Морал међу посадом америчког носача авиона USS Abraham Lincoln (Абрахам Линколн), који учествује у војним операцијама против Ирана, све је лошији због недостатка основних намирница, дугих смена и лоших услова живота на броду, наводе чланови њихових породица.
Морнари и припадници маринаца који служе на носачу жалили су се рођацима да су им поједини оброци сведени на врло мале порције – попут пола шоље пиринча и две тортиље. Истовремено, у бродској продавници често недостају основне ствари као што су сапун, дезодоранс и паста за зубе, преноси MS NOW.
Проблеми, међутим, нису ограничени само на снабдевање. Чланови посаде наводе да раде исцрпљујуће смене, да неки готово уопште немају слободне дане, као и да се суочавају са кваровима у санитарним условима – од неисправних тоалета и тушева без топле воде до недостатка услуга прања веша током више недеља.
USS ABRAHAM LINCOLN: ГРАД НА МОРУ ПОД СТАЛНИМ ПРИТИСКОМ
Носач авиона USS Abraham Lincoln није само ратни брод, већ пловећа војна база у којој даноноћно живи и ради више од 5.000 људи. Носач авиона класе Nimitz представља један од најсложенијих система у америчкој војсци — са сопственом авијацијом, медицинским капацитетима, кухињама, радионицама и логистиком неопходном да месецима делује хиљадама километара далеко од матичне луке.
На оваквим бродовима граница између живота и војне операције готово да не постоји. Посада ради у сменама које су прилагођене непрекидном функционисању брода и ваздухопловних операција, док се сваки квар или недостатак мора решавати у условима у којима помоћ није доступна као на копну.
USS Abraham Lincoln је у новембру испловио из матичне луке у Сан Дијегу, а у регион Блиског истока стигао је у јануару. За посаду то значи више месеци одвојености од породице, ограничен простор за одмор и живот у окружењу у којем су висока дисциплина и стална приправност основни захтеви.
Иако америчка морнарица истиче да су носачи авиона пројектовани за дуготрајне војне операције и да посада остаје способна да изврши све задатке, управо тај продужени боравак на мору постаје један од највећих изазова.
За разлику од копнених јединица које могу да буду ротиране или повучене у базе, посада носача авиона месецима дели исти ограничени простор. Када се томе додају интензивне операције, недостатак сна и физички напор, питање издржљивости људи постаје једнако важно као и стање саме опреме.
ФОТО: Дуге мисије и граница људске издржљивости/Shutterstock„Морал није добар“, рекла је Бони Јорк, чији се пасторак налази на броду. Према њеним речима, бродски лекар или терапеут упозорио је да посада мора ускоро да уђе у луку, јер би у супротном код људи могло доћи до озбиљних психичких проблема, пише Индепендент (Independent).
Исцрпљеност посаде као нови ризик мисије
Амерички председник Доналд Трамп покренуо је војну операцију против Ирана 28. фебруара без претходног одобрења Конгреса, а у почетку је најављивао да би кампања могла да траје четири до пет недеља. Према наводима Асошијетед преса, Трамп је недавно изјавио да би договор о поновном отварању Ормуског мореуза и окончању сукоба могао бити постигнут већ ове недеље.
Ипак, док се на политичком нивоу говори о могућем завршетку операција, породице чланова посаде USS Abraham Lincoln упозоравају да дуготрајан боравак у високом степену приправности оставља последице на људе који се налазе на броду.
Бивши припадник америчке морнарице Брет Сноу, чији син такође служи на носачу, упозорио је да комбинација исцрпљености и непрекидног оперативног притиска може довести до озбиљних инцидената.
– То је већ једно од најопаснијих места на свету, а сада радите дан за даном без правог одмора. То је окружење у којем су несреће много вероватније – рекао је Сноу.
ФОТО: Rawpixel.com/ShutterstockОтац једног од чланова посаде, такође бивши припадник морнарице, навео је да му је син пренео како су на појединим деловима брода приметили оштећења на палуби, укључујући места на којима су се појавили знаци озбиљног хабања.
Забринутост због стања посаде изразила је и конгресменка Сара Џејкобс, чланица Демократске странке из Калифорније која представља Сан Дијего, иначе матичну луку USS Abraham Lincoln. Она је рекла да је „дубоко забринута“ због исцрпљености и психичког стања морнара, подсећајући да историја показује да такви услови могу имати озбиљне последице.
