Појединац који поседује когнитивни капацитет и харизму да привуче, задржи и усмери пажњу стотина хиљада или милиона људи, постао је изузетно моћан, дефицитаран економски ресурс
Пре само петнаест година, већина традиционалних предузетника и академаца на реч „инфлуенсер“ гледала је са подсмехом, сматрајући је пролазним трендом за докону омладину. Данас је то једна од најбрже растућих и најагресивнијих професија на глобалном тржишту. Највећа заблуда просечног посматрача јесте уверење да инфлуенсер зарађује од објављивања лепих фотографија, снимања естетских видео-записа или простог сакупљања лајкова.
У свету у којем милијарде људи свакодневно проводе сате залепљени за екране паметних телефона, главни проблем економије више није приступ информацијама или производним капацитетима. Информација има превише – наступили су општа хиперпродукција и загушење канала комуникације. Са друге стране, најважнији људски ресурс остао је строго ограничен: дан и даље има само 24 сата, а фокус модерног човека траје краће него икада. Времена је премало, а садржаја превише.
Због тога је појединац који поседује когнитивни капацитет и харизму да привуче, задржи и усмери пажњу стотина хиљада или милиона људи постао изузетно моћан, дефицитаран економски ресурс.
Пажња је нова глобална валута
Кроз историју економских система, дефиниција највреднијег ресурса стално се мењала у зависности од технолошког степена развоја. Некада је то била плодна земља; у индустријском добу то су били нафта, челик, угаљ или масовне фабрике. Данас, у постдигиталној ери, међу највредније ресурсе на планети убраја се нешто потпуно нематеријално, нешто што не можемо физички дотакнути – људски фокус.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 9. јула, можете да прочитате цео текст "Бизнис модел инфлуенсера"
