Крађе из ресторана нису ограничене на понеку чашу, пепељару или кашичицу која „случајно“ заврши у торби. Из угоститељских објеката нестају ножеви, свеће, декоративни предмети, па чак и делови опреме. Крађе из ресторана постале су толико уобичајене да поједини власници унапред урачунавају нестало посуђе и инвентар у трошкове пословања, пише колумнисткиња Ема Бедингтон за Гардијан.
Недавни извештај из Француске показао је да се са овим проблемом суочавају чак и ресторани са Мишленовим звездицама. Међу предметима које су гости односили налазили су се ножеви, свеће, али и држач за тоалет-папир – заједно са шрафовима и типловима.
Управо је овај последњи случај изазвао највише чуђења, јер указује да неки гости не краду импулсивно, већ су, чини се, спремни да демонтирају део ресторанске опреме.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Слични примери забележени су и ван Европе. Један угоститељ из Квебека пожалио се у јулу да су му гости однели сто за пикник, слику, па чак и термостат. Британски ресторани такође потврђују да је крађа ситнијег инвентара редовна појава.
Кашичице као посебно пожељан „сувенир“
Џен Остл из ресторана Wilsons у Бристолу испричао је за BBC World at One да су посебно на мети мале кашичице од седефа које се користе приликом служења сорбета од зачинског биља.
– Сваких неколико месеци морам да купим нових 28 – рекао је Остл.
Такви случајеви нису нови. Одношење предмета из ресторана годинама се објашњава осећајем да је гост „нешто заслужио“ зато што је платио скуп оброк, жељом да се понесе успомена са посебне вечере или једноставно храброшћу коју подстакне алкохол.
Ипак, ова врста ситне крађе данас делује помало старомодно. Деведесетих година одношење пепељаре из модерног ресторана могло је да буде готово део урбаног фолклора. Данас, када се стално говори о томе да људи више цене „искуства него ствари“, могло би се очекивати да је фотографија вечере на Instagramu довољан доказ да је неко био у престижном ресторану.
ФОТО: Shutterstock AI GeneratorИзгледа, међутим, да прибор за јело и декоративни предмети у угоститељском окружењу и даље буде прилично старе навике.
Крађе из ресторана много су чешће него што се мисли
Истраживање добављача угоститељске опреме Nisbets показало је да је чак 27 одсто одраслих Британаца признало да је бар једном узело нешто из ресторана или паба.
У већини случајева вероватно се ради о чашама, кашичицама, подметачима, пепељарама или неком другом предмету мале вредности. Управо зато починиоци често такво понашање ни не доживљавају као „праву“ крађу. Предмет постаје сувенир, успомена на путовање или занимљиво место, а чињеница да припада ресторану лако се потискује.
Ауторка оригиналног текста признаје да ни сама није потпуно невина. У њеној фиоци налази се мала кашичица коју породица сигурно није купила, мада више нико не зна када је и како стигла у кућу. Вечере се, такође, служе на послужавницима из ланца брзе хране Quick које је њен супруг, како каже, можда „ослободио“ из једног белгијског ресторана још осамдесетих година.
ФОТО: Shutterstock AIТај пример добро показује због чега је ова врста понашања толико распрострањена: предмети су обично довољно јефтини да крађа делује безазлено, али довољно препознатљиви да представљају занимљив трофеј.
Како ресторани покушавају да спрече крађе
Угоститељи су током година испробавали различите методе. Неки су поред посебно привлачних предмета стављали цену, како би гостима јасно показали да могу да их купе, али не и да их једноставно однесу.
Други су директно заустављали госте за које су сумњали да су нешто узели. Познати британски кувар Том Ејкенс изазвао је 2012. године приличну буру када је због тога ушао у сукоб са једним гостом.
Било је и креативнијих решења. Мексички ланац Wahaca својевремено је понудио бесплатне такосе свима који врате њихове препознатљиве, јарко обојене кашичице. На тај начин покушали су да губитак претворе у маркетиншку кампању.
ФОТО: Shutterstock/YanyaНајједноставније решење, наравно, остаје повећање цена и урачунавање украденог инвентара у трошкове. Али то значи да рачун на крају плаћају и они гости који ништа нису однели.
Да ли су ресторанима поново потребни бесплатни сувенири
Једна од занимљивијих идеја могла би да буде повратак старих брендираних кутија шибица. Некада су ресторани и хотели делили мале кутије или књижице шибица са својим логотипом, а гости су их легално носили кући као сувенире.
Оне су истовремено биле реклама, успомена и начин да неко покаже где је био. Данас би сличну улогу могли да имају јефтини, намерно дизајнирани предмети које гости смеју да понесу.
Ипак, можда је проблем управо у томе што легалан сувенир нема исти шарм. За део гостију очигледно није најважнији сам предмет, већ осећај да су из ресторана успели да изнесу нешто што није било намењено за понети.
