Микропластика у дому: Научници је нашли у сваком испитаном домаћинству

Микропластика у дому није само претпоставка већ проблем који су научници открили у сваком од 105 испитаних домаћинстава у Холандији. Ново истраживање показало је да се микропластичне и нанопластичне честице налазе у кућној прашини, а њихова количина зависи и од броја људи у дому и од годишњег доба.

Истраживање које је предводио тим Универзитета у Утрехту покушало је да утврди колико је пластично загађење присутно у самом простору у којем људи проводе велики део живота. Научници су током четири месеца обилазили 105 холандских домаћинстава, анкетирали станаре о њиховим навикама и прикупљали прашину која се таложила у стакленим посудама, пише Nautilus.

Како је откривена микропластика у дому

Прикупљени узорци пребачени су у лабораторију, где су анализирани методом пиролизне гасне хроматографије са масеном спектрометријом. Циљ је био да се утврди које врсте пластичних честица завршавају у кућној прашини.

Резултат је био недвосмислен – микропластика и нанопластика откривене су у сваком испитаном домаћинству.

Највећи део честица потицао је од полиетилен-терефталата, познатијег као PET, једне од најраспрострањенијих врста пластике.

Истраживачи су такође установили да количина микропластике у дому није свуда иста. Домаћинства са више станара имала су више пластичних честица, што указује на то да свакодневне активности и предмети унутар куће могу бити значајан извор загађења.

ФОТО: Компас/Илустрација

МИКРОПЛАСТИКА ПРОНАЂЕНА У СВИХ 105 ДОМОВА

     Истраживачи са Универзитета у Утрехту нису пронашли ниједно домаћинство без микропластике и нанопластике. Анализирали су прашину прикупљану током четири месеца у 105 домова, а најчешће су откривали честице PET пластике. Већа концентрација забележена је у домаћинствима са више људи, као и током јесени и зиме.
     Подаци су показали и да учесталост отварања прозора и ниво спољног загађења ваздуха нису били повезани са количином пластичних честица. То је истраживаче навело на закључак да значајан део овог загађења настаје управо унутар самог дома.

ФОТО: Anson_shutterstock/Shutterstock

Зими више честица остаје у кући

Количина микропластике и нанопластике расла је током јесењих и зимских месеци. Тада се простори мање проветравају, а људи проводе више времена у затвореном.

Занимљиво је да учесталост отварања прозора није показала јасну повезаност са нивоом честица. Ни спољно загађење ваздуха није било у вези са измереним количинама.

То упућује на закључак да извор није пре свега спољна средина, већ сам дом и предмети који се у њему налазе.

Микропластика у дому зато није једноставно нешто што улази кроз прозор или врата, већ загађење које се ствара и нагомилава у затвореном простору.

Усисавање није увек решење

Један од најизненађујућих резултата односи се на усисавање.

Могло би се очекивати да чешће чишћење аутоматски значи мање микропластике. Међутим, истраживачи су установили да је учесталије усисавање било повезано са већом присутношћу поликарбонатних микропластичних и нанопластичних честица.

Могуће објашњење је да усисивач подиже честице са површина, после чега оне поново завршавају у ваздуху и таложе се на другим местима.

С друге стране, усисавање се показало ефикаснијим у уклањању полиетиленских честица. Аутори зато наглашавају да су потребна додатна истраживања како би се прецизније утврдило како различити начини чишћења утичу на пластично загађење у кући.

ФОТО: Lipik Stock Media/Shutterstock

УСИСИВАЧ МОЖЕ И ДА ПОДИГНЕ ЧЕСТИЦЕ

     Обично усисавање није у студији донело једноставно смањење микропластике. Напротив, домаћинства у којима се чешће усисавало имала су већу заступљеност поликарбонатних микропластичних и нанопластичних честица. Истраживачи претпостављају да струјање ваздуха и кретање усисивача могу да подигну честице са подова и других површина, после чега оне поново падају у прашину.
     Истовремено, усисавање је било успешније код полиетиленских честица. Због различитих резултата за различите врсте пластике, научници за сада не доносе коначан закључак, већ наглашавају потребу за додатним испитивањима начина чишћења дома.

HEPA филтери могу да смање изложеност

Аутори истраживања као једну од практичних мера наводе пречишћиваче ваздуха са HEPA филтерима.

Према њиховим наводима, такви филтери задржавају честице веће од 0,3 микрона, па могу да уклоне део микропластике, али и неке још ситније честице. Корисно би могло бити и коришћење усисивача са HEPA филтером.

Истраживачи напомињу и да машине за прање веша представљају познат извор микропластике и нанопластике, иако оне нису биле обухваћене овом студијом.

ФОТО: DG FotoStock/Shutterstock

За сада, ипак, није могуће у потпуности елиминисати изложеност. Микропластика је веома постојана, а њени дугорочни ефекти на људско здравље још нису довољно јасни.

Један од аутора студије, Рул Вермелен са Универзитета у Утрехту, упозорава да само откривање микропластике и нанопластике више није довољно. Следећи корак је утврђивање шта та изложеност значи за здравље и где је могуће интервенисати како би се ризик смањио.

Научници су зато већ прикупили узорке крви и урина становника свих испитаних домаћинстава. Њихова анализа могла би да пружи одговор на много важније питање – не само колико микропластике имамо у својим домовима, већ и колико је на крају заврши у нашем организму.