Зашто се калкулише са признавањем изборног резултата

Припреме за предстојеће парламентарне изборе стављају у фокус изборне услове, улогу медија и контролу процеса, док се кључна дебата међу саговорницима водила око тактика опозиције и власти, уз увид у сложени друштвено-политички амбијент уочи изласка грађана на биралишта

Избори су нам пред вратима, а док политичка сцена у Србији не достигне усијање у предизборним кампањама, кључне теме попут изборних услова, медијске заступљености и контроле изборног процеса отварају жустре дебате међу политичким актерима. Управо због таквог развоја догађаја, нова дискусија у оквиру Компасовог округлог стола „У потрази за дијалогом“ окупила је истакнуте представнике домаће политичке сцене да аргументовано размене мишљења и сучеле своје ставове.

Овог пута гости су нам били потпредседница Народне скупштине из редова Српске напредне странке Марина Рагуш, председник Народне странке и адвокат Владимир Гајић и народни посланик Коалиције НАДА (Нови ДСС – ПОКС) Предраг Марсенић.

Они су анализирали стање политичког дијалога, стратегије опозиционих и владајућих структура у предизборној кампањи, али и горуће теме попут економског развоја земље, институционалне одговорности, друштвене кризе, спољне политике и статуса Косова и Метохије. Пружили су дубок увид у сложени друштвено-политички амбијент, тензије које прате предстојећи изборни циклус и свеукупне изазове са којима се држава суочава уочи изласка грађана на биралишта.

1. ИЗБОРНИ УСЛОВИ, КОНТРОЛА, МЕДИЈИ И ПИТАЊЕ ПРИЗНАЊА РЕЗУЛТАТА

Владимир Гајић:

Подразумева се да је власт на изборима које сама организује у много бољој позицији. Зато би било преурањено да опозиција унапред бланко каже да ће признати резултате, а да не знамо како ће избори изгледати. Али, уколико не буде драстичних повреда правила на сам дан избора, нормално је да ће Народна странка резултате признати. Проблем опозиције је што се избори заврше, а онда почну приговори без довољно конкретних доказа. Био сам члан Републичке изборне комисије и у странци сам се увек бавио изборним поступком. Изменама закона 2020. године опозицији је дат велики простор за контролу избора, али се он недовољно користи. На пример, омогућено је да се на сваком бирачком месту отвори пет одсто бирачког материјала, а ако се утврде неправилности, тај проценат може да се повећава. То значи да опозиција може веома озбиљно да контролише изборе. Приговор има смисла само ако се стави у записник и конкретно наведе шта се догодило. На прошлим изборима, рецимо, у Војводини опозиција на 209 бирачких места није имала ниједног представника. То није проблем власти, већ опозиције. Једна корисна промена била би да општинске изборне комисије после избора објављују искоришћени бирачки списак. Постоји сумња због тога што је бирачки списак већи од броја људи који живе у Србији. Велики број наших грађана живи у иностранству и готово никада не гласа. Објављивање списка би омогућило да грађанин који живи, рецимо, у Аустралији провери да ли је неко гласао у његово име. Наш изборни закон је, барем на папиру, веома добар и не знам много европских земаља које имају боље решење. Проблем јесу примена, обученост људи и спремност политичких актера да после избора прихвате резултат без стварања нових конфликата.

ФОТО: Видоје Манојловић

Предраг Марсенић:

Ако желимо да спречимо конфликте у друштву, морамо нормално да се понашамо и пре самог изборног дана. Нажалост, власт врло често користи државне ресурсе ради добијања избора. То смо видели и у Новој Вароши, где је жена јавно говорила да је од ње тражено да обезбеди сигурне гласове у замену за посао. То је противзаконито и она није само жртва, већ и учесник у том процесу. Проблем су и камере на бирачким местима, као и бирачки спискови. Што се тиче 2023. године, било је јасно да су поједини људи долазили да гласају на локалним изборима у Београду, иако нису имали право гласа на тим изборима. Не могу да критикујем људе из Републике Српске што гласају на изборима у Србији, али локални избори су нешто друго, јер је за њихово одржавање релевантно пребивалиште. Други велики проблем је медијска присутност. Опозиција готово да нема приступ медијима са националном фреквенцијом, док председник државе веома често своје активности користи као својеврсну кампању. То сматрам функционерском кампањом која не би смела да се догађа. Наши избори нису потпуно слободни. Сећамо се примера из 2020. када се посланица Дубравка Филиповски фотографисала са личном картом и гласачким листићем на коме је био заокружен кандидат, што је противзаконито. Волео бих да можемо нормално да разговарамо и на РТС-у, јер опозиција веома ретко добија прилику да изнесе своје ставове. Када се та прилика појави, представници власти често својим упадицама практично поједу и то мало времена које опозиција добије. Што се тиче трагедија из маја, ми из Новог ДСС-а и монархисти нисмо оптуживали власт за саму трагедију у „Рибникару“. Међутим, случај Уроша Блажића показао је да је систем заказао, јер је човек раније био хапшен и пуштан. Тада смо говорили да морамо заједно да поправимо систем. Зато је прерано рећи да ли ћемо признати изборе. Не знамо какви ће бити услови ни како ће протећи сам изборни дан. Опозиција је као тркач који трчи са везаним рукама и ногама, док власт нема тај проблем. Потребно је створити услове у којима ће избори заиста бити демократски и слободни, а не само такви на папиру.

