Историја београдских окупљања показује и другу страну великих дипломатских догађаја – сложене безбедносне припреме, активности страних служби и оперативни рад који је требало да обезбеди да један од најважнијих међународних скупова протекне без инцидената
У Београду је 31. августа и 1. септембра 2026. године одржан састанак на високом нивоу, посвећен обележавању 65. годишњице Прве конференције покрета Несврстаних у нашем главном граду. Србија је поново била центар света, угостивши највише званичнике пријатељских земаља, а скуп је у потпуности оправдао очекивања организатора и учесника, пружајући прилику за подсећање на историјски допринос Покрета, као и за разматрање његовог трајног наслеђа у условима сложеног и динамичног међународног окружења, те за потврду заједничке привржености Повељи Уједињених нација (УН), међународном праву и духу мултилатерализма у контексту превазилажења глобалних изазова.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Иначе, од прошле године се одлуком Владе Србије 1. септембар обележава као Дан Несврстаних, чиме се додатно апострофира значај Прве конференције Покрета из 1961. године и њен допринос развоју савремених међународних односа, али и непролазна вредност основних принципа Несврстаних – мирољубива коегзистенција, суверенитет и територијални интегритет, равноправност држава, поштовање међународног права и сарадња.
Претходно, у Београду је 11. и 12. октобра 2021. године обележена и 60. годишњица оснивања покрета Несврстаних (уз кодомаћинство Азербејџана, као тада председавајућег Покретом), којој је присуствовало чак 117 делегација (што држава, што међународних организација), са укупно преко 550 чланова. Посебно упечатљиво уводно излагање овом приликом имао је председник Србије Александар Вучић, који је истакао да је покрет Несврстаних био и остаје симбол слободољубивог дела света, који је спреман да се бори за независност, слободу и суверенитет, као и да се за ове вредности вреди борити, те да Србија зна колико је та борба тешка. Српски председник је подсетио да се визија Покрета заснива на узајамној сарадњи и поштовању народа, где нема места доминацији једне државе и народа над другим, уз уверење да је свет дијалога, мира и компромиса достижан.
Надлежне институције наше земље, укључујући и Безбедносно–информативну агенцију (БИА) са њеним оперативним и аналитичким капацитетима, пружале су у прошлости, а и данас пружају велики допринос да овако значајни, а истовремено у логистичком и безбедносном смислу изузетно захтевни догађаји, прођу успешно и без проблема
Овакав континуитет обележавања јубилеја Несврстаних у Београду упућује не само на велики историјски, већ и на практични значај који ова организација има за нашу земљу, али и на важност Србије за Покрет у целини. Са пуним уважавањем свих ових чињеница, надлежне институције наше земље, укључујући и Безбедносно-информативну агенцију (БИА) са њеним оперативним и аналитичким капацитетима, пружале су у прошлости, а и данас пружају велики допринос да овако значајни, а истовремено у логистичком и безбедносном смислу изузетно захтевни догађаји, прођу успешно и без проблема.
Наравно, морамо се осврнути и на догађај који стоји у основи свих поменутих јубилеја – Прву конференцију покрета Несврстаних, одржану у Београду септембра 1961. године, у тадашњој згради Скупштине Југославије (данас Дом Народне скупштине Србије). Ова конференција је окупила високе званичнике 25 држава-чланица Покрета, међу којима су били и тадашњи „тешкаши“ у глобалним оквирима, који су дали пресудан допринос његовом формирању – премијер Индије Џавахарлал Нехру, председник Египта (тада као Уједињене Арапске Републике, у заједници са Сиријом) Гамал Абдел Насер, председник Индонезије Сукарно, те шеф југословенске државе Јосип Броз Тито, на чију иницијативу је конференција и одржана управо у Београду.
