Дуготрајне финансијске тешкоће могле би да оставе последице које далеко превазилазе кућни буџет и да се одразе чак и на здравље мозга. Велика британска студија показала је да људи који су током ране и средње одрасле доби годинама живели са ниским приходима или финансијским проблемима имају већи ризик од когнитивног опадања у каснијим годинама, као и лошије показатеље здравља мозга.
Истраживање које су спровели научници Универзитетског колеџа у Лондону (UCL) објављено је у часопису „Innovation in Aging“. Како би испитали везу између финансијских тешкоћа и когнитивног старења, анализирани су подаци о 2.759 људи рођених у Великој Британији 1946. године, који су праћени током готово читавог живота.
Истраживачи су утврдили да су дуготрајне финансијске тешкоће повезане са слабијим когнитивним способностима у 53. години, израженијим когнитивним падом између 53. и 69. године, као и лошијим показатељима здравља мозга између 69. и 71. године, наводи портал Nautilus.
Ова повезаност остала је присутна и када су у обзир узети фактори попут когнитивних способности у детињству, степена образовања и неповољних услова одрастања.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Сиромаштво се не завршава само на финансијском проблему
Истраживачи су желели да испитају нешто што је у досадашњим истраживањима често остајало у другом плану. Уместо да се когнитивно старење посматра само кроз понашање појединца или генетику, покушали су да утврде како друштвени и економски услови током живота могу да се одразе на мозак.
Жак Велс, научник за анализу података са Универзитетског колеџа у Лондону и један од аутора студије, указује да су истраживања когнитивног опадања до сада често била усмерена на пушење, конзумирање алкохола, физичку активност и друге навике, као и на генетске факторе.
Ова студија, међутим, полази од другачијег питања. Шта се дешава са мозгом када човек годинама живи у условима економске неизвесности?
Једно од могућих објашњења је хронични стрес. Када је човек непрестано забринут због новца, велики део менталне енергије одлази на решавање непосредних проблема, па остаје мање простора за друге активности које могу да стимулишу мозак.
Другим речима, човек који стално размишља како ће платити рачуне има мање времена и менталног простора за дружење, хобије, игре или друге активности које захтевају концентрацију и размишљање.
Велс зато као један од могућих механизама издваја управо такозвано когнитивно оптерећење. Истраживачи, међутим, још не могу са сигурношћу да кажу који механизам стоји иза везе коју су уочили.
ФОТО: Cherdchai101/ShutterstockФинансијски проблеми остављају траг током целог живота
Један од важнијих налаза студије јесте да финансијске тешкоће у одраслом добу имају везу са каснијим когнитивним здрављем чак и када се узму у обзир неповољна искуства из детињства.
То значи да услови у којима човек одраста нису једини фактор који одређује како ће његов мозак старити.
Учесници студије рођени су исте године и праћени су деценијама, што је истраживачима омогућило да посматрају како се финансијски услови мењају током живота и како се то касније повезује са когнитивним функцијама.
Такав приступ је важан јер сиромаштво није нужно један изолован догађај. Финансијска несигурност може да се понавља годинама, да утиче на врсту посла, услове становања, друштвени живот и приступ здравственој заштити.
Сви ти фактори могу се међусобно надовезивати, па је управо њихово нагомилавање једна од кључних тема за даља истраживања.
ФОТО: Rawpixel.com/ShutterstockНије свеједно у каквом друштву човек живи
Резултати студије отварају и шире питање о томе колико здравље зависи од друштвених и економских услова.
Велс сматра да се о здрављу не може говорити само кроз генетику и личне навике. На здравље утичу и услови у којима човек живи, ради и стари.
Посебно место у тој причи има посао, јер услови под којима човек ради и сигурност коју му запослење пружа могу значајно да утичу на његову финансијску стабилност током живота.
Аутор студије указује и на улогу синдиката, која се, како каже, често занемарује у истраживањима здравља. Начин на који су организовани односи на радном месту може имати последице по здравље, иако се тај аспект ретко посматра заједно са другим факторима.
Слично важи и за систем социјалне заштите. Већа финансијска сигурност може људима омогућити стабилнији живот, а самим тим и боље здравствене исходе.
Ипак, истраживачи упозоравају да није довољно само утврдити да сиромаштво и лошије здравље иду заједно. Потребно је разумети како та веза функционише.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Шта резултати значе за млађе генерације?
Пошто су сви учесници истраживања рођени 1946. године, природно се поставља питање да ли би исти образац важио и за генерацију Икс, миленијалце и млађе.
Велс сматра да је врло вероватно да би се слична веза појавила и код млађих генерација, али да би њен интензитет могао да буде другачији.
Један од занимљивих налаза британске студије јесте да су се најизраженији ефекти појавили код мушкараца. Истраживач то повезује и са чињеницом да је друштво средином 20. века било знатно другачије. Мушкарци су били доминантно запослени и у већој мери зависили од прихода од рада.
Код млађих генерација однос је другачији, па би веза између финансијских проблема и когнитивног опадања у будућности могла бити израженија код жена.
Ипак, за млађе од 50 година још нема довољно података о томе како ће се финансијске тешкоће одразити на когнитивне способности у каснијем животу. За то ће бити потребно сачекати још неколико деценија.
ФОТО: Me dia/ShutterstockДа ли исти ризик постоји и ван Велике Британије?
Истраживачи упозоравају и на ограничења саме студије. Учесници су британског порекла и припадају генерацији која је живела у специфичним економским и друштвеним условима.
Због тога није могуће једноставно пренети резултате на Сједињене Државе или земље глобалног југа.
У САД су неједнакости у приходима веће него у Великој Британији, па би веза између дуготрајне финансијске нестабилности и когнитивног старења могла бити јача. Ипак, аутор студије наглашава да је то за сада само хипотеза коју би требало проверити новим истраживањима.
У земљама глобалног југа ситуација би могла да буде још сложенија. Разлике у запослености, социјалној заштити, породичној структури и нивоу економске неједнакости значе да се искуство сиромаштва не може посматрати на исти начин у свим друштвима.
ФОТО: PeopleImages/ShutterstockВећа финансијска сигурност као део превенције
Један од потенцијално најважнијих закључака студије односи се на питање шта би могло да се уради како би се смањио ризик од когнитивног опадања.
Ако дуготрајна финансијска нестабилност заиста доприноси лошијем здрављу мозга, онда би мере које људима пружају већу економску сигурност могле да имају шири ефекат од самог побољшања животног стандарда.
То не значи да је могуће једноставно закључити да ће већи приходи спречити деменцију. Студија показује повезаност, али још није у потпуности разјашњено како до ње долази.
Један од могућих путева могла би да буде друштвена изолација. Финансијска оскудица често ограничава друштвени живот, док је изолација сама по себи повезана са когнитивним опадањем.
Зато ће наредна истраживања морати да раздвоје ове факторе и покажу како се они током живота надовезују један на други.
Студија Универзитетског колеџа у Лондону тако помера питање когнитивног старења са индивидуалних навика и генетике ка широј слици животних услова. Њена порука није да новац сам по себи одређује како ће мозак старити, већ да дуготрајна финансијска несигурност може бити један од важних фактора у тој причи.
За јавно здравље, ови налази отварају много шире питање. Ако услови у којима људи живе могу да утичу на здравље мозга у каснијим годинама, онда превенција когнитивног опадања почиње много пре лекарске ординације, у условима у којима људи раде, зарађују и граде свој живот.
