Када су у фебруару 2022. године западне силе увеле незапамћени пакет економских и финансијских санкција Русији, западни аналитичари и политичари утркивали су се у прогнозама
Најављивани су тренутни слом рубље, колапс банкарског система, хиперинфлација и пад БДП-а од 10 до 15 посто. Слике празних рафова и редова испред банкомата требало је да постану нова руска свакодневица.
Међутим, године су прошле, а руска економија не само да није поклекла, већ показује стопу раста која је у многим сегментима претекла и саме европске економије које су јој санкције увеле. Како је то могуће? Да ли је у питању чудо, статистичка манипулација или хладно калкулисана економска реалност? У пракса се десило да је руска економија престигла немачку, а затим и јапанску економију, мерено у бруто паритету куповне моћи – и тиме је Русија постала прва и највећа економија у Европи, а четврта на планети, одмах иза Кине, Америке и Индије.
За сваког озбиљног пословног човека, инвеститора и економисту, ово није питање политике или навијања. Ово је питање чистог погледа у сировине и пословне партнере, управљања ризиком и прилагодљивости на дате околности.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
1. Монетарна тврђава и хладна егзекуција
Први и кључни ударац изведен је на финансијски систем: замрзавање око 300 милијарди долара девизних резерви Централне банке Русије и искључење главних банака из SWIFT система. У теорији, ово је био смртоносни ударац. У пракси, одговор је био брз, немилосрдан и изузетно професионалан. Забрана одлива девиза долара и евра из Русије ка иностранству, као и замрзавање имовине дела страних компанија које послују у Русији, правило реципроцитета. Поређења ради, у Русији и дан-данас уредно послују Рајфајзен и Уникредит банке, Сити банка, Марс Амерички, Нестле Швајцарски, Пепси чак снабдева и руску армију храном, затим Бајер Немачки, Крка Словенија, Сименс, Ла коста, Армани, Бургер кинг.., уредно сви пуне руски буџет.
Систем који поседује ресурсе, стабилне финансије и оперативну безобзирност изузетно је тешко уништити
На челу Централне банке Русије, Елвира Набијулина није подлегла паници. Примениће класичне, али радикалне мере: каматна стопа је у року од неколико сати подигнута на 20%, уведене су строге контроле капитала, а извозницима је наређено да већину девизних прихода конвертују у рубље. Народ је поче да орочава рубље по руским банкама, а то је сачувало курс. (То је оно што се са динаром и Југославијом није могло десити 90-их.) На све то јака и велика руска дијаспора камионима шаље девизе у Русију, не само са запада, већ и са екс-СССР територија.
Што је још важније, Русија је годинама пре кризног момента тихо градила сопствени унутрашњи платни систем (МИР) и алтернативу SWIFT-у (СПФС). Када су Виза и Мастеркард напустили тржиште, просечан руски грађанин у продавници то није ни осетио – домаће картице су наставиле да раде беспрекорно унутар земље. Лекција број један: Кров се поправља док сија сунце, а не када почне олуја.
2. Ратна конверзија и државни стимуланс
Други стуб руске отпорности лежи у масовном убризгавању државног новца у привреду. Русија је прешла на оно што економисти називају „војни кејнзијанизам“.
Државне наруџбине за војно-индустријски комплекс, инфраструктуру и производњу опреме скочиле су у небо. Фабрике су прешле на рад у три смене. То је створило огромну потражњу за радном снагом, елиминисало незапосленост и погурало плате навише, нарочито у индустријским и руралним регионима који су деценијама били запостављени. Буџет за војску се попео на 130 милијарди долара, око 8% БДП-а.
Овај прилив новца директно се прелило на потрошњу становништва. Људи са већим примањима купују некретнине, аутомобиле, троше у домаћим ресторанима и домаћем туризму. Држава је свесно преузела ризик више инфлације у замену за одржавање високе економске активности и ликвидности.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
3. Паралелни увоз и географско преслагивање
Тржиште не трпи вакуум. Када су западне компаније напустиле Русију, створен је простор који је морао бити попуњен. Западачке корпорације нису уништиле руску потражњу – само су препустиле своје тржишне уделе другима. У Русији данас јако лепо раде: Хуавеј, Хонор, Тенсент, Шаоми, Хаиер.
