Петров: Важно да институције дочекају изборе спремне, Уставни суд се озбиљно припрема

Председник Уставног суда (УС) Владан Петров изјавио је данас да се суд припрема за предстојеће изборе, као и да ће можда унапред у јавности изнети јасне ставове о томе када је могуће обратити се тој институцији.

– Важно је да све институције наше државе наредне изборе дочекају спремне. Ја као председник Уставног суда могу да поручим јавности да се ми озбиљно припремамо за наредне изборе, у смислу да ћемо бити спремни да можда чак и унапред изађемо са неким јасним ставовима у погледу тога када је могуће и због чега је могуће обратити се Уставном суду као некој крајњој инстанци – навео је Петров.

Он је објаснио да су након последњих избора пријављене тзв. системске неправилности, које је трабало отклонити пре него што је сам изборни поступак окончан.

– Мислим да ће се решење овог пута наћи у правној чврстини националних институција које треба да надгледају изборе, да штите изборно право, у доброј координацији са међународним институцијама, а у политичком смислу, у убедљивој победи једне стране – поручио је Петров.

За тзв. студентску листу је Петров рекао да је неидентификовани политички објекат, јер желе да остану неидентификовани и због тога ће, како је оценио, на изборе изаћи као група грађана, а не политичка партија, што за њих може да буде контрапродуктивно.

– Ово може да буде за њих итекако контрапродуктивно, јер група грађана која би ишла на парламентарне и касније, или истовремено, свеједно, председничке изборе, имала би, то је искуство показало, знатно мање шансе – рекао је Петров на ТВ К1 и додао да не сматра да ће се предстојећи избори разликовати од претходних.

Како је објаснио, разлика је једина у томе што су направили конструкцију да су избори унапред покрадени, не само што се тиче гласова већ и да ће бити нелегални и нелегитимни.

На предстојећим изборима, према речима Петрова, постоји могућност да се сукобе и две опозиције, актуелна парламентарна и неидентификована, односно студентска листа.

Петров је одговарајући на питање ко је прихватљив гарант изборног процеса када власт и њени противници у старту не верују једни другима, објаснио да су то домаће и међународне правне институције, међу којима је и ОДИХР, чији је последњи извештај, како је оценио, јако охрабрујућ, јер су усвојене многе препоруке.

ФОТО: Видоје Манојловић

Говорећи о одлуци владе којом је повучена уредба из 2025. године о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета, Петров је оценио да је том уредбом извршен повраћај у пређашње стање и испуњен последњи захтев ректора Владана Ђокића, поред захтева за расписивање ванредних парламентарних избора, што је очекивано.

Петров је указао да је уредба из 2025. године била жестоко критикована од једне стране универзитетске јавности, једног дела парламентарне и ванпарламентарне опозиције, те су чак, како је додао, Уставном суду поднели предлог за оцену уставности те одлуке, а потом се обратили и Европском суду за људска права у Стразбуру.

– Моје мишљење је да људи који тврде да бране државу и да воде рачуна о неким демократским и правним принципима у сопственој држави, морају да поклоне извесно поверење и националним правним институцијама пре него што крену у обрачун против њих пред неким међународним правним форумима, па макар то био и један сасвим легалан и легитиман, као што је Европски суд за људска права у Стразбуру – навео је Петров.

Уредба је, према његовим речима, донета да би се смириле тензије пред ванредне парламентарне изборе, указујући да су то „трули компромиси“ у којима једна страна даје све, а друга страна се не обавезује чак ни на то да ректор Владан Ђокић оде на разговор са председником Републике Александром Вучићем.

Петров је сугерисао да влада предложи доношење посебног закона којим ће се уредити академски имунитет од етичког, дисциплинског и сваког другог гоњења, за професоре који су се, како је додао, борили легалним и легитимним средствима за аутономију универзитета.

На питање шта су законити механизми којима држава може да заштити право студената на образовање, а да не угрози аутономију универзитета уколико поново дође до блокаде наставе, Петров је објаснио да ниједан нови законски или правни механизам не постоји, осим оних који су постојали раније.