Уља из семенки постала су мета здравствених савета на друштвеним мрежама, где се сунцокретово, сојино и кукурузно уље често представљају као узрок упала и хроничних болести.
Такве тврдње превазилазе расположиве доказе, док замена ових уља маслацем или свињском машћу може повећати унос засићених масти и бити неповољнија за здравље срца, пише Гардијан.
Расправу додатно замагљује то што се истим називом обухватају различити производи и начини употребе. Уље којим се зачини салата посматра се заједно са масноћом у којој се више пута пржи храна, иако су то различите околности које захтевају одвојену процену.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
За потрошаче је зато корисније питање како изгледа цео оброк него да ли један састојак треба трајно избацити из кухиње. Количина масти, њихов састав, температура припреме и остатак јеловника говоре више од поделе на пожељне и забрањене боце на полици.
Зашто су омега-6 масне киселине дошле у средиште расправе
Једна од најчешћих оптужби односи се на омега-6 масне киселине, којих има у многим биљним уљима. Оне се у интернет објавама неретко описују као материје које аутоматски покрећу упалу, без објашњења разлике између биохемијских процеса и стварних исхода код људи.
Линолна киселина припада есенцијалним масним киселинама: организам мора да је добија храном. Сама чињеница да учествује у сложеним процесима у телу није довољна да би се закључило да њено уобичајено присуство у исхрани изазива болест.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаИстраживања на људима не подржавају општу тврдњу да конзумирање уља богатих омега-6 масним киселинама повећава показатеље упале. Та разлика је пресудна, јер уверљиво објашњење неког механизма не може да замени испитивање онога што се заиста дешава људима који одређену храну једу.
Важна је и замена која долази на тањир
Избацивање једне масноће увек отвара питање чиме ће она бити замењена. Ако уместо уља богатог незасићеним мастима у свакодневну употребу уђу веће количине маслаца или масти, унос засићених масти може да порасте.
Замена дела засићених масти незасићеним повезана је са повољнијим вредностима холестерола и мањим кардиоваскуларним ризиком. Зато процена уља има смисла тек када се зна са чиме се пореди, у којој количини се користи и какву улогу има у исхрани.
Маслиново уље може бити добар избор, али то не претвара друга биљна уља у опасну храну. Уравнотежен јеловник не захтева куповину најскупље боце нити одрицање од приступачног уља које се користи умерено и правилно.
Грицкалице нису исто што и домаћи оброк
Уља из семенки налазе се у бројним грицкалицама, пецивима и прженим производима. Ипак, присуство истог састојка у различитим намирницама не значи да оне имају исту хранљиву вредност или исти утицај на здравље.
Оброк са поврћем, пасуљем или рибом и мало биљног уља битно се разликује од честог једења сланих грицкалица и пржене брзе хране. Код друге групе производа проблем могу бити велика енергетска вредност, количина соли, величина порције и потискивање разноврсније хране.
ФОТО: Leona Octavii/ShutterstockКада се сва пажња усмери на једну врсту уља, те разлике лако нестају из расправе. Потрошач тада може да промени масноћу, а задржи готово све навике које су претходно чиниле његову исхрану неповољном.
Начин употребе остаје важан
Уље не треба прегревати до димљења нити га више пута користити за пржење. Продужено загревање и лоше чување мењају његова својства, па опрез у кухињи има много конкретније упориште од општих интернет тврдњи о отровима.
Боце је најбоље држати затворене, заштићене од светлости и извора топлоте. Уље које је ужегло или има необичан мирис треба одбацити, а количину прилагодити оброку, јер и нутритивно повољне масноће остају енергетски богате.
Ни ознака хладно цеђено не одговара сама на сва питања о употреби, као што ни реч рафинисано није довољна за процену целог производа. При куповини је корисно прочитати декларацију и упутство, а при припреми разликовати зачињавање готове хране од загревања масноће у тигању.
Пажњу заслужује и начин на који је здравствена тврдња представљена. Објава која набраја тешке болести, а не објашњава количину, поређење и ограничења доказа, оставља потрошачу страх уместо употребљиве информације за наредни оброк.
За свакодневну исхрану више значе редовни оброци са довољно поврћа, махунарки и целих житарица него страх од појединачног састојка. Уља из семенки могу бити део таквог јеловника, без статуса чудотворне намирнице и без улоге кривца за сваку здравствену тегобу.
