Шест навика за срећу које помажу и током најнапорнијих дана

Објављено: 03.11.2026. 09:00

Соња Љубомирски већ 30 година проучава срећу и добро зна шта научна истраживања говоре о начинима на које људи могу да побољшају расположење и очувају ментално здравље. Ипак, то не значи да је све те препоруке увек лако применити у пракси.

Повезивање са другим људима, редовна физичка активност и медитација само су неке од научно поткрепљених стратегија које доприносе здрављу и задовољству животом. Међутим, као и многи други људи, Љубомирски, професорка психологије на Универзитету Калифорније у Риверсајду и ауторка књиге „Како до среће“ (The How of Happiness), признаје да је тешко све те активности уклопити у свакодневне обавезе.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Зато је развила шест навика којима даје предност сваког дана, чак и онда када јој није до њих. Реч је о једноставним поступцима који не захтевају много времена, али могу да допринесу бољем расположењу и квалитетнијем животу, пише The Washington post.

1. Вежбање сваког дана, макар и само 30 секунди

Редовна физичка активност изузетно је важна за ментално здравље и опште благостање. Ипак, многи људи одустају од вежбања када немају времена за одлазак у теретану или дужи тренинг.

Љубомирски, која усклађује професионалне обавезе са породичним животом и бригом о четворо деце, физичку активност прилагођава времену које има на располагању. Понекад је то трчање од 15 минута, а понекад само брзо пењање уз степенице.

Како објашњава, таква активност јој помаже да се разбуди, осети више енергије и поправи расположење.

Истраживања показују да код физичке активности тежња ка савршенству често може да буде препрека. Када не можемо да одемо у теретану или немамо времена за трчање од неколико километара, склони смо да у потпуности одустанемо од вежбања.

Међутим, и изненађујуће кратка физичка активност може да направи разлику. Чак и трчање за аутобусом или неколико скокова у месту могу позитивно да утичу на расположење и здравље.

2. Одржавајте блискост са људима, и дословно и у пренесеном значењу

Без обзира на то да ли себе сматрамо интровертима или екстровертима, дружење са другим људима доприноси осећају среће. Љубомирски и други истраживачи указују на значај друштвених односа, а професорка је написала и књигу у којој заступа став да је љубав један од кључева срећног живота.

Зато настоји да редовно проводи време са породицом и пријатељима и да одржава блиске односе са људима који су јој важни.

Посебно место у њеној свакодневици има физичка блискост. Време проводи са децом у разговору, загрљајима и заједничком гледању телевизије, док са пријатељима често размењује загрљаје, а понекад се држе и за руке.

Иако такво понашање некима може да делује необично, истраживања указују на значај физичког додира. Загрљаји, држање за руке, мажење пса или други облици нежног контакта могу да подстакну ослобађање окситоцина, хормона који је повезан са осећајем смирености и благостања.

Физички додир је, према томе, један од често занемарених начина за јачање блискости и побољшање расположења.

3. Изађите из оквира површних разговора

Повезивање са другим људима, па чак и кратки разговори са непознатима, имају бројне користи. Ипак, Љубомирски сматра да је важно да комуникација не остане само на уобичајеним питањима о послу, времену или свакодневним обавезама.

Настоји да са пријатељима, па понекад и са познаницима, разговара о темама које су им заиста важне, делећи лична осећања, искуства и недоумице.

Многи људи оклевају да се отворе другима јер се плаше непријатности, осуде или тога да ће откривањем сопствених слабости оставити погрешан утисак. Међутим, истраживања показују да искреност и спремност на рањивост, када је то примерено, могу да помогну у изградњи дубљих односа.

Такође, људи често више желе искрене и садржајне разговоре него што претпостављамо. Истраживања психолога показују да им прија када им други постављају лична питања и показују искрено интересовање за њихов живот.

4. Негујте духовност и осећај животног смисла

Истраживања показују да су људи који се изјашњавају као религиозни у просеку срећнији. Један од разлога је то што религија пружа осећај припадности заједници и животног смисла, а оба фактора повезана су са већим задовољством и благостањем.

Љубомирски себе не сматра традиционално религиозном особом, али истиче да је током година постала духовнија.

Према њеном схватању, неговање осећаја сврхе и проналажење нечега што животу даје дубљи смисао важан су део среће. То не мора нужно да буде повезано са религијом, већ може да произлази из личних уверења, односа са другима или активности које човеку пружају осећај испуњености.

5. Дубоко дишите како бисте ублажили стрес

Када осети анксиозност, Љубомирски користи вежбе дисања како би се смирила. Узнемиреност често доводи до убрзаног дисања, али свесно успоравање удисаја и издисаја може да помогне организму да се врати у опуштеније физиолошко стање. То се затим одражава и на смиривање ума.

Истраживања су показала да код неких људи вежбе свесне пажње могу да буду подједнако ефикасне као лекови у ублажавању анксиозности, док само пет минута вежби дисања дневно може да допринесе бољем расположењу и смањењу стреса.

За ову праксу није неопходно одредити посебно доба дана нити издвојити много времена. Довољно је свесно удисати и издисати, уз настојање да се мисли и бриге посматрају без додатног задржавања на њима.

Постепеним понављањем такве вежбе могу да помогну да се пажња мање усмерава на оно што би могло да крене наопако, а више на садашњи тренутак.

6. Записујте лепе ствари које вам се догађају

Када је први пут чула за идеју вођења дневника захвалности, Љубомирски је сматрала да та пракса делује помало извештачено. Међутим, бројна истраживања у којима је учествовала показала су јој колико захвалност може да буде значајна за расположење.

Зато је на рачунару почела да води списак лепих ствари које су јој се догодиле и временом је приметила позитивне промене у сопственом животу.

Посебна вредност ове навике огледа се у томе што записане тренутке човек може поново да прочита и подсети се на оно што му је донело радост. Тако се пажња постепено усмерава на позитивне догађаје, а не само на проблеме и обавезе.

Љубомирски такође настоји да људима у свом окружењу чешће показује захвалност и да буде присутна у тренуцима које доживљава.

То подразумева заустављање и уживање у једноставним стварима: обраћање пажње на укус хране, уживање у музици или примећивање лепоте природе. Уместо да све обавља аутоматски и размишља о следећој обавези, важно је да човек понекад застане и заиста доживи тренутак у којем се налази.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Мале навике могу да направе велику разлику

Шест навика које издваја Соња Љубомирски показују да брига о сопственом расположењу не мора да подразумева велике планове, скупе програме или драстичне промене начина живота.

Кратка физичка активност, загрљај, искрен разговор, неколико минута дубоког дисања или записивање лепих догађаја могу да постану део свакодневне рутине и допринесу осећају задовољства.

Најважније је да се не чекају идеални услови и слободно време. Управо мале навике које успевамо да одржимо чак и онда када смо уморни, заузети или нерасположени могу временом да постану значајан ослонац за боље ментално здравље и квалитетнији живот.