Физичка активност и деменција: Није свеједно да ли вежбате или радите тежак посао

Физичка активност дуго се повезује са мањим ризиком од деменције, али нова метаанализа објављена у часопису The Lancet Public Health показује да није важно само колико се човек креће, већ и зашто се креће. Другим речима, трчање, вожња бицикла или спорт у слободно време не делују на мозак исто као тежак физички рад на послу.

Истраживачи су анализирали податке из студија које су обухватиле више од 4,2 милиона одраслих особа и уочили јасну разлику између активности у слободно време и физички захтевних занимања. Они који су више вежбали ван посла имали су 24 одсто мањи ризик од деменције, док је код људи са тешким физичким пословима ризик био већи за 20 одсто, пише Nautilus.

То је важан налаз, јер показује да једноставна порука „крећите се више” није увек довољна. Контекст у којем се тело напреже може бити једнако важан као и само кретање.

Физичка активност није увек иста за мозак

Аутор студије Дејвид Рајхлен са Универзитета Јужне Калифорније навео је да, када је реч о заштити мозга, контекст може бити подједнако важан као и покрет. Зато, како истичу истраживачи, није довољно само промовисати вежбање, већ треба обезбедити и услове да људи имају где, када и како да се рекреативно крећу.

То подразумева приступ безбедним парковима, стазама за шетњу, спортским теренима и рекреативним садржајима. Али подразумева и довољно слободног времена, јер човек који цео дан ради физички тежак посао често нема ни снаге ни воље да после смене додатно вежба.

Овај феномен познат је као „парадокс физичке активности”. Раније је већ уочен код кардиоваскуларних болести: кретање у слободно време може бити заштитно, док тежак физички рад не мора да доноси исту корист. Сада се сличан образац препознаје и када је у питању деменција.

ФОТО: Only_NewPhoto/Shutterstock

Зашто посао не штити као рекреација

Разлози још нису потпуно јасни, али научници имају неколико објашњења. Рекреативно кретање је најчешће повезано са опуштањем, смањењем стреса и бољим расположењем. Често укључује и дружење, а социјални контакти се такође повезују са мањим ризиком од деменције.

С друге стране, физички тежак посао често значи понављајуће покрете, мањак опоравка и дуготрајан замор. Таква радна места могу да укључе и изложеност буци, загађењу ваздуха, сменском раду или другим факторима који лоше утичу на здравље. У том контексту, физичка активност није одмор за тело и мозак, већ додатно оптерећење.

Пошто је реч о посматрачкој студији, истраживачи не могу са сигурношћу да кажу да једна врста кретања директно штити од деменције, а друга повећава ризик. Ипак, резултати снажно указују да се мора гледати шира слика: како човек живи, где ради, колико се опоравља и да ли има прилику да бира начин на који ће бити активан.

ФОТО: Only_NewPhoto/Shutterstock

Сличан закључак стиже и из истраживања о седењу. Људи који су ментално активни док седе, на пример док раде за столом, показали су веће запремине у деловима мозга повезаним са расуђивањем него они који пасивно проводе време пред телевизором. И ту се показује исто правило: није пресудно само да ли се крећемо или седимо, већ шта за то време радимо.

Зато физичка активност остаје важна за здравље мозга, али није сваки напор исти. Шетња, бицикл, спорт или плес могу бити начин да се тело покрене, стрес смањи и човек повеже са другима. Тежак рад без одмора, напротив, може носити сасвим другачију причу.