Бојан Димитријевић: Цене бензина у Србији – између мита и стварности

Поглед на регион показује да Србија није на врху листе када је реч о износу који возачи плаћају на пумпама. Још важније, анализа структуре тог износа открива да значајан део одлази у јавне приходе, док на коначну суму утичу и трошкови набавке, транспорта и марже

Уобичајена критика владе у Србији јесте да је цена бензина и дизела највиша у региону и то је већ постао мит или стереотип. Притом се готово никад не наводи структура цена, узроци разлике у ценама, допринос пореских намета укупном буџету и намена средстава прикупљених од акциза и ПДВ. Зато ћемо аналитички покушати да одговоримо на нека од ових питања.

У Табели 1 видимо цене бензина и дизела по појединим изабраним земљама у региону.

ФОТО: Компас

Ако сада детаљније анализирамо Табелу 1, указаћемо на неколико чињеница:

Прво – када је реч о цени евродизела и бензина, Србија је смањила акцизе за 20% и тако одредила горње границе цена на 203 динара за бензин по литру и 232 динара за литар евродизела; смањење цена по Одлуци владе важи до 6. септембра., а влада ће вероватно продужити одлуку о акцизама. Треба напоменути да, да није дошло до смањења акциза, цене би биле 17 динара више по литру.

Друго – када је реч о евродизелу, више цене од Србије у региону имају Албанија, Румунија и Грчка. Када је реч о цени бензина, вишу цену у региону имају Албанија, Грчка, Румунија и Црна Гора. Све државе су после рата у заливу смањивале своје акцизе.

Треће – просечна светска цена бензина је око 1,53 долара по литру, а просечна светска цена дизела је 1,59 евра по литру и ту је Србија, несумњиво, знатно изнад просека, али су изнад просека и све државе у региону.

Четврто – поређења ради, наводимо цене бензина у још неким земљама да би се створила слика о различитим политикама и различитим нивоима цена: највише цене у Европи имају Данска и Холандија – изнад 2,30 евра по литру; Белорусија има 0,83 евра по литру, а Русија око 0,62 евра по литру; САД међу развијеним земљама имају најнижу цену до 1,1 евро по литру; највишу цену има Хонгконг и тренутно је око 3,70 долара по литру; нестварно ниске цене имају Иран и Венецуела где је бензин готово бесплатан – 0,02 до 0,04 евра по литру!

ФОТО: Компас

Сада је потребно да анализирамо График 1, структуру цене по земљама, јер она далеко боље објашњава разлике и даје додатке о природи економске политике која стоји иза различитих нивоа цена.

Овде је потребно анализирати неколико чињеница. Србија и Грчка имају више цене бензина зато што имају: а) вишу производну цену и б) изузетно високу акцизу на бензин која пуни државни буџет. Кренимо редом. Грчка има фиксних 0,7 евра по литру бензина или 700 евра на хиљаду литара! Србија (пре смањења акциза) има врло висок удео од 0,61 евро у цени бензина. Тако удео државних захватања у „грчком“ бензину износи око 54% (пре смањења то је било и више од 60% захватања за потребе државе), а у Србији се пење на 55%–57% удела. ПДВ у Србији је нижи него у Хрватској, али се обрачунава на вишу основицу (у коју улазе производна цена, маржа и акциза), па је цена виша. Македонија има најнижу цену, јер су и акцизе и ПДВ најнижи у читавом региону.

Грчка и Србија имају вишу производну цену у односу на Хрватску и Македонију. Грчка има врло специфичан разлог: због мноштва острва која се снабдевају горивом, трошкови транспорта нафтних деривата знатно су виши у острвском него у континенталном делу земље. То чини да је просечна производна цена бензина релативно висока, јер се бензин мора продавати по јединственој цени. У Србији постоје три разлога за вишу продајну цену: 1) виша набавна цена нафте после санкција Русији (нафта долази из Ирака); 2) транспорт нафте не одвија се преко ЈАНАФ-а, већ претежно преко Дунава, а због ниског водостаја и копненим путем, што повећава цену транспорта; 3) Србија има политику слободнијег формирања маржи дистрибутера нафте, у односу на Хрватску, Македонију и друге земље у региону, што у извесној мери повећава цену пре додавања акциза. Хрватска, с друге стране, има ниже трошкове транспорта (ЈАНАФ – Омишаљ и Ријека), ниже трошкове прераде јефтиније тешке нафте (врло модерна рафинерија у Ријеци) и ригорознију контролу маржи за продају нафте. Македонија има изузетно ниску акцизу и ПДВ (држава учествује са око 25%–39% у цени горива). Слична анализа могла би се извести и за друге земље региона које имају нижу цену бензина – најпре је у питању ниже захватање државе по основу акциза и ПДВ, а затим и веће ограничење на марже код дистрибутера нафте и нафтних деривата.

Овде треба нагласити још једну чињеницу везану за произвођачку цену бензина, јер, такође, постоји уверење да Руси из НИС-а намећу вишу „пријатељску цену“ Србији. То није тачно! Производна цена је свуда у региону на приближно истом нивоу и креће се од 0,72 евра по литру до 0,77 евра по литру! Постоје, међутим, тврдње да Србија настоји да вишим захватањима из акцизе и ПДВ компензује ниже приходе по основу добити који су мањи због чињенице да је Гаспром већински власник НИС-а и самим тим, убира значајнији део добити. Чини се, ипак, да у цени нафтних деривата преовладавају разлози везани за финансирање врло високих јавних инвестиција (7–8% БДП Србије) и значајних инфраструктурних пројеката.

