Министарка заштите животне средине Сара Павков изјавила је данас да ће до 2030.године у 17 локалних самоуправа у Србији бити изграђена постројења за пречишћавање отпадних вода и истакла да су у плану “Србија 2030“ приоритетни пројекти који се тичу заштите воде и изградње водоводне мреже.
Павков је рекла да ће се у постројењима за пречишћавање отпадних вода акумулирати више од 60 милиона кубика воде, као и да ће до 2030.године 27 локалних самоуправа имати изграђену канализациону мрежу.
– Вода и све што се тиче заштите воде и обезбеђивања пијаће воде и смањивања отицања воде из водоводне мреже, и изградња водоводне мреже коју је најавио и председник Србије, је приоритет над приоритетима – рекла је Павков за ТВ Прва.
Додала је да ће до 2030. године Србија имати осам изграђених или реконструисаних регионалних центара за управљање отпадом.
Када је реч о унапређењу квалиета воде, Павков је рекла да Србија има стратешка решења и да се праве врло важни искораци по питању хидроенергетске безбедности.
– Мислим да ће оно што ће се дешавати бити на понос свих грађана, пре свега мислим на реверзибилну хидроелектрану Бистрицу. Такође, инвестирамо у потпорне зидове у Књажевцу и Пријепољу како не би долазило до одрона, ерозије земљишта, али ни да због утицаја високих вода смеће завршава у водотоковима – рекла је Павков.
Додала је да се ради на санацији, ресанацији и ревитализацији по први пут језера, као што је Александровачко језеро у Врању и Велики Затон код Мајданпека.
Говорећи о завршетку радова на изградњи постројења за одсумпоравање димних гасова у термоелектрани „Никола Тесла Б“ (ТЕНТ Б), Павков је истакла је у складу са европским принципима имплементиран систем по најсавременијим техникама и технологијама.
Навела је да ће за више од 30 одсто бити смањена емисија сумпор-диоксида, али и прашкастих материја, као и да очекује да ће ефекти система одсумпоровања бити видљиви већ ове зимске сезоне.
Када је реч о утицају климатских промена, Павков је рекла да је Србија прва држава Западног Балкана која је успоставила систем праћења емисије гасова са ефектом стаклене баште и додала да је пипремљено више од 90 дозвола за оператере који улазе у тај систем.
– Тај систем ће бити предмет опорезивања угљеника, који је припрема наше државе за будући ЦБАМ механизам, односно систем опорезивања угљеника ка Европској унији, односно ЕТС – рекла је Павков.
Навела је да у току израда нацрта новог закона о климатским променама који ће, како је рекла, свима који ће бити предмет опорезивања угљеника омогућити да добију подстицаје за озелењавање како би били конкурентнији на тржишту у Србији и ЕУ.
Говорећи о еколошки прихватљивим енергентима, Павков је навела су грађани заинтересовани да мењају индивидуална ложишта и додала да је замењено 200 котлова у јавним установама, а да је у плану да до 2030.године буде замењено 400 котлова.
– Подршка грађана као наших савезника се види управо кроз велику заинтересованост да мењају своја индивидуална ложишта, мада још није на задовољавајућем нивоу. Људима је тешко да изађу из зоне комфора. Наш задатак је да им то приближимо, не само кроз финансијске подстицаје, него и кроз разумевање шта је то што је одрживо за будућност – рекла је министарка.