Марина Рагуш:

Пре свега, важно је покренути дијалог између различитих политичких фактора и прихватити да нисмо политички непријатељи само зато што различито мислимо. Сећам се периода када су се после затварања бирачких места редовно улагали приговори. Странка из које сам потекла, Српска радикална странка, никада није позивала народ на улицу, јер сматрамо да је у демократском систему неприхватљиво политичке спорове решавати на тај начин. Изборни систем је од тада значајно унапређен. Наравно, систем чине људи и много зависи од тога како политичке странке и њихови представници поступају. Када говоримо о медијима, опозиција јесте присутна у парламенту и скупштински преноси постоје, али функционерску кампању треба разликовати од редовног рада државних функционера. Председник има право да разговара са грађанима и обилази земљу. Он има и службу која се бави представкама и жалбама грађана. Ми као власт нисмо савршени. Имамо људе који злоупотребљавају позиције и заборављају због чега су ту, али се истовремено распоређују и распуштају одбори, смењују функционери и покрећу поступци када постоји основ за то. Важно је и питање правосуђа. Уставним променама правосуђу је дата већа самосталност. Када лидер највеће опозиционе странке говори о великом броју поступака које је добио против функционера и медија блиских власти, тешко је тврдити да власт може директно да контролише судство и тужилаштво. Највећи проблем данас је политички дијалог. Раније смо, и у много тежим временима, успевали да разговарамо и договарамо се. Друштвене мреже су довеле до дехуманизације и криминализације политичких противника и тиме готово потпуно нестаје могућност нормалног разговора. Зато је овакав дијалог веома важан. Што се тиче избора, мислим да се они не траже зато што СНС лоше стоји, већ зато што се унапред покушава створити утисак да ће власт манипулисати изборном вољом. Вучић је више пута говорио да би признао резултат и са минималном разликом, а власт је прихватала изборе и када је резултат могао да буде политички проблематичан. Мени тешко пада што се у изборни процес све више укључују страни посматрачи и међународни актери. Као суверениста сматрам да наше изборне услове и политичке проблеме треба да решавамо сами, кроз домаћи политички дијалог. И било би добро да на овим изборима, какви год били изборни услови, ако нема кршења изборне воље на бирачким местима и записници буду уредно потписани, све странке признају резултате које утврди Републичка изборна комисија.

ФОТО: Видоје Манојловић

Гајић:

Имао сам прилику да разговарам са господином Марком Уљаревићем из Ипсоса, који ми је објаснио да се на изборни дан у Србији углавном свега око 300.000 гласова може сматрати стварно неопредељеним. Већина грађана се, дакле, определи раније и не мислим да ће гласови оних који одлучују у последњем тренутку бити пресудни. Истраживања показују да се ти гласови традиционално деле између власти и опозиције. Када је реч о изборима, чини ми се да се вртимо око неколико могућих датума, вероватно краја октобра или новембра. Председник користи широко тумачење својих овлашћења и функцију председника државе за јачање своје странке, иако кампања формално још није почела. Председнички избори би, по свему судећи, били касније.

Марсенић:

Када је реч о истраживањима, подсећам на то да су 2023. године Заветници и Двери непосредно пред изборе били мерени на око 11 одсто, док су нека истраживања нама давала много мање. Зато не верујем слепо тим истраживањима. Мислим да данас постоји значајан број неопредељених бирача и да аутентична десница има простор да их привуче.

Рагуш:

Овде бих поменула и то да Српска напредна странка скоро да није имала изборе на којима смо се радовали победи, а да нисмо имали и некакву деструкцију. Надам се да ће овај пут мој родни град Београд, као и сваки други град у Србији, остати миран. Реалност подршке власти није на друштвеним мрежама, већ у већинској Србији. Грађанима су најважније речи мир, стабилност и предвидивост живота.

ФОТО: Видоје Манојловић

2. ПОЛИТИЧКА СЦЕНА, СТРАТЕГИЈЕ ОПОЗИЦИЈЕ И „СТУДЕНТСКА ЛИСТА“

Рагуш:

Мислим да је грешка Новог ДСС-а била одлука да бојкотује парламент. То је легитимна политичка одлука, али тиме губите могућност да утичете на живот грађана који су за вас гласали. Опозиција је, подсетићу, на последњим изборима заједно добила више од милион гласова. Проблем је што није знала шта да уради са тим гласовима и што је дозволила да трећа страна направи нову политичку опцију која може да је политички потисне. То је велика грешка опозиције, али и штета за цео политички систем. Мени није у интересу да традиционалне странке нестану. Мислим да Србији требају и ДСС и друге традиционалне политичке странке које су учествовале у њеном политичком животу. На опозицији је да разуме шта се тренутно догађа, а то је да је студентска листа конструкт створен са циљем дисциплиновања председника Вучића и инжењеринга на том опозиционом спектру. Професор Мило Ломпар је као могући део те листе направио себи „салто мортале“. Његова биографија је неспорна за личну, професионалну каријеру, али бити са људима и говорити на скупу са онима који учествују у добро познатом формату покушаја ревизије историје и ставити Србе у оквир геноцидног народа, уз прихватање тзв. Косова као чињеничног стања, то је његово „самоубиство“ у националном смислу.

Гајић:

Мислим да ће на изборима бити велики број листа које ће се представљати као студентске – патриотске, десничарске, леве и слично. Ако се појави више таквих листа, циљ ће бити да се опозиционо бирачко тело додатно уситни. То ће збунити грађане и омогућити власти да искористи предности које има. Студентска листа је, по мом мишљењу, политички наивна. Они који су је водили направили су велику грешку када су одбацили сарадњу са традиционалним опозиционим странкама. Наша срећа је што нисмо део главног политичког сукоба и што смо подједнако удаљени од тих главних актера. Са покретом професора Несторовића лако можемо да сарађујемо јер постоје идеолошке сличности. Навијам