Буђење током ноћи многи одмах повезују са несаницом и лошим квалитетом сна. Ипак, краткотрајна ноћна буђења могу бити сасвим нормалан део спавања, нарочито приликом преласка између различитих фаза сна. Проблем настаје пре свега када човек после буђења дуго не може поново да заспи или када недостатак сна почне да утиче на функционисање током дана.
Спавање није осам сати непрекидне несвести, иако нам се често тако чини када се ујутру пробудимо одморни. Током ноћи мозак пролази кроз више циклуса сна, а сваки од њих садржи различите фазе – од лаког сна, преко дубоког сна, до REM фазе, током које се јавља велики део живописних снова.
На границама тих циклуса сан постаје лакши и тада је већа вероватноћа да ћемо се накратко пробудити. Многа од тих буђења трају толико кратко да их се ујутру уопште не сећамо. Због тога сама чињеница да се неко пробуди једном или више пута током ноћи не значи аутоматски да има поремећај спавања.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Важније је шта се дешава након буђења. Ако човек релативно брзо поново утоне у сан и током дана нема изражену поспаност, проблем са концентрацијом или друге тегобе, повремена буђења могу бити део нормалне архитектуре сна.
Људи можда нису одувек спавали осам сати без прекида
Посебно занимљив поглед на буђење током ноћи пружа историја спавања. Историчар Роџер Екирх проучавао је велики број старих дневника, књижевних дела, судских докумената и других извора у којима се помињу „први“ и „други сан“.
Према његовим истраживањима, у појединим прединдустријским европским друштвима било је уобичајено да људи увече оду на спавање, пробуде се после неколико сати, проведу извесно време будни, а затим поново заспе до јутра. Период између два сна користио се за молитву, разговор, кућне послове, читање или интимне односе.
То не значи да је двофазни сан универзални природни образац коме савремени човек треба да се врати. Историјски подаци, међутим, показују да идеја о једном потпуно непрекинутом осмочасовном сну није једини начин на који су људи организовали ноћни одмор.
Зашто се будимо у три или четири ујутру
На квалитет сна утиче велики број фактора. Један од њих је алкохол. Он може да олакша успављивање, али касније током ноћи може да доведе до испрекиданог сна и чешћих буђења. Због тога осећај да алкохол „помаже да се заспи“ не значи да побољшава укупан квалитет сна.
ФОТО: Lysenko Andrii/ShutterstockСлично важи за кофеин, чије дејство може да траје сатима. Кафа попијена касно поподне или увече код осетљивијих особа може да утиче на дубину и континуитет сна чак и када не спречава почетно успављивање.
Температура спаваће собе, бука, светлост, стрес и употреба телефона такође могу повећати вероватноћу да кратко природно буђење прерасте у дужи период будности. Ако се особа пробуди, погледа колико је сати и почне да размишља колико јој је времена остало за спавање, забринутост сама може додатно отежати повратак у сан.
Када ноћна буђења постају проблем
Повремено буђење није исто што и несаница. Код процене проблема важни су учесталост, трајање и последице током дана. Ако се буђења редовно понављају, трају дуго и прате их умор, раздражљивост, поспаност или проблеми са концентрацијом, онда им треба посветити више пажње.
ФОТО: Shutterstock/GorodenkoffЧеста ноћна буђења понекад могу бити повезана и са другим стањима, укључујући апнеју у сну, синдром немирних ногу, хронични бол, рефлукс или потребу за честим мокрењем. Зато дуготрајне тегобе, нарочито ако значајно нарушавају свакодневно функционисање, не треба сводити само на „лош сан“.
Једна од најкориснијих ствари јесте одржавање приближно истог времена одласка на спавање и буђења. Ограничење кофеина у другом делу дана, мање алкохола увече и тамна, тиха и пријатно прохладна соба такође могу допринети стабилнијем сну.
На крају, важно је не претворити само буђење у разлог за панику. Ноћни сан природно има своје циклусе и кратке прекиде. Понекад већи проблем од неколико минута будности постане управо страх да нешто није у реду зато што се нисмо пробудили тек када је зазвонио аларм.