Као што то често бива у сложеним међународним односима, ни питање избора домаћина Прве конференције покрета Несврстаних није ишло баш глатко, упркос угледу који су тадашња Југославија и Тито уживали међу највећим делом чланица Покрета. За домаћинство конференције кандидовала су се три града – Каиро, који је предложила група арапских земаља, Хавана, коју је кандидовала сама Куба, и Београд, који је званично предложила индонежанска делегација. На избор Београда пресудно је утицала подршка египатског председника Насера, упркос противљењу просовјетски оријентисане Кубе, која је сматрала да Југославија наводно није била „политички квалификована“ да буде домаћин конференције и запретила неучествовањем. Иако се и Куба на крају морала приклонити вољи убедљиве већине чланица Покрета, став званичне Хаване је представљао наговештај идеолошко-политичких сукоба и размимоилажења који ће у потоњим годинама и деценијама у значајној мери отежавати рад Покрета, а у неким тренуцима довести у питање и сам његов опстанак.
ФОТО: Archive PL/Alamy/ProfimediaНа Београдској конференцији дефинитивно је уобличен концепт и дефинисани принципи покрета Несврстаних као највеће групације држава после УН, која је у јеку хладноратовске конфронтације између западног и источног блока имала за циљ да промовише идеју постојања „трећег пута“, односно алтернативу блоковском сврставању, и самим тим могућност да свака држава понаособ донесе самосталну и ненаметнуту одлуку о томе који правац спољнополитичког, али и унутрашњег развоја сматра најпожељнијим. Овом приликом усвојена су три документа – Декларација шефова држава и влада, Изјава о опасности од рата и Апел за очување светског мира, док су два писма исте садржине упућена тадашњем председнику САД Џону Кенедију и председнику Савета министара СССР-а Никити Хрушчову.
Државев–учеснице конференције су се обавезале да воде политику несврстаности на принципима коегзистенције, да подржавају борбу за национално ослобођење, да се не укључују у мултилатералне пактове блоковских сила (НАТО и Варшавски пакт), да не склапају војне савезе са великим силама и да не уступају своју територију за војне базе великих сила. Изузетно је интересантно колико сви постулати и принципи на којима је Покрет утемељен пре 65 година и данас не губе на актуелности.
Уз опсежне промене које је наша престоница претрпела у склопу припрема за одржавање Прве конференције покрета Несврстаних, а о чему се могу пронаћи бројна сведочанства (реновирање око 350 угоститељских објеката, укључујући и све тадашње хотеле за свега два месеца; рушење више нехигијенских насеља у близини Дома Народне скупштине; 40 изграђених нових улица; реконструисани водовод и канализација, као и улично осветљење, уз појаву првих светлећих реклама на Теразијама; отварање Парка пријатељства на Новом Београду, код ушћа Саве у Дунав, где су шефови држава–учесница засадили платане итд.), за читаоце ће без сумње бити нарочито занимљиво да се на овом месту осврнемо и на улогу Службе у осигурању безбедности конференције и њених учесника.
ФОТО: Музеј ЈугославијеНаиме, тадашња Управа државне безбедности (УДБ) у склопу припрема за одржавање Београдске конференције завела је оперативну акцију „Мир“, која је представљала планско и темељно осмишљено и спроведено оперативно-аналитичко ангажовање са циљем да поменути скуп, као догађај од изузетног значаја за тадашњу Југославију, протекне у најбољем могућем реду. Од почетка 1961. године, а тежишно у периоду од јуна до октобра месеца, вршена је израда детаљних планова за обезбеђење резиденција и шефова делегација, као и зграда у којима је одржана конференција.
ФОТО: Archive PL/Alamy/ProfimediaДефинисане су мере безбедности у самом граду, укључујући издавање пропусница. Сагледавани су и анализирани коментари грађана о конференцији и њеном значају, као и активности непријатељске, првенствено усташке емиграције. Такође, праћено је деловање страних обавештајних, дипломатских, војних и новинарских кругова у вези са овим скупом и излагањима шефова делегација. Посебно су пропраћене реакције земаља–учесница, али и страних дипломатских и новинарских кругова на говоре Тита на конференцији.
