Сједињене Државе суочавају се са све озбиљнијим проблемом попуне залиха високопрецизне муниције великог домета. Док се арсенали убрзано празне, производња не успева да испрати потрошњу, па се поставља питање колико дуго америчка војска може да одржи садашњи темпо операција.
Размере проблема најбоље илуструје стање залиха ракета за вишецевне ракетне системе HIMARS. Према писању агенције Ројтерс, америчка војска је готово исцрпела своје резерве ракета дугог домета намењених овим системима.
Позивајући се на три висока, анонимна извора из америчких одбрамбених структура, Ројтерс даље наводи да је стање залиха изазвало озбиљну забринутост због способности Сједињених Држава да одговоре на евентуални будући сукоб већег интензитета. Пре свега, реч је о оперативно-тактичким ракетама ATACMS, домета до 300 километара, као и о њиховом савременијем наследнику Precision Strike Missile (PrSM), чији домет премашује 500 километара. Према наводима два извора, америчка војска је већ испалила „практично целокупне“ расположиве залихе ових ракета.
За разлику од проблема са доступношћу противваздушних ракета за системе Patriot или крстарећих ракета Tomahawk, о несташици муниције за системе HIMARS до сада се у јавности готово није говорило.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Зашто су ракете дугог домета кључне за модерно ратовање
Иако несташица ракета за системе HIMARS не представља непосредан ризик какав би био недостатак пресретачких ракета за противваздушну одбрану, она би могла значајно да утиче на способности америчке војске у евентуалном сукобу високог интензитета. Управо су ракете великог домета једно од кључних средстава одвраћања, јер омогућавају да се у раној фази евнтуалног сукоба изведу прецизни удари по циљевима дубоко у непријатељској позадини.
Реч је о високопрецизној муницији класе „земља–земља“, чија се цена, у зависности од типа, креће од око 1,5 до 3,5 милиона долара по пројектилу. Њена основна намена је уништавање циљева велике вредности — командних места, складишта муниције, аеродрома, радара, система противваздушне одбране, критичне инфраструктуре и концентрација непријатељских снага — на удаљеностима од неколико стотина километара. На тај начин противнику се отежава организовање операција и нарушава његова способност командовања и логистичке подршке далеко иза линије фронта.
Ракете ATACMS, као и навођене ракете GMLRS краћег домета, имале су значајну улогу у украјинским ударима по руским војним циљевима на окупираним територијама, Криму и, у појединим случајевима, на територији саме Русије. Њихов наследник, Precision Strike Missile (PrSM), представља нову генерацију муниције за системе HIMARS. У оперативну употребу у америчкој војсци уведен је крајем 2023. године, тренутно се налази у наоружању само САД и Аустралије, а производња је још увек ограничена. Планиране будуће варијанте требало би да имају домет већи од 1.000 километара, као и способност самонавођења на покретне циљеве у завршној фази лета, наводи се у анализи портала Капитал.
ФОТО: Ronny HARTMANN/AFP/ProfimediaПрема једном од извора агенције Ројтерс, администрација председника Доналда Трампа дала је предност употреби ракета ATACMS и PrSM током војне кампање против Ирана, настојећи да смањи потребу за ангажовањем борбене авијације у ударима на циљеве дубоко у иранској територији. За разлику од авиона, који би у таквим мисијама били изложени дејству противваздушне одбране, системи HIMARS омогућавају извођење прецизних удара са знатно безбедније удаљености.
Управо због тога војни аналитичари оцењују да би залихе ових ракета имале посебан значај у евентуалном сукобу са војно снажним противником, попут Кине, чији се систем противваздушне одбране сматра једним од најразвијенијих на свету.
Према анализи Центра за стратешке и међународне студије (CSIS), кампања против Ирана представљала је прву борбену употребу ракета PrSM. У истој анализи наводи се да су залихе тог типа муниције и пре почетка операције биле ограничене, будући да је реч о релативно новом систему који је тек недавно уведен у оперативну употребу. Иако је америчка војска већ наручила знатно веће количине ракета PrSM, испоруке се, према доступним плановима, очекују тек од 2027. године.
