Норвешке рибље фарме, које су највећи светски произвођач лососа, испуштају велике количине хранљивих материја у приобалне воде, што доприноси загађењу фјордова еквивалентном отпадним водама десетина милиона људи, показао је нови извештај Института Санстоун.
Према анализи, у 2025. години норвешка аквакултура је испустила око 75.000 тона азота, 13.000 тона фосфора и 360.000 тона органског угљеника у море, пренео је Гардијан.
Истраживачи су навели да то одговара загађењу које би произвеле непречишћене отпадне воде десетина милиона становника.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Стручњаци упозоравају да вишак хранљивих материја подстиче цветање алги и смањује ниво кисеоника у води, што може да угрози морске екосистеме, посебно у фјордовима који су полузатворени системи и спорије размењују воду са отвореним морем.
У студији је такође наведено да је потрошња рибље хране у индустрији порасла у последњих неколико година, што је довело до повећања укупног оптерећења хранљивим материјама.
Летњи месеци представљају додатни проблем јер су тада екосистеми мање способни да апсорбују загађење, наведено је у поменутом извештају.
Еколози упозоравају да у појединим фјордовима, попут Согнефјорд и Хардангерфјорд, већ долази до пада нивоа кисеоника, што се делимично доводи у везу са аквакултуром и климатским променама.
ФОТО: Scharfsinn/ShutterstockИндустрија тврди да су емисије последица обима производње и да су операције и даље у оквиру природних капацитета екосистема, уз напоре да се смањи еколошки утицај и уведе строжа контрола по локацијама.
Норвешке власти и даље разматрају мере за ограничавање утицаја рибљих узгајалишта, док се настављају научне анализе дугорочних последица на фјордске екосистеме.
И тако, добри и поштени Норвежани, као и уосталом читава супериорна западњачка цивилизција, свима попују како треба чувати животу средину и да је то императив за опстанак човечанства, док за њих саме то не важи – ипак су сви они надљуди и правила не би требало да их ограничавају…
