Европа покушава да поправку производа врати у фокус потрошачких навика, али се испоставља да то није једноставан задатак. Иако је поправка препозната као економски и еколошки пожељна опција, већина потрошача и даље се одлучује за куповину нових производа јер је поправка често скупља, компликованија и мање доступна.
Управо на то указују и резултати пројекта „REPper”, који је окупио више од 130 стручњака из више европских земаља, а који показују да су главне препреке високе цене резервних делова, недостатак стручњака, ограничен приступ информацијама и недовољно поверење потрошача, пише Политика.
Подаци са терена показују да се у пракси поправка и даље бира знатно ређе од куповине новог производа – у великом броју случајева потрошачи се одлучују за замену чим се уређај поквари, посебно када цена поправке пређе половину вредности новог производа. То додатно подстиче такозвану „културу одбацивања”, у којој је брза замена постала правило, а не изузетак.
Зато Европска унија паралелно ради на више мера које би требало да промене овај тренд и постепено изграде нову културу потрошње. Кључна је нова Директива о праву на поправку, којом се од произвођача очекује да омогуће лакши и повољнији сервис, али и да производи већ у фази дизајна буду прилагођени дужем трајању и једноставнијем одржавању. У том контексту важну улогу има и увођење дигиталних пасоша производа, који би садржали податке о деловима, могућностима поправке и историји одржавања, чиме би се повећала транспарентност и олакшало доношење одлука потрошача, али и рад сервисера.
Ипак, један од највећих изазова остаје економија – поправка често не може да конкурише јефтиним новим производима који долазе на тржиште, посебно из увоза. Зато се као решење помињу финансијски подстицаји, попут ваучера за поправку, снижавања ПДВ-а на резервне делове и услуге, као и јачање контроле квалитета и безбедности робе која улази на европско тржиште. Истовремено, стручњаци указују да без боље информисаности потрошача и јачања поверења у сервисе, ове мере неће дати пуни ефекат.
Европа, дакле, не жели само да продужи век производа, већ и да промени начин размишљања – од модела „купи и баци” ка одговорнијем односу према стварима. Циљ је стварање тржишта заснованог на поправци, поновној употреби и одрживости, што би, осим користи за животну средину, могло да отвори и нова радна места и ојача локалне привреде. Проблем додатно илуструју подаци о отпаду – у Европи се сваке године генерише више од 14 милиона тона електронског отпада, при чему се значајан део уређаја одбацује иако би могао да буде поправљен и настави да се користи. Процењује се да просечан потрошач замени електрични уређај много пре краја његовог техничког века, најчешће због високих трошкова поправке или недоступности резервних делова, што додатно оптерећује и кућни буџет и животну средину.
