,

Менопауза и Алцхајмерова болест: Симптоми могу рано да укажу на ризик

Менопауза и Алцхајмерова болест повезане кроз промене које могу да утичу на мозакФОТО: Компас/Илустрација

Менопауза и Алцхајмерова болест могле би да буду повезане на начин који би научницима омогућио да много раније препознају жене са повећаним ризиком од деменције. Нова студија показује да се током менопаузалне транзиције у крви мењају нивои одређених протеина повезаних са запаљењем и функцијом синапси, а неки од тих маркера касније су повезани и са памћењем и ризиком од Алцхајмерове болести.

Жене чине око две трећине оболелих од Алцхајмерове болести. Та разлика не може у потпуности да се објасни само тиме што жене у просеку живе дуже. Зато истраживачи већ годинама испитују да ли хормонске промене које прате менопаузу могу да имају улогу у каснијој осетљивости мозга.

Током менопаузе ниво естрогена опада, док расте фоликулостимулишући хормон. Поред валунга и ноћног знојења, многе жене пријављују потешкоће са концентрацијом или проналажењем праве речи. Истраживачима је посебно занимљиво што делови мозга осетљиви на Алцхајмерову болест имају рецепторе за хормоне који се у том периоду значајно мењају, преноси Наутилус.

Менопауза и Алцхајмерова болест повезане преко биомаркера

Тим неуронаучника окупио је 80 жена у четрдесетим и педесетим годинама и проценио у којој фази менопаузалне транзиције се налазе на основу комбинације симптома и хормонских вредности. Затим су у њиховој крви анализиране стотине биомаркера.

Истраживачи су издвојили 16 молекула чији су нивои били повезани са променама током менопаузе. Важно је што су те промене биле снажније повезане са хормонским померањима него са самим годинама жена, што указује да менопауза оставља посебан биолошки траг.

Циљ оваквих истраживања није да се менопауза прогласи узроком деменције. Аутори управо наглашавају супротно – не сматрају да менопауза директно изазива Алцхајмерову болест. Много је важнија могућност да се у средњем животном добу препознају биолошки сигнали који би могли да покажу ко је под већим ризиком много година касније.

Менопауза и Алцхајмерова болест – лекарка објашњава жени могуће промене и ризике за мозакФОТО: Компас/Илустрација
ЗАШТО СУ БИОМАРКЕРИ ВАЖНИ

Биомаркери су мерљиви биолошки показатељи који могу да открију шта се дешава у организму много пре него што се појаве јасни симптоми болести. У овом истраживању научници су у крви тражили протеине чији се нивои мењају током менопаузе и који су истовремено повезани са запаљењем, функцијом синапси и Алцхајмеровом болешћу.
Ако се таква веза потврди у већим и дуготрајнијим студијама, тестови крви могли би да постану рани систем упозорења. Лекари би тада могли да препознају жене са повећаним ризиком деценијама пре могућег развоја деменције и да раније препоруче праћење и превентивне мере.
Менопауза и Алцхајмерова болест истражују се анализом биомаркера у крви женаФОТО: Компас/Илустрација

Пад естрогена пратио је раст протеина повезаних са запаљењем

Како је естроген опадао, расли су нивои протеина укључених у запаљенске процесе. То се уклапа у ранија истраживања која показују да након менопаузе може да дође до општег пораста упалних процеса, што би потенцијално могло да створи повољније услове за касније неуродегенеративне промене.

Истовремено, са порастом фоликулостимулишућег хормона повећавали су се и нивои других протеина повезаних са функцијом синапси. Неки од њих већ се користе као биомаркери у истраживањима Алцхајмерове болести.

Већа истраживања потврдила су везу

Почетни узорак од 80 жена био је мали, па су научници резултате проверили на здравственим подацима више од 2.800 учесница британског UK Biobank пројекта. Потом су анализу проширили на више од 12.000 жена у шездесетим и седамдесетим годинама из још четири студије.

Жене са највишим нивоима издвојених протеина имале су слабије резултате на тестовима памћења и 15 одсто већи ризик да касније развију Алцхајмерову болест. То не доказује да менопауза изазива деменцију, већ да би молекуларне промене у том периоду могле да помогну у раном препознавању ризика.

Старија жена размишља за столом током свакодневних активности у познијем животном добуФОТО: Компас/Илустрација

Ноћно знојење и валунзи могли би да буду важан сигнал

Истраживачи су пронашли и везу између вазомоторних симптома и биомаркера. Жене које су током менопаузе пријављивале ноћно знојење имале су већи пораст протеина повезаних са запаљењем. Код старијих жена које су се присећале изражених валунга такође су касније забележени виши нивои ових протеина.

Аутори наглашавају да менопауза сама по себи не значи да ће жена развити Алцхајмерову болест. Ипак, средње животно доба могло би да буде важан период за процену ризика и превентивно деловање. Ако будућа истраживања потврде резултате, једноставан тест крви једног дана би могао да помогне лекарима да много раније издвоје жене којима је потребно пажљивије праћење.

ШТА СУ ВАЗОМОТОРНИ СИМПТОМИ

Вазомоторни симптоми су један од најпознатијих знакова менопаузалне транзиције и најчешће обухватају валунге и ноћно знојење. Настају услед промена у начину на који организам регулише телесну температуру док се ниво хормона мења. Валунг може да изазове нагли осећај топлоте, црвенило лица и знојење, док ноћно знојење може да наруши сан.
Нова студија је занимљива јер су управо жене које су пријављивале ноћно знојење имале већи раст појединих запаљенских протеина. То не значи да ови симптоми предвиђају деменцију, али могу да буду важни за будућа истраживања ризика.
Ноћно знојење и валунзи спадају међу честе вазомоторне симптоме менопаузеФОТО: Компас/Илустрација