Кафа и деменција повезане су на начин који би могао да обрадује љубитеље овог напитка: ново истраживање показало је да умерено конзумирање кафе са кофеином и чаја може бити повезано са мањим ризиком од развоја деменције и бољим очувањем когнитивних способности. Најизраженија повезаност уочена је код људи који су пили две до три шољице кафе дневно или једну до две шољице чаја.
Истраживање објављено у научном часопису JAMA, а које је представило и Америчко психолошко удружење, обухватило је 131.821 особу чије су здравствено стање и навике праћени током периода до 43 године. Резултати указују да би избор свакодневних напитака могао да има улогу у дугорочном очувању здравља мозга, пише Science Daily.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Кафа и деменција: две до три шољице дневно
Најизраженија повезаност са мањим ризиком од деменције забележена је код људи који су редовно пили кафу са кофеином. У поређењу са онима који су је ретко или никада нису конзумирали, испитаници са већим уносом имали су знатно мање забележених случајева деменције.
Према резултатима, у групи која је пила више кафе са кофеином забележена су 141 случаја деменције на 100.000 људи годишње, док је у групи која је ретко или никада није пила тај број износио 330.
Истраживачи су утврдили и да је субјективно опадање когнитивних способности било ређе међу људима који су пили више кафе са кофеином. О таквим променама, попут проблема са памћењем и концентрацијом, извештавало је 7,8 одсто испитаника из те групе, у поређењу са 9,5 одсто оних који су кафу пили ретко или никада.
Најповољнија повезаност уочена је код конзумирања приближно две до три шољице кафе дневно. Истраживачи су навели да се тај резултат задржао и када су узети у обзир генетски фактори који могу повећати ризик од деменције.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаЧај такође може да помогне очувању памћења
Позитивна повезаност уочена је и код људи који су пили чај. Најизраженији резултати забележени су код оних који су конзумирали једну до две шољице дневно.
Ипак, истраживачи нису правили разлику између чајева са кофеином и оних без њега, па се на основу овог истраживања не може утврдити да ли је кофеин пресудан за уочену повезаност.
Такође, веће количине кафе или чаја нису доносиле додатну корист. То значи да испијање све већег броја шољица не мора да пружи и већу заштиту когнитивних способности.
ФОТО: Neirfy/ShutterstockКафа без кофеина није показала исте резултате
Један од занимљивијих налаза односи се на кафу без кофеина. Код људи који су је пили није утврђена значајна повезаност са мањим ризиком од деменције нити са бољим когнитивним функционисањем.
То је истраживачима указало на могућу важност кофеина, али и на чињеницу да кафа садржи бројне друге биолошки активне супстанце. Међу њима су полифеноли, који могу имати антиоксидативна и противупална својства.
Научници наводе да кофеин може утицати на процесе у мозгу повезане са старењем, преносом нервних сигнала и упалним реакцијама. Ипак, механизми који би могли да објасне уочену повезаност још нису у потпуности разјашњени.
ФОТО: vectorfusionart/ShutterstockИстраживање не доказује да кафа спречева деменцију
Иако резултати апелују охрабрујуће, истраживачи упозоравају да их треба тумачити опрезно. Студија је била посматрачког типа, што значи да је утврђена повезаност између навика у конзумирању напитака и здравља мозга, али не и директна узрочно-последична веза.
Другим речима, резултати не доказују да кафа или чај сами по себи спречавају деменцију. На уочене разлике могли су да утичу и други фактори, укључујући начин живота, исхрану и здравствено стање учесника.
Истраживање је обухватило две велике групе здравствених радника у САД – медицинске сестре и мушкарце из здравствених професија. Због тога резултати не морају у потпуности да се односе на све популације. Аутори такође напомињу да нису имали довољно података о врстама чаја и начинима припреме кафе.
Ипак, дуг период праћења и велики број учесника чине ове налазе значајним доприносом истраживањима о очувању когнитивног здравља. Они указују да умерено испијање кафе са кофеином и чаја може бити део животних навика повезаних са мањим ризиком од деменције, али не и замена за друге мере очувања здравља.