Настала је масовна географска реалокација трговинских токова:
• Енергенти: Нафта и гас који су раније ишли у Европу, усмерени су ка Индији, Кини и Русији блиским земљама, често уз попусте, али у количинама које су обезбедиле стабилне приливе у буџет. Процена је да се 200 милијарди евра годишње приходује од тога, на то цене енергената стално расту. Не могуће је затворити земљу која излази на три океана и 12 мора.
• Сива економија и паралелни увоз: Западна роба није нестала са полица у Москви. Она само стиже преко Кине, Турске, Казахстана и Уједињених Арапских Емирата. Логистички ланци су продужени, роба је скупља, али је има.
• Кинеска доминација: Кинески произвођачи аутомобила, машина и електронике преузели су места немачких, јапанских и америчких брендова брзином светлости. Кад сам био у Русији, лично сам томе сведочио још пре. Кина и Русија деле границу дугу преко 4.000 км.
Свет у 21. веку више није униполаран. Ако вам запад затвори врата, исток и југ отварају капије – под условом да имате ресурс који свима треба. А Русија има храну, енергију, ђубриво и метале. Без тих сировина, глобална привреда једноставно не функционише. Ако било која друга земља жели да се развија, то није уопште могуће без ресурса и сировина које Русија има, а неке искључиво само Русија има.
На челу Централне банке Русије, Елвира Набијулина није подлегла паници. Примениће класичне, али радикалне мере
4. Домаћи капитал и шанса века за локалне играче
Можда и најзанимљивији ефекат санкција десио се на унутрашњем плану. Деценијама је руски капитал одлазио ван земље – куповале су се виле у Лондону, јахте на Азурној обали и акције на западним берзама. Када је Запад замрзнуо и конфисковао имовину богатих Руса, послао им је јасну поруку: Ваш новац је сигуран само код куће, у Русији.
Санкције су приморале руске тајкуне и инвеститоре да свој капитал задрже и улажу унутар Русије. Поред тога, одлазак западних компанија омогућио је домаћим предузетницима да купују фабрике, ланце ресторана и малопродајне мреже за делић њихове стварне вредности. Локални играчи су преко ноћи постали власници разрађених система и инфраструктуре. МекДоналд је постао Укусно и тачка – посао води бизнисмен из Сибира, Старбакс је постао Старс кафе – посао води руски репер, немачки Хенкел је продао 11 фабрика за 600 милиона евра домаћим Русима, посао се води и под новим именом Лаб индустрија.
Цена отпорности и дугорочне последице
Да ли је све идеално? Наравно да није. Руска економија се суочава са озбиљним дугорочним структурним изазовима:
• Хронични недостатак радне снаге услед мобилизације и емиграције високообразованих кадрова.
• Технолошка изолација и зависност од кинеске технологије уместо сопственог развоја.
• Висока инфлација и високе каматне стопе, које коче приватни бизнис који није везан за државу.
Руска економија је жртвовала дугорочни технолошки развој ради краткорочне и средњорочне стабилности. Али то је била свесна калкулација.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Порука за привреднике: Шта можемо научити
Руски сценарио нам на драстичном примеру показује универзална правила економије која важе за сваку фирму и сваког појединца:
1. Ликвидност и ресурси су крај: Онај ко контролише базне ресурсе и има готовину увек ће преживети онога ко тргује опцијама и обећањима.
2. Брзина прилагођавања је питање опстанка: Пословни системи који су способни да промене добављаче и логистику у року од месец дана преживљавају. Тржишни инертни гиганти умиру.
3. Правила се мењају у ходу: Сигурност имовине више не гарантују папири и међународни уговори, већ физичка контрола и диверзификација.
Русија није победила економску гравитацију, али је доказала да је модерна економија знатно отпорнија и флексибилнија него што су то теоретичари мислили. Систем који поседује ресурсе, стабилне финансије и оперативну безобзирност изузетно је тешко уништити.
То није питање симпатија, већ чиста геометрија капитала.
