Нису све пчеле пријатељи: Научници открили неочекивано понашање медоносних пчела

Медоносне пчеле потискују друге, дивље опрашиваче у борби за полен и нектар, активно их гурајући и терајући са цветова, показало је истраживање научника са Универзитета Англија Раскин.

Истраживање спроведено у Кембриџширу показало је да је на подручјима са већом концентрацијом медоносних пчела било мање дивљих опрашивача, укључујући бумбаре, пчеле самотарке и осолике мушице, пише Гардијан.

Истраживачи су током две године пратили понашање опрашивача на купини и бршљану и забележили око 300 међусобних интеракција.

Медоносне пчеле најчешће су започињале сукобе и углавном их добијале, потискујући друге инсекте како би дошле до полена и нектара.

Док су ранија истраживања указивала на то да медоносне пчеле угрожавају друге опрашиваче тако што троше расположиву храну, ново истраживање пружа доказе о директном облику конкуренције, у којем пчеле физички нападају или терају друге инсекте са цветова.

Дивљи опрашивачи избегавали су медоносне пчеле у 28,4 одсто забележених интеракција на купини и 35,6 одсто на бршљану.

У око 20 одсто случајева у којима су медоносне пчеле победиле у директном надметању, оне су друге опрашиваче физички потиснуле или их отерале са цвета.

ФОТО: Компас/Илустрација

Главна ауторка истраживања Викторија Бакл са Универзитета Англија Раскин навела је да је агресивно понашање медоносних пчела вероватно повезано са њиховим начином живота у колонијама, који укључује и улоге пчела чуварица способних да показују агресивно понашање у заштити кошнице и легла.

Једина врста која је успевала да се равноправно супротстави медоносним пчелама била је бршљанова пчела, која је у Великој Британији први пут забележена 2001. године и углавном се храни нектаром цветова бршљана.

ФОТО: Компас/Илустрација

Број гајених медоносних пчела у Великој Британији последњих година расте, а број регистрованих пчелара повећан је са 19.000 у 2010. на 47.000 у 2025. години.

Научници упозоравају да би већи број кошница могао додатно да повећа конкуренцију за храну и допринесе ширењу болести међу дивљим опрашивачима, посебно у подручјима са мало цветних ресурса.

Истраживање је, такође, показало да је са порастом температуре било више сукоба међу опрашивачима.

Научници сматрају да би због очекиваног раста просечних летњих температура у Великој Британији конкуренција за храну у будућности могла да буде још израженија.