Минерална густина костију могла би да буде повезана са променама у когнитивним способностима у старости, показала је нова студија објављена у часопису „Radiology“. Истраживачи су уз помоћ вештачке интелигенције анализирали медицинске снимке и открили да су особе са нижом густином костију кичме имале израженији когнитивни пад, као и одређене промене на снимцима мозга.
Вештачка интелигенција све више проналази примену у медицини, од помоћи радиолозима при тумачењу снимака до развоја нових дијагностичких алата. У овом случају, истраживачки тим са Универзитета „Џонс Хопкинс“ употребио је алгоритам дубоког учења како би проценио минералну густину костију пршљенова на основу ЦТ снимака грудног коша.
ФОТО: Andrey_Popov/ShutterstockВише од 2.000 пацијената било је обухваћено првим делом истраживања, док су се научници потом усредсредили на 715 особа које су, поред когнитивног тестирања, биле подвргнуте и магнетној резонанци мозга, пише Nautilus.
Минерална густина костију и промене на мозгу
Анализа је показала да су особе са нижом минералном густином костију у кичми имале бржи пад когнитивних способности. Истовремено, код њих су уочене и значајне неуролошке разлике.
Снимци мозга показали су већу количину хиперинтензитета беле масе, односно светлих тачака које могу указивати на оштећења нервног ткива. Према истраживачима, ове промене су се нарочито накупљале у жуљевитом телу, делу мозга који повезује његове две хемисфере и учествује у извршним функцијама, радној меморији и пажњи.
ФОТО: Gorodenkoff/ShutterstockАутор студије Шадпур Демехри навео је да је ово прва лонгитудинална секундарна анализа која повезује почетну минералну густину пршљенова са променама структуре беле масе, напредовањем хиперинтензитета беле масе и когнитивним способностима.
Није доказана узрочна веза
Истраживачи су, међутим, нагласили да резултати не значе да остеопороза или друга стања повезана са губитком минералне густине костију директно изазивају когнитивни пад.
Уместо тога, могуће је да су смањење густине костију и промене когнитивних способности два различита показатеља заједничких процеса повезаних са старењем. Минерална густина костију зато би могла да буде само један од показатеља ширих промена које истовремено утичу на коштани и нервни систем.
„Ова студија није о узрочно-последичној вези, већ о запажању метаболичког синдрома који може довести до дегенерације и костију и мозга“, објаснио је Демехри.
ФОТО: Only_NewPhoto/ShutterstockПрема његовим речима, истовремена појава ових промена могла би да буде повезана са заједничким метаболичким факторима старења, међу којима су инсулинска резистенција, дислипидемија и промене повезане са менопаузом.
ЦТ снимци као рано упозорење
Резултати би могли да имају практичну примену јер се ЦТ снимци грудног коша често раде код старијих људи из различитих медицинских разлога. Пошто су већ доступни, њихова додатна анализа уз помоћ вештачке интелигенције могла би лекарима да пружи нове информације без потребе за посебним снимањем костију.
Уколико будућа истраживања потврде ове налазе, минерална густина костију могла би да постане један од показатеља на основу којих би се процењивао ризик од промена повезаних са старењем мозга.
ФОТО: Shah Gardazi/ShutterstockИпак, научници наглашавају да је потребно још истраживања како би се разумела веза између костију и мозга. За сада, студија показује повезаност, али не доказује да једно стање изазива друго.
Тако би вештачка интелигенција, уместо претње коју често представља у јавним расправама, могла да послужи као користан медицински алат – овог пута за откривање раних знакова промена које прате старење.
