Нема повратка у златно доба. Свет се страховито брзо мења. Па ипак, много тога што су урадили људи који су живели пре нас заслужује да буде сачувано. Мирољубива смена власти демократским путем је несумњиво једно од тих достигнућа
У пропагандном филму Вечни Јеврејин из 1940. године, нацистичка кинематографија представила је Јевреје као заразу која прети здрављу аријевских народа. Редитељ Фриц Хиплер је јеврејску егзистенцију у окупираној Пољској пре свега приказао као нехигијенску појаву. Наратор у овом псеудодокументарном филму излаже познате антисемитске стереотипе о „разарању нације изнутра“, а онда, готово изненада, гледалац у крупном плану види легло пацова. Пропагандни смисао ове језиве визуелне метафоре није могао да буде јаснији: сурови и лукави попут пацова, Јевреји шире своју заразу где год да су.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Параполитичкој огранизацији која себе назива NS Zborovi необично пристаје опис „националсоцијалистички зборови“. Ова неформална група спонтаних расиста је још 25. августа објавила злослутан пропагандни плакат на којем крвавим словима дословно пише: „Мало би да излију ћацилизацију у наш град 4. септембра. Мало не знају да смо спремни!“ За шта су спремни? У то више нико не сумња, NS Zborovi су за дом спремни.
Када је, из безбедносних разлога, отказан напредњачки скуп, NS Zborovi су честитали Новосађанима „победу“ новим плакатом, на којем, између осталог, црвено-црним латиничним словима пише: „Uspeli smo da ih oteramo i pre nego što su došli!“ У изборну победу пленума више не верују ни њихове најватреније присталице, али то није ни важно, пошто су сви и даље потпуно сигурни у то да „студенти побеђују“. Није то парадокс, него методолошка примедба. Победа на демократским изборима никада није ни била у плану. Збораши рачунају на то да ће у републици да победе на исти начин на који су победили у Новом Саду. Насиљем. Мерама дератизације истребиће пацове из ћацилизације.
Много тога што су урадили људи који су живели пре нас заслужује да буде сачувано. Мирољубива смена власти демократским путем је несумњиво једно од тих достигнућа
Кад смо се већ уплели у злослутне риме, поменимо и реч – сегрегација. Приликом извештавања о честим и све чешћим случајевима уличних сукоба између противника и присталица власти, телевизије Nova S и N1 говоре о „грађанима и присталицама СНС-а“. Ћацијима је прећутно одузет грађански статус. Живот ћација под влашћу пленума биће налик на живот Јевреја под немачком окупацијом. Лишавање економских и грађанских права је већ најављено и у јавном говору нормализовано. У следећем кораку предстоји одузимање људских права. Ко има стомак да чита шта пишу људи на друштвеним мрежама зна шта следи после тога.
Док је гледаоцима телевизије Nova S покушавала да дочара живот у „дубоко подељеном друштву“, новинарка недељника Време, Јована Глигоријевић је, између осталог, казала да су „они људи који нам желе зло, буквално поред нас“. Комшија у лифту, пролазник поред киоска, власник аутомобила на суседном паркинг месту… За разлику од новосадске службе за дератизацију која политичке опонентне третира као спољашњу претњу, Глигоријевићка интернализује опасност. Унутар антисемитског имагинаријума, непријатељ није само одвратни пацов који се од нас очигледно разликује. Он је такође, притворно створење, способно да се спретно преруши, то јест да се неприметно инфилтрира међу нас. Непријатељ је међу нама.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Параноја Јоване Глигоријевић по својим симптомима наликује на антисемитско лудило које је не тако давно обузело Немце. Министар пропаганде нацистичке Немачке, Јозеф Гебелс, у чланку под називом Јевреји су криви! из новембра 1941. године, поставља питање: „Ко је од нас могао и да наслути да непријатељ стоји директно поред нас?“ Гебелс затим упозорава своје сународнике на наизглед безазлене ситуације из свакодевног живота попут разговора на улици, у метроу или у реду испред продавнице цигарета. Зло се по својој спољашњости често не може препознати. Гебелс, дакле, попут Јоване Глигоријевић, такође сматра да је „зло буквално поред нас“. У време кад је Гебелс писао о злу прерушеном у комшије и пролазнике, у Немачкој су већ увелико сви Јевреји старији од шест година били принуђени да носе жуту шестокраку – Давидову звезду с црним натписом Jude, чврсто пришивену на грудима. Уколико збораши у другој рунди обојене револуције успеју да оборе власт, није незамисливо да ће поражени Срби бити принућени да носе ушивено слово „Ћ“ на грудима.
Ако смо нешто научили у првој четвртини овог века, онда је то да људождерска политика уме вешто да се сакрије испод патетичне космополитске реторике. Прождирање ближњег је у нашем времену постало политички програм леволибералних организација. Чуо сам приговоре да је нелогично то што истовремено критикујем пленуме као екстремне левичаре и као нацисте, јер, кажу, они ипак не могу да буду и једно и друго. Међутим, историјска је чињеница да су нацисти присвојили левичарску методологију револуционарног насиља и политизације улице. С тим у вези, читаоцима препоручујем да послушају разговор који је Алис Вајдел, копредседница Алтернативе за Немачку, водила с Илоном Маском на платформи Икс 9. јануара 2025. године. Вајделова је тада изјавила да је Хитлер био левичар. Најуспешнији пропагандни мит 20. века јесте представљање Хитлера као десничара и конзервативца.
Параполитичкој огранизацији која себе назива NS Zborovi необично пристаје опис „националсоцијалистички зборови“
Као револуционарни покрет, национал-социјалисти никако не могу да се схвате као конзервативци.
Политика радикалног дисконтинуитета са затеченим стањем ствари, а пре свега идеологија која предвиђа сегрегацију по било каквој основи никада не може да буде конзервативна политика. Конзервативизам пре свега означава уравнотежен однос према модерности. Нема повратка у златно доба. Свет се страховито брзо мења. Па ипак, много тога што су урадили људи који су живели пре нас заслужује да буде сачувано. Мирољубива смена власти демократским путем је несумњиво једно од тих достигнућа.
