Делфин краде храну рибама: Научници открили како „лопов“ долази до оброка

Делфин краде храну другим рибама – и то на начин који су истраживачи годинама посматрали код једног мужјака кљунастог делфина (Tursiops truncatus) на југу Великог коралног гребена. Наиме, делфин надимка Баблс није само прогањао рибе већ их је терао да поврате већ поједени оброк, а затим преузимао избачену храну.

Истраживачи из Аустралије и са Флориде пратили су Баблса током четири године, роњењем са маском и помоћу видео-снимака. За то време забележили су 11 случајева оваквог понашања. Студија показује колико појединачни делфини могу да развију необичне и веома специфичне стратегије доласка до хране.

Баблс је прогањао рибе врсте Caranx sexfasciatus све док не би избациле садржај желуца. Потом је брзо појео избачене залогаје. Током потере научници су бележили непрекидне ехолокационе кликове и нискофреквентне звуке, који су можда додатно појачавали страх и стрес код риба, пише Nautilus.

Делфин краде храну по истом обрасцу годинама

Посебно је занимљиво што Баблс ову тактику није применио једном или случајно. Истраживачи су га током више година посматрали како понавља исти поступак.

Коауторка студије Азија Хејнс са Универзитета Саншајн Коуст сматра да то указује да је делфин могао да научи да бира рибе са најпуњенијим стомаком и тако добија обилнији оброк.

Уместо да хвата брзу и снажну рибу, Баблс је практично користио плен који је она већ уловила. У биологији се овакво понашање назива клептопаразитизам – прибављање хране коју је друга животиња већ пронашла или ухватила.

ФОТО: Компас/Илустрација

ШТА ЈЕ КЛЕПТОПАРАЗИТИЗАМ

     Клептопаразитизам је начин доласка до хране при којем једна животиња користи плен или оброк који је већ прибавила друга. Најпознатији примери постоје код птица које другим птицама отимају улов, али слично понашање јавља се и код других животиња.
     Баблсов случај је необичан зато што он не одузима целу рибу, већ је прогања док не поврати оно што је већ појела. Потом преузима избачену храну. Таква стратегија може да смањи енергију потребну за лов, нарочито за животињу која се храни сама и не може да искористи предности групног лова.

Необична тактика за делфина који лови сам

Кљунасти делфини најчешће лове у групама. Заједно окружују јата риба, сабијају их на мањи простор и тако лакше долазе до плена.

Баблс је, међутим, храну тражио сам, што је за ову врсту неуобичајено. Истраживачи зато претпостављају да му је била потребна другачија стратегија која троши мање енергије од класичног лова.

Рибе које је прогањао окупљају се у великим концентрацијама, па су представљале релативно предвидљив извор хране. За Баблса је било довољно да их јури све док не избаце оно што су већ појеле.

ФОТО: Компас/Илустрација

Ехолокација је можда повећавала страх риба

Делфини се под водом снажно ослањају на ехолокацију. Шаљу звучне сигнале и из њиховог одјека добијају информације о положају и кретању животиња и предмета око себе.

Код Баблса су током потере забележени стални ехолокациони кликови и нискофреквентне вокализације. Истраживачи не тврде да је делфин свесно користио звук како би изазвао повраћање, али сматрају да су ти сигнали могли да повећају осећај страха код риба.

Тако делфин који краде храну можда не користи само брзину и притисак потере већ и сопствени звучни систем као део шире стратегије.

ФОТО: Компас/Илустрација

Баблс показује колико су делфини прилагодљиви

Баблс је подручје око острва Лејди Елиот, где је истраживање спроведено, посећивао најмање од 2017. године.

Иако делфини на другим местима једу исту врсту рибе коју је он прогањао, истраживачи нису посматрали Баблса како је директно хвата и једе. Зато су закључили да је вероватно развио сопствени начин доласка до хране.

Коаутор студије Ромни Едвардс-Франсис истиче да овакво понашање показује прилагодљивост и флексибилност кљунастих делфина приликом тражења хране.

Баблсов оброк можда не делује нарочито отмено, али му је очигледно омогућио ефикасан начин да дође до хране – а научницима редак увид у то како једна животиња може да развије сопствену варијанту лова.

ФОТО: Компас/Илустрација

ЗАШТО ЈЕ БАБЛС ЛОВИО САМ

     Кљунасти делфини су изразито друштвене животиње и често заједнички лове. Група може да окружи јато, усмерава га и учини плен лакшим за хватање. Баблс је, међутим, редовно тражио храну сам.
     Научници не знају зашто, али претпостављају да је управо такав начин живота допринео развоју другачије тактике. Прогањање риба док не избаце садржај желуца могло је да буде мање захтевно од хватања целог плена. Пошто су се рибе које је користио као „домаћине“ окупљале у великом броју, Баблс је имао стабилан и предвидљив извор потенцијалних оброка.