,

Рат у Ирану окренуо свет обновљивим изворима енергије

ФОТО: REUTERS/Dado Ruvic/Illustration

Рат у Ирану и блокада Ормуског мореуза довели су до пораста цена гаса у Европи за око 30 одсто, а слично важи и за нафту, због чега су се многе земље окренуле обновљивој енергији као кључном решењу не само за еколошку транзицију, већ и за енергетску безбедност и независност, наводи се у најновијој студији.

Како показује извештај организације Ембер, специјализоване за енергетику, у свету су 2025. изграђени рекордни капацитети за производњу соларне и енергије ветра од 814 гигавата, што је за 17 процената више него годину дана раније, преноси Ртве.

Електрична енергија произведена само додатним гигаватима инсталираним у прошлој години могла би да замени више од једне седмине светске производње струје из гаса, или скоро двоструко више од укупног годишњег извоза течног природног гаса (ТПГ) из Катара.

Како се наводи, то значи и ниже цене струје, будући да је производња електричне енергије из гаса скупља него из обновљивих извора, а такође повећава укупне цене због начина на који функционише малопродајни систем, где цена најскупљег извора енергије поставља референтну вредност за остале.

У првих десет дана рата у Ирану, цена електричне енергије произведене из гаса скочила је за 50 одсто у Европској унији, која увози велике количине ТПГ-а откако је Русија затворила славину због рата у Украјини 2022. године.

Земље чланице ЕУ платиле су додатних 2,5 милијарди евра за увоз гаса у првих десет дана рата, али нису све земље биле подједнако погођене.

Шпанија, где обновљиви извори чине 56 одсто производње електричне енергије, много је мање изложена нестабилним ценама гаса, наводи Ртве.

Када је реч о глобалном плану, од почетка рата у Ирану, постојећи капацитети ветроелектрана и соларне енергије широм света омогућили су потенцијалну уштеду од преко 40 милијарди долара, навели су аналитичари компаније Ембер.

– Континуирана ескалација тензија на Блиском истоку подсећа на ризике зависности од увоза нафте и гаса – упозорио је енергетски стратег у овом истраживачком центру, Кингсмил Бонд.

Према његовим речима, соларна енергија и ветроелектране нуде земљама увозницама прави и јефтинији пут ка енергетској безбедности, који је бржи за имплементацију и ослобођен геополитичких услова.

Соларна енергија чинила је већину нових додатних капацитета у прошлој години.

У 2025. години, широм света је инсталирано 647 гигавата соларних капацитета, у односу на 582  у 2024., што је повећање од 11 одсто.

 До краја прошле године, кумулативни соларни капацитет у свету достигао је скоро 2.900 гигавата.

Удео енергије ветра, иако нижи од соларне, такође је знатно порастао са 113 гигавата у 2024., на 167 гигавата у прошлој години.

Како се наводи, до краја 2025. године, укупни инсталирани капацитет енергије ветра широм света достигао је око 1.300 гигавата.

БАНЕР