Промена јеловника може брзо да утиче на показатеље којима научници процењују биолошку старост. Истраживање спроведено међу старијим особама показало је повољне промене после само четири недеље, али није доказало да су учесници заиста подмлађени или да ће живети дуже.
Научници са Универзитета у Сиднеју анализирали су податке 104 особе старости од 65 до 75 година, које су учествовале у контролисаном испитивању исхране. Желели су да утврде како различити извори протеина и однос масти и угљених хидрата утичу на физиолошке показатеље повезане са старењем.
Најизраженији резултат забележен је код учесника који су јели и биљне и животињске намирнице, али су уносили мање масти и више угљених хидрата. Њихова процењена биолошка старост била је приближно 3,5 до 4,1 годину нижа у односу на групу са мешовитом исхраном богатијом мастима, након уважавања почетних разлика, пише Сајенс алерт.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Та разлика, међутим, не значи да су учесници за месец дана избрисали четири године старења. Промењене су вредности на основу којих се израчунава биолошка старост, док дугорочни утицај на здравље и животни век остаје непознат.
Четири јеловника под контролом истраживача
Учесници су насумично распоређени у четири групе, а сви оброци припремани су и достављани током четири недеље. Нису морали да броје калорије и могли су да једу колико желе од понуђене хране, што је истраживачима омогућило да пажљивије прате састав њихове исхране.
Два јеловника обухватала су мешовиту исхрану, у којој је половина протеина потицала из животињских извора. Преостала два била су претежно биљна, са око 70 одсто протеина биљног порекла.
ФОТО: monticello/ShutterstockСваки од ова два начина исхране имао је варијанту са више масти и мање угљених хидрата, као и варијанту са обрнутим односом. У свим групама протеини су обезбеђивали 14 одсто укупног енергетског уноса.
Мешовити јеловник богатији мастима, који је највише личио на дотадашњу исхрану учесника, није довео до значајне промене процене биолошке старости. У остале три групе забележена су снижења, али нису све разлике у свим прорачунима достигле статистичку значајност.
Шта заправо мери биолошка старост
Хронолошка старост представља број година које су прошле од рођења. Биолошка старост покушава да опише стање организма на основу здравствених показатеља, јер људи истих година могу имати различито очуване телесне функције.
У овом истраживању коришћен је Клемера–Доубалов метод, који више клиничких мерења претвара у јединствену процену. Примењене су две верзије прорачуна, са седам и 15 показатеља, међу којима су холестерол, глукоза, крвни притисак и, у ширем моделу, инсулин, обим струка и индекс телесне масе.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаТакав резултат зависи од вредности које улазе у прорачун. Ако се оне промене после другачије исхране, може се променити и процена старости, а да још није познато шта то значи за дугорочни процес старења.
Коаутор истраживања Алистер Синиор објашњава да би тврдња да су учесници постали биолошки млађи преувеличала налаз. Прецизније је рећи да су добили профил биомаркера који више одговара млађој особи.
Више угљених хидрата не значи више слаткиша
Један од најзанимљивијих резултата односи се на повољне промене у групи која је уносила више угљених хидрата. Ипак, тај податак не може се издвојити из целине јеловника и претворити у препоруку за већи унос шећера.
Угљени хидрати у испитивању потицали су углавном из целовитих и минимално прерађених намирница. Резултати се зато не могу пренети на исхрану богату слаткишима, заслађеним напицима и рафинисаним угљеним хидратима.
ФОТО: Rawpixel.com/ShutterstockГрупе са нижим проценама биолошке старости уносиле су и више влакана, мање масти и мање животињских протеина него раније. Пошто се више особина исхране променило истовремено, тешко је издвојити једну која објашњава све резултате.
Синиор указује да би разлике у уносу засићених масти могле бити део објашњења. То, међутим, остаје могуће тумачење, а не доказ да је један састојак јеловника самостално изазвао забележене промене.
За одговор о дуговечности потребно је више времена
Истраживање је трајало кратко и обухватило релативно малу групу углавном здравих старијих Аустралијанаца. Њихови физиолошки показатељи већ су на почетку били повољнији него што би се очекивало на основу година.
Није утврђено да ли су промене опстале после престанка достављања оброка, нити да ли су смањиле учесталост болести. За такве закључке потребно је дуже праћење учесника.
Налаз зато отвара важно питање за будућа испитивања: могу ли брзе промене у лабораторијским показатељима прерасти у трајно очување здравља? Четири недеље показале су да организам реагује на другачији јеловник, али одговор о успоравању старења захтева много више времена.
