Трамп стеже обруч око Ирана: Може ли „економски Дан Д“ преокренути ток рата?

Готово шест месеци пошто је амерички председник Доналд Трамп обећао брзу победу над Ираном, сукоб делује као да је запао у мртву тачку. Изгледи за војну победу или договорено решење све су слабији.

Како би се изашло из тог ћорсокака, Трамп је најавио својеврсни „економски Дан Д“: свака земља која буде пословала са Ираном суочиће се са „огромним“ економским последицама.

Иран, међутим, деценијама живи под санкцијама. До сада је показивао спремност да издржи економске ударе, али и способност да се прилагоди снажним економским и војним притисцима који трају док се сукоб одужује.

За Сједињене Државе зато се намеће кључно питање: хоће ли нове санкције дати резултат тамо где друге стратегије нису успеле? Пише Би-Би-Си (BBC).

Иако још нису познати сви детаљи нове америчке кампање економског притиска, више информација требало би да буде познато 24. августа, када је амерички министар финансија Скот Бесент најавио конференцију за новинаре на којој ће представити мере.

Бесент је, међутим, у интервјуу за CNBC јасно ставио до знања да су САД спремне да предузму мере против било које земље, била она савезник или противник, за коју процене да Ирану пружа економски спас.

– Или сте са нама или против нас. Ако инсистирате на пословању са Ираном, било да пребацујете новац, купујете њихову нафту или обављате поморске трансфере, америчко Министарство финансија и америчка влада… употребиће сву своју снагу како би то спречили – рекао је Бесент.

Потпредседник САД Џеј Ди Венс нове санкције описао је као „нову фазу“ сукоба, у којој је економски притисак „најефикасније“ средство које Вашингтон има на располагању.

– Они ће покушати да изврше економски притисак на нас, али оно што је било очигледно током последњих неколико недеља јесте да су они осетили много већи притисак него ми. Наставићемо тим путем јер верујемо да је то најбољи начин да на крају остваримо крајњи циљ – рекао је Венс.

ФОТО: TANJUG/AP Photo/Jacquelyn Martin

Иран деценијама под санкцијама

Иран је под значајним америчким санкцијама готово од самог успостављања Исламске Републике 1979. године.

Економски притисак додатно је појачан након што је прва Трампова администрација иступила из Заједничког свеобухватног акционог плана (JCPOA), споразума који су Иран и светске силе постигли 2015. године како би ограничили ирански нуклеарни програм.

У актуелном сукобу, америчка влада је већ објавила покретање операције „Економски бес“ (Operation Economic Fury), двоструке кампање која обухвата санкције против финансијских токова иранског режима, координисане преко Министарства финансија, као и поморску блокаду иранских лука.

Имран Бајуми, стручњак за геостратегију из вашингтонског Атлантског савета и бивши саветник у Министарству одбране САД, рекао је за Би-Би-Си (BBC) да најновија најава вероватно представља последицу све већег незадовољства Вашингтона чињеницом да друге мере нису дале резултат који Трамп очекује.

– Ово је заправо признање да су САД готово заглављене у овом рату. То је још један покушај економског притискака. Ово је само још једно средство које САД користе. Нисмо видели јасно дефинисану стратегију администрације која би обухватила било војна, било економска средства. Питање шта САД заправо покушавају да постигну и даље је без одговора – рекао је Бајуми.

ФОТО: Компас/Илустрација

Мајкл Паркер, који је осам година радио у америчкој Канцеларији за контролу стране имовине (OFAC) и стручњак је за економске санкције, сматра да ће нова стратегија вероватно бити покушај да се „прошири економски радијус санкција“ тако што ће на мети бити и треће земље које и даље послују са Ираном, а чије економије зависе од америчког долара.

– До сада су САД углавном користиле претњу секундарним санкцијама против страних финансијских институција како би их навеле да поштују санкциону политику – рекао је Паркер.

Према његовим речима, Вашингтон сада има могућност да активира још један, до сада недовољно коришћен механизам и изврши притисак на све што је повезано са америчким доларом, а истовремено има везе са Ираном.

Као пример је навео стране финансијске институције које помажу Ирану да заобиђе санкције или преусмеравају новац ка иранским државним фондовима.

ФОТО: TANJUG/AP Photo/Vahid Salemi

Како ће Иран заобићи нове санкције?

Остаје нејасно како ће Иран одговорити на нове мере. Ипак, стручњаци за санкције указују на то да се Техеран до сада показао веома способним да користи неформалне канале за њихово заобилажење.

Како би заобишао санкције, Иран користи различите неформалне канале. Међу њима су такозвани „бродови у сенци“, који превозе иранску нафту, али и нове компаније и други пословни субјекти који нису обухваћени америчким санкцијама.

– Стално се појављују нова имена, јер се Иран веома брзо прилагођава. Какве год санкције уведете, они пронађу нови пут да их заобиђу – каже Мохамед Хамуда, менаџер за контролу извоза и санкције на Лондонској берзи.

Такви потези Ирана, додао је, често доводе до тога да они који спроводе санкције стално покушавају да сустигну нове начине за њихово заобилажење.

– Санкције постоје на папиру, али прави посао одвија се иза кулиса. Широм света постоје тимови који покушавају да спроведу санкције и идентификују све који су у то укључени. Зато Иран мора стално да се прилагођава – рекао је Хамуда.

Од других земаља зависи колико ће санкције бити ефикасне

Колико ће нове санкције заиста бити ефикасне у великој мери ће зависити од тога како на њих буду реаговале земље које се нађу на удару Вашингтона. Међу њима би могли да буду амерички савезници попут Турске и Ирака, али и Кина.

– Део овога није у рукама Ирана. Способност Ирана да избегне или заобиђе санкције у великој мери зависи од спремности других земаља и финансијских институција да му омогуће приступ формалном банкарском систему – каже Паркер.

Према Паркеру, санкције су „онолико моћне“ колико су циљане земље спремне да поштују циљеве америчке спољне политике или да прихвате ризик од потенцијално болних санкција које би погодиле трговину у америчким доларима.

Неки стручњаци, међутим, сумњају да та спремност данас постоји.

„Не могу да замислим да ће Кина на то пристати, на пример. Све те државе успеле су да заштите сопствене интересе у односима са Трамповом администрацијом – додао је Бајуми.

„Суштина је у томе да је и ово само још једно средство. Али шире питање стратегије и даље остаје. Без јасне стратегије, нисам сигуран да ће ово дугорочно ишта променити – закључио је Бајуми.