Ако често осећате тескобу у грудима, бол, осећај стезања и притиска, никако не игноришите те симптоме, поготово уколико су та стања повезана са провокацијом напором или узбуђењем.
Професор др Синиша Павловић, кардиолог каже да ако се нелагода у грудима често дешава и узнемирава пацијента, неопходно је да се уради основни кардиолошки преглед, после чега се може проценити неопходност додатних дијагностичких приступа:
– Бол који указује на озбиљно кардиоваскуларно стање је јак жарећи бол, обично га пацијенти показују целом шаком са раширеним прстима у средогруђу, који има своје трајање и не зависи од положаја или дисања. Такав бол никада не треба потценити.
Саговорник Новости каже и да жарећи бол не мора увек да се јави, а да ипак указује на угрожавајуће стање:
– Код пацијента који су дугогодишњи дијабетичари, може да изостане јак бол и да пацијент више опише нелагодност, што не значи да стање не може водити у озбиљан кардиоваскуларни догађај. Због свега тога се и сматра да је бол пријатељ и лекара и пацијента, јер указује на проблем.
Већина, па чак и они који немају ниједну хроничну болест често се жали на осећај стезања, притискања, а најчешће „жигања“ и пробадања у грудима.
– За срчани бол карактеристично је да има свој интензитет, трајање, а врло често и правац простирања – каже професор Павловић. – Прободи или „жигање“ свакако не спадају у феномен који је могуће повезати са срчаним узроцима, посебно ако се јави као појединачни, издвојени догађај, без јасне провокације.
Према речима саговорника „жигања“ и пробадања у грудима знају да се појаве као „заостаци“ неке раније респираторне инфекције, која није схваћена као озбиљна, а озбиљније вирусне инфекције захтевају мировање, па се као последица могу јавити прираслице између делова плућне марамице, које често изазивају осећај пробода, а наши пацијенти воле да их повезују са променом времена.
Стрес је још један у низу фактора који може да узрокује осећај нелагоде у средогруђу.
– Пацијенти најчешће од раније знају да имају тако испољавање при стресу, па су спремни и сами да дају такво тумачење – каже др Павловић. – Ипак, уколико је интензитет тог бола и нелагодности већи и траје дуже, треба бити опрезан у односу на њега. Поготово, уколико се јавља са осећајем неправилног срчаног рада, падом толеранције и на мали напор, и као посебно озбиљно осећај несвестице или губитка свести.
Прво ЕКГ запис
Пофесор др Синиша Павловић каже да је најважнији део прегледа прецизан опис симптома од стране пацијента, јер он може да буде од великог значаја за усмеравање на даљу дијагностику:
– Она мора укључити електрокардиографски запис, после чега се некада предвиди још неколико електрокардиографа серијски, уз период праћења. Уколико налаз није у потпуности јасан, а у међувремену лабораторијски налаз везан за ниво кардиоспецифичних ензима, од велике користи може да буде и ултразвук срца. Тек иза тога се иде ка инвазивнијим дијагностичким процедурама. Уколико је клиничка слика јасна, промене на електрокардиограму специфичне, приступа се што је пре могуће инвазивној процедуре каква је коронарографија.
