Срчане и болести крвних судова погађају многе људе, али постоје једноставне промене животних навика које могу да смање ризик од развоја болести, а кардиолози истичу да је у исхрани кључ.
Др Даријус Фарзад, кардиолог у Jefferson Health, описао је исхрану као „огроман део слагалице“ када је реч о здрављу срца и крвних судова.
– Са пацијентима све чешће разговарамо о медитеранском начину живота. То у пракси значи избегавање пржене хране, великих количина слаткиша, газираних пића, прерађене хране и празних угљених хидрата, попут беле тестенине и пиринча – објаснио је.
Уместо тога, саветује се укључивање више воћа, поврћа, орашастих плодова, маслиновог уља и немасног меса, уз смањење уноса путера и црвеног меса.
ФОТО: Dmitri T/ShutterstockПредности медитеранске исхране
Виша дијететичарка организације British Heart Foundation, Трејси Паркер, слаже се са овим препорукама.
– Без обзира на то да ли сте под повећаним ризиком или не, здрав начин живота који укључује уравнотежену исхрану попут медитеранске може да помогне у смањењу ризика од развоја срчаних и болести крвних судова – рекла је она. Додала је и да медитеранска исхрана може помоћи и у смањењу других фактора ризика, укључујући дијабетес типа 2, гојазност, висок крвни притисак и повишен холестерол, пише Б92.
– То је лако постићи. Потрудите се да једете пуно воћа и поврћа, пасуља, сочива, целовитих житарица, рибе, орашастих плодова и семенки, уз нешто млечних производа са ниским уделом масти и масти из незасићених извора попут маслиновог уља. Такође је важно смањити унос прерађеног меса, соли и слаткиша – додала је Паркер.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Организација Heart UK истиче да медитеранска исхрана, иако није исхрана са ниским уделом масти, садржи знатно мање засићених масти. Богата је поврћем, воћем, махунаркама, орашастим плодовима, целовитим житарицама, рибом и незасићеним мастима попут маслиновог уља.
Због тога се препоручује смањење уноса свињске масти, белог хлеба, слатких кекса и колача, чоколаде, чипса, пецива, кобасица и масних сирева, уз подстицање конзумације целовитих житарица, маслиновог уља, овсених пахуљица, несланих орашастих плодова, сочива, пасуља, немасног меса и млечних производа са смањеним уделом масти.
ФОТО: Jelena Zelen/ShutterstockВежбање и престанак пушења
Др Фарзад је нагласио да је и физичка активност важан део здравог начина живота.
– Људима саветујем да вежбају најмање пет дана недељно, од 30 до 60 минута, тако да им се убрза рад срца – рекао је.
Ипак, као најважнији корак за здравље срца истакао је престанак пушења, називајући га „најважнијом и највећом ствари“ коју особа може да уради за своје здравље. Према British Heart Foundation, пушење оштећује срце и крвне судове, повећава ризик од кардиоваскуларних болести и може допринети зачепљењу артерија и смањењу протока крви.
Отровне хемикалије из цигарета могу оштетити зидове артерија, због чега се на њима лакше таложе масне наслаге. То значајно повећава ризик од срчаног и можданог удара. Пушење такође повећава вероватноћу стварања крвних угрушака, подиже пулс и крвни притисак и смањује количину кисеоника која долази до остатка тела.