ФОТО: SergeiShimanovich/ShutterstockТест за америчку војну индустрију
Поменути саговорници агенције Ројтерс оцењују да би убрзано трошење залиха ракета дугог домета могло би да ослаби способност Сједињених Држава да одврате потенцијалне противнике, пре свега Русију и Кину. У случају нове кризе, то би значило и мањи простор за војно реаговање Вашингтона.
Истовремено, четврти високи званичник упознат са ситуацијом изнео је знатно оптимистичнију оцену. Према његовим речима, америчка одбрамбена индустрија постепено повећава производне капацитете и у стању је да релативно брзо обнови део потрошених залиха. Он додаје да Централна команда америчке војске, уколико буде потребно, може да преусмери део муниције из других оперативних подручја.
ФОТО: Gage Skidmore / Zuma Press / ProfimediaИпак, уколико би се садашњи темпо потрошње наставио, Вашингтон би у неком будућем сукобу могао бити приморан да се у већој мери ослони на борбену авијацију, крстареће ракете и прецизно навођене авионске бомбе. Такав приступ носи већи оперативни ризик, јер подразумева ангажовање пилота и авијације у зонама које покрива снажна противваздушна одбрана.
Поводом навода о стању залиха, Бела кућа је у саопштењу, које преноси Ројтерс, поручила да Сједињене Државе располажу са „много више муниције него било која друга земља на свету“ и да домаћа одбрамбена индустрија производи наоружање рекордним темпом.
Истовремено, војни аналитичари упозоравају да повећање производње не значи и брзу обнову стратешких резерви. Иако је производња артиљеријске муниције и појединих типова ракета на највишем нивоу у последњим годинама, остаје отворено питање да ли ће ти капацитети бити довољни у случају дуготрајног сукоба високог интензитета.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Свет поново улази у трку у наоружању
Проблем са залихама прецизне муниције великог домета уклапа се у шири тренд који последњих година обележава глобалну безбедносну сцену. Док се стратешко окружење све више усложњава, одбрамбена индустрија у Сједињеним Државама добија нови замах, уз велика државна улагања и планове за проширење производних капацитета.
Један од најновијих примера је уговор вредан око три милијарде долара са компанијама Lockheed Martin и Northrop Grumman, усмерен на повећање производње компоненти за противваздушне системе Patriot и THAAD.
Само недељу дана раније, Пентагон је објавио и вишемилијардерски уговор са компанијом Lockheed Martin, вредан 58,6 милијарди долара, за производњу ракета PAC-3 MSE за систем Patriot. Према плану, производња би до 2030. године требало да буде утростручена, на више од 2.000 ракета годишње.
Није реч само о новим производним линијама. Компанија RTX (Raytheon) добила је наруџбину за поновно покретање производње старије верзије ракета PAC-2 за потребе америчке војске, први пут после неколико деценија.
ФОТО: JENS BUTTNER/AFP/ProfimediaИстовремено, амерички произвођачи покушавају да смање цену најскупљих система. Lockheed Martin планира производњу ракета Patriot у сарадњи са европским партнерима, а најављене су и нове, јефтиније варијанте PAC-3 ракета, које би требало да задрже основне способности уз знатно нижу цену. Паралелно се развијају и приступачнији типови противваздушне муниције, намењени за масовну производњу и употребу против мање сложених ваздушних претњи.
Све то показује да свет улази у нову фазу војног надметања. Иако је после Хладног рата дуго постојала вера да ће смањење наоружања постати трајан тренд, данашња реалност говори супротно. Велике силe поново граде војне капацитете за сценарије великих сукоба, а питање више није само ко има најсавременије оружје, већ и ко може најдуже да га производи и користи.
У таквом окружењу, индустријска база и способност брзе обнове залиха постају једнако важне као и сама технологија оружја. Последње кризе показале су да савремени ратови не одлучују само домет ракета и прецизност удара, већ и издржљивост система који стоје иза њих.