Што се тиче ангажовања страних обавештајних служби у контексту Прве конференције покрета Несврстаних, указано је на то да су у појединим утицајним западним службама биле формиране посебне групе са задатком праћења свих аспеката конференције, док су представници служби земаља Источног блока у Београду истицали потребу што тешње међусобне сарадње у контексту праћења конференције. Једна од тема које су биле у фокусу практично читаве обавештајне заједнице било је и постављање конференције и њених учесника према тада актуелном питању Берлинске кризе, која је августа те године кулминирала изградњом Берлинског зида.
Такође, УДБ је констатовала да је већина грађана, па чак и оних који нису са одобравањем гледали на тадашње друштвенополитичко уређење, са одушевљењем поздравила одржавање Београдске конференције, изражавајући жељу да она својим резултатима допринесе смиривању тадашње међународне ситуације. Са друге стране, од различитих категорија ненаклоњених, па и отворено непријатељски оријентисаних група према тадашњим југословенским властима, издвајају се злонамерни коментари усташке емиграције у Западној Немачкој да је конференција представљала „комунистичку смицалицу“ усмерену на слабљење западног блока и одвајање од њега „колебљивих“ земаља.
ФОТО: Wikimedia CommonsПосебно је интересантан Меморандум усташке организације под називом „Instituto Croatia Latinoamericano de Cultura“ из Буенос Ајреса, упућен амбасадама УАР, Судана и Мексика у Београду, уз очекивање да ће бити прослеђен и осталим земљама учесницама конференције. У овом документу говори се о „политици националног поробљавања и економске експлоатације“ у ФНРЈ, при чему се од дипломатских представника наведених земаља тражи да током конференције укажу на наводни проблем самоопредељења и националне слободе народа и мањина у Југославији, јер ће се у противном наћи у „неповољном моралном положају“.
УДБ је констатовала да је већина грађана, па чак и оних који нису са одобравањем гледали на тадашње друштвенополитичко уређење, са одушевљењем поздравила одржавање Београдске конференције, изражавајући жељу да она својим резултатима допринесе смиривању тадашње међународне ситуације
За крај, поменимо још и то да је Београд у септембру 1989. године угостио и учеснике Девете конференције покрета Несврстаних, чиме је постао прва престоница неке од чланица ове организације којој је по други пут указана част да организује њен централни скуп. Поменута конференција, која се означава и као својеврсна „лабудова песма“ југословенске дипломатије, с обзиром на већ присутне обрисе дубоке кризе која ће кулминирати крвавим грађанским ратом и распадом друге Југославије, одржана је у Сава центру, а као њена историјска тековина може се издвојити уврштавање поглавља о људским правима, слободама и правима жена по први пут у финални документ конференције.
ФОТО: Wikimedia CommonsИако је ондашња блоковска подела света већ дуго ствар прошлости, те самим тим покрет Несврстаних нема оновремену улогу геополитичког „трећег пута“, не сме се сметнути с ума да у данашњем систему међународних односа, који би се најприближније могао окарактерисати као хаотична мултиполарност – где већи број утицајних глобалних актера, уз неједнаку дистрибуцију политичке, економске и војне моћи, пречесто насилним средствима настоји да оствари своје интересе, и где поједини сукоби прете да својим трајањем надмаше и Други светски рат – постоји насушна потреба за практичном применом идеја и принципа чији су главни промотер били Несврстани.
И управо због тога опредељење наше земље да већ више пута буде место окупљања и подсећања на Прву конференцију покрета Несврстаних представља пар екселанс потврду посвећености Србије вредностима мира, узајамног поштовања и мирољубиве коегзистенције као идеја водиља за изградњу бољег и праведнијег света. Истовремено, поверење које огроман број страних држава окупљених око идеје Несврстаних указује Србији као вишеструком домаћину њиховим највишим делегацијама, најбоља је илустрација значаја и позиције коју наша земља са правом има у међународној заједници.