Већи удео у пореским приходима код ових богатијих земаља у окружењу имају дохоци, а Србија је као сиромашнија земља принуђена да убира за њу порески издашније врсте пореза какви су порези на потрошњу: акциза и ПДВ

Сада долазимо до последњег поглавља ове анализе. А то је намена овако високих државних намета на цену бензина и дизел-горива и њихов удео у структури укупних прихода буџета. То нас доводи и до неких битних напомена везаних за фискалну политику. Наиме, тачно је да Србија има више акцизе од држава које су у региону богатије од ње: Словеније, Хрватске, Мађарске, али индиректни порези у структури укупних пореских прихода Србије (акцизе, ПДВ, царине) имају много већи удео него директни порези (порез на плате, порез на добит). Тај однос је две трећине према једној трећини у корист индиректних пореза! Зато већи удео у пореским приходима код ових богатијих земаља у окружењу имају дохоци, а Србија је као сиромашнија земља принуђена да убира за њу порески издашније врсте пореза какви су порези на потрошњу: акциза и ПДВ. Осим тога, акциза на бензин и дизел је фискално врло захвална, јер има ниску еластичност тражње (чак и да намети буду врло високи, људи су готово принуђени да купују бензин и дизел у непромењеним количинама због значаја за превоз робе и путника и због утицаја на данашњу привреду). Ограничени простор чланка нас у овом делу анализе спречава да то покажемо и конкретним бројкама. Оквирни подаци, примера ради, показују да је удео акциза у буџету Словеније око 12%, а у Србији око 18%, док је удео пореза на добит за правна лица у буџету Словеније око 13%, док је у буџету Србије око 8%.

Сада долазимо до једног од кључних показатеља који нам је важан да бисмо до краја разумели нашу причу. Ради се о укупном апсолутном износу и процентуалном уделу прихода од акциза на нафту и нафтне деривате у укупним приходима буџета. Изабрали смо Немачку која има високу цену бензина (и високе акцизе и таксе које дестимулишу коришћење угљоводоничног горива и подстичу куповину електричних аутомобила), Србију, Хрватску, Словенију и Македонију (видети табелу 3). Немачка има високе приходе од акциза (близу 40 милијарди евра), али, ипак, учествују у укупним приходима са свега 3,8% (због високог удела директних пореза). Хрватска и Словенија имају двоструко ниже износе прихода од акциза (апсолутно посматрано), иако је Словенија транзитна, а Хрватска туристичка и транзитна земља. Македонија има скоро 7 пута мањи приход од акциза. Када је реч о релативном уделу, акцизе у Србији чине више од 10% прихода, у Хрватској су изнад 5%, у Словенији око 8%, а у Македонији изнад 9% укупних прихода. Захваљујући високом износу наплаћених акциза, Србија може да финансира значајне инфраструктурне пројекте (путеви, железница), да одржава висок удео јавних инвестиција у БДП и да омогућава солидан привредни раст и развој.

ФОТО: Компас

Ову анализу завршићемо једном кратком рекапитулацијом.

Да ли Србија има високу цену бензина и дизела? Да, међу највишима је у региону, мада не и највиша. Да ли су производне цене више од производних цена код других земаља у региону? Не, НИС нема више произвођачке цене. Зашто су цене дизела и бензина међу највишима у региону? Зато што Србија има један од највећих удела државних намета на малопродајну цену нафтних деривата, другим речима, тај новац не иде у приватне џепове, већ у државни буџет. За шта се користе ти порески намети на бензин и дизел? За финансирање јавних инвестиција, инфраструктуре и привредни раст и развој. Да ли Србија има један од највећих удела јавних инвестиција у БДП? Да, наравно, има висок удео. Илустрације ради, наводимо оријентационе показатеље у вези са тим: Србија 7–8% удела у БДП, Мађарска испод 6%, Хрватска испод 5%, Словенија око 4%, Македонија испод 4%, БиХ око 3,2%, Грчка око 3% БДП. Да ли је Србија направила највеће помаке у развоју инфраструктуре у региону? То је несумњива чињеница коју тешко могу оспорити и највећи критичари економске политике. Стога, када се критички процењује политика високих цена у овој области, потребно је имати у виду све напред наведене чињенице.

Напомена: вероватно сви наведени подаци нису најпрецизнији, али дају добре релативне односе и показују јасне трендове, тако да су основни закључци исправни. Неки подаци везани за малопродајне цене, износе акциза, ПДВ, производне цене, разликују се од извора до извора и по различитим сајтовима. Разлике су и последица скока цена до којег је дошло због рата у заливу, као и смањења акциза који је уследио код многих земаља, да би се умањили инфлаторни притисци. Неке од цена дате су као просек за летњи период, на неким сајтовима су цене приказане за последње дане у месецу августу. Није било времена да се цене истраже минуциозно и детаљно по земљама, консултујући све званичне статистике, а и тада би остали донекле различити подаци, због просечних цена и различитих периода посматрања.