Кафа делује и без кофеина: Шта студија открива о вези црева и мозга

Кафа може да мења цревни микробиом и његове продукте, а неки од тих ефеката јављају се и када напитак не садржи кофеин. Истраживање на 62 учесника повезало је конзумирање кафе са различитим показатељима расположења и когнитивних способности, али резултати не потврђују једноставно правило да кафа свакоме побољшава ментално здравље.

Познати осећај разбуђивања само је један део приче о овом напитку. Кафа садржи и бројна друга једињења, а истраживаче занима како она ступају у однос са микроорганизмима у цревима. У средишту пажње је двосмерна комуникација између црева и мозга.

Истраживање тима са Универзитета у Корку објављено је у часопису Nature Communications и представљено у априлу. Сајнс дејли га је поново обрадио 28. септембра, усмеравајући пажњу на могуће ефекте кафе на микробиом, стрес и когнитивне функције.

У студији је учествовала 31 особа која редовно пије кафу и исто толико особа које је уобичајено не пију. Истраживачи су комбиновали психолошке процене, дневнике исхране и уноса кофеина са анализама узорака столице и урина. Тако су могли да упореде више различитих показатеља.

Редовни конзументи затим су направили двонедељну паузу. После тога кафа им је поново уведена, при чему нису знали да ли добијају напитак са кофеином или без њега. Тај део поступка омогућио је испитивање промена унутар исте групе и разлика између две врсте кафе.

Шта се мења у цревима

У изворном раду забележене су разлике у саставу цревних микроорганизама и у појединим метаболитима, односно малим молекулима повезаним са метаболизмом. Део промена у метаболитима повукао се током паузе, док је поновно увођење кафе изазвало промене микробиома које нису зависиле само од кофеина.

Тиме се отвара занимљиво питање: колики део деловања напитка потиче од његових других састојака и њихових односа са микробиомом? Студија нуди трагове, али повезаност не доказује цео узрочни низ од одређеног једињења, преко бактерије, до промене понашања.

ФОТО: Компас/Илустрација

Резултати су сложени и када се посматрају психолошке процене. На почетку су конзументи кафе показивали већу импулсивност и емоционалну реактивност, док су они који је не пију имали боље резултате памћења. После поновног увођења напитка, у обе групе конзумената забележени су нижи резултати на скалама опаженог стреса, депресивности и импулсивности.

Ове две врсте поређења одговарају на различита питања. Поређење људи са различитим навикама не изолује све разлике међу њима, док праћење после паузе описује краткотрајну промену код истих учесника. Њихово спајање у једну тврдњу о користима кафе изгубило би важан део смисла истраживања.

Кафа без кофеина има своју улогу

Према саопштењу Универзитета у Корку, побољшања у задацима учења и памћења уочена су код учесника који су добијали кафу без кофеина. Код оних који су добијали кофеинску кафу забележени су другачији резултати, укључујући показатеље пажње и осећања анксиозности. Налази указују да два напитка не треба посматрати као потпуно исту интервенцију.

Кафа без кофеина занимљива је управо зато што омогућава испитивање других састојака напитка. Ако се нека промена јави и без кофеина, то је разлог да се даље проуче друга једињења и могући механизми. То, међутим, не значи да је њихово појединачно дејство већ доказано.

ФОТО: Компас/Илустрација

Важна је и величина група: после паузе, кафу без кофеина добијало је 15 учесника, а кофеинску 16. Такви резултати могу да помогну у планирању већег истраживања. Не омогућавају да се поуздано предвиди како би напитак деловао на сваку особу, током месеци или година.

Истраживање је спонзорисао Институт за научне информације о кафи. Податак о финансирању треба узети у обзир при читању рада, уз метод, величину узорка и начин анализе. Сам извор новца не одређује да ли је налаз тачан, али независна провера остаје важна.

Зашто резултати нису рецепт за свакога

Студија није испитивала кафу као терапију за депресију или анксиозни поремећај. Промена резултата на психолошком упитнику није исто што и доказ клиничког опоравка. За такву тврдњу било би потребно истраживање осмишљено да провери лечење одређеног стања.

Кофеин, у међувремену, има добро познато стимулативно дејство. Европска агенција за безбедност хране наводи да и око 100 милиграма код неких одраслих може да утиче на сан, посебно близу времена одласка у кревет. Зато могући ефекти на микробиом не поништавају питање времена и количине уноса.

ФОТО: Компас/Илустрација

Према истој агенцији, до 400 милиграма кофеина током дана генерално не изазива безбедносну забринутост код здравих одраслих, уз посебну процену за трудноћу. То је граница процене безбедности, а не количина коју треба достићи. Садржај кофеина зависи од врсте зрна, начина припреме и величине напитка.

Главни допринос студије је у детаљнијем испитивању једне свакодневне навике. Она показује зашто је кафу корисно проучавати као сложен напитак, уз одвојено посматрање њених састојака. Даља, већа истраживања требало би да провере колико су уочене промене трајне и какав стварни значај имају за здравље.