Морнарица негира проблеме, али незадовољство расте
Новинари Индипендента затражили су од америчке морнарице одговор на наводе о условима на броду, а командант Џозеф Хонц, портпарол Пете флоте, одбацио је тврдње о озбиљним оштећењима USS Abraham Lincoln.
Он је навео да на палуби носача авиона нема пробоја и да посада редовно отклања последице хабања када је то потребно. Истовремено је признао да вишемесечни боравак на мору представља велико оптерећење за више од 5.000 људи на броду, али је нагласио да носач „остаје у потпуности способан да изврши све додељене задатке“.
– Иако је више од 250 дана проведених у распоређивању изузетно захтевно и за посаду и за опрему, они остају отпорни и спремни да изврше сваки задатак који им буде поверен – рекао је Хонц.
ДУГЕ МИСИЈЕ И ГРАНИЦА ЉУДСКЕ ИЗДРЖЉИВОСТИ
Војне мисије које трају месецима представљају један од највећих тестова за људе који у њима учествују. Иако су модерне оружане снаге организоване тако да могу дуго да делују далеко од матичних база, физичке и психолошке границе људи остају један од кључних фактора борбене способности.
Дуги периоди проведени на мору, у ограниченом простору и без уобичајеног контакта са породицом, могу довести до хроничног умора, поремећаја сна и повећаног нивоа стреса. За припаднике посада које раде у сменама, посебан проблем представља чињеница да тело тешко може да се прилагоди сталној приправности и непредвидивом ритму рада.
На носачима авиона, где хиљаде људи живе и раде у истом систему, замор не утиче само на појединца већ и на целу јединицу. Смањена концентрација, спорије доношење одлука и пад мотивације могу повећати ризик од грешака у окружењу у којем и најмањи пропуст може имати озбиљне последице.
Америчка морнарица, као и друге велике војне силе, последњих година посвећује све већу пажњу питању менталног здравља припадника оружаних снага. Искуства из дуготрајних операција показала су да се последице продуженог ангажовања често не виде одмах, већ се појављују тек након повратка у матичне базе.
Због тога се способност једне војске више не мери само бројем бродова, авиона или система наоружања, већ и способношћу да одржи људе који тим системима управљају. У дугим сукобима издржљивост људства може постати једнако важна као и сама технологија.
ФОТО: Joseph Sohm/ShutterstockСпор око услова на броду појавио се и раније. У априлу је амерички министар одбране Пит Хегсет негирао да на USS Abraham Lincoln и USS Tripoli постоји несташица хране, назвавши такве тврдње „лажним вестима“, након што је „USA Today“ објавио фотографије малих порција хране које је описао као неприхватљиве за морнаре и припаднике маринаца.
Никол Конрад, чији син служи на USS Abraham Lincoln, рекла је да би министар одбране Пит Хегсет требало лично да посети брод и увери се у услове са којима се посада суочава.
– Дођите и погледајте. Ако желите да кажете да се Трамп брине о војницима, онда дођите сами и уверите се – поручила је она.
Конрад и још двоје родитеља који су разговарали са MS NOW навели су да су гласали за Трампа, али да се не слажу са његовом одлуком да покрене рат против Ирана.
– Увукли су нас у рат у који нисмо смели да уђемо – рекла је Никол Конрад, оштро критикујући одлуку председника Доналда Трампа да покрене војну операцију против Ирана.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Бони Јорк, која је такође гласала за Трампа, рекла је да је њена подршка била заснована на његовим ранијим обећањима да неће започињати нове ратове.
– Сада имам осећај да жртвујемо људе за нешто у чему нико од нас није желео да учествује – рекла је она.
Према њеним речима, последице дуготрајног ангажовања већ се осећају унутар америчких оружаних снага.
– Не мислим да смо безбеднији. Мислим да смо потрошили велики део ресурса и да смо војску довели до саме границе издржљивости – рекла је Јорк.
Брет Сноу, бивши припадник америчке морнарице и отац члана посаде USS Abraham Lincoln, рекао је да разуме став да Иран не сме да дође у посед нуклеарног оружја, али је довео у питање ефикасност стратегије Вашингтона.
– Не знам да ли ћемо икада успети да постигнемо било шта што би Американци могли да сматрају победом – закључио је Брет Сноу.
