Друштвене мреже се све чешће посматрају као фактор ризика упоредив са дуваном, због снажног утицаја на ментално и емоционално здравље младих. Подаци из анкете у којој је учествовало више од 400 лекара у Великој Британији показују да половина њих сваке недеље лечи бар једно дете чији су проблеми директно повезани са онлајн садржајем. То укључује анксиозност, депресију, поремећаје понашања, па чак и физичке повреде настале као последица имитирања опасних интернет изазова, преноси РТ Балкан.
Посебно забрињавајући део извештаја говори о „таласу радикализоване деце“ која су изложена узнемирујућем, насилном садржају мржње који се шири на платформама друштвених мрежа.
Радикализација, зависност и опасни онлајн утицаји
Лекари упозоравају да проблем није само у садржају, већ и у начину на који су платформе дизајниране (тако да што дуже задржавају кориснике). Због тога деца често остају изложена алгоритмима који им постепено сервирају све екстремнији садржај. У неким случајевима, то је доводило до опасног понашања, укључујући имитацију екстремне порнографије, као и интересовање за насиље и радикалне идеологије.
У медицинској пракси су забележени и случајеви тешких повреда, па чак и смртних исхода повезаних са опасним онлајн изазовима и садржајем који подстиче самоповређивање.
ФОТО: Shutterstock/Luiza KamalovaПолитичке расправе и притисак за строже мере
У јавности и политици се све више поставља питање како ограничити утицај друштвених мрежа на младе. Једна од идеја која се разматра јесте увођење старосних ограничења за приступ платформама, по узору на забране које постоје у другим деловима света, као што је случај у Аустралији, која је у међувремену почела да разматра и тужбе против Фејсбука, Инстаграма, Снепчета, Тиктока и Јутјуба. Разматрају се и строжије мере, попут ограничења функционалности апликација, па чак и „полицијског часа“ за друштвене мреже.
Породице које су изгубиле децу или су претрпеле тешке последице повезане са онлајн садржајем траже строжу регулативу. Оне сматрају да технолошке компаније морају сносити већу одговорност за штету коју њихове платформе могу да изазову, а њихова порука је јасна: Друштвене мреже не би требало да буду дозвољене у садашњем облику за децу, све док се не докаже да су безбедне.
ФОТО: pixelrain/ShutterstockШира критика технолошких компанија
Организације за заштиту деце упозоравају да се проблем не може решити само забранама или старосним ограничењима. По њиховом мишљењу, корен проблема лежи у пословним моделима који се заснивају на максималном задржавању пажње корисника.
Зато се предлажу забрана циљаног оглашавања усмереног на децу, строжа правила за дизајн апликација који изазива зависност, јача регулација система вештачке интелигенције и увођење надзора над безбедношћу на интернету, преноси „Индепендент“.
Позив на системску промену
Стручњаци и организације које се баве заштитом деце сматрају да је потребна темељна промена начина на који функционишу друштвене мреже. То подразумева да безбедност деце мора бити уграђена у сам дизајн платформи, од алгоритама до начина приказивања садржаја. Такође, инсистира се на томе да се елиминишу елементи који подстичу претерано коришћење и зависност.
У супротном, упозорава се, ризикује се да генерације деце одрастају у окружењу које може имати последице по њихово ментално здравље једнако озбиљне као и дуготрајна изложеност штетним супстанцама.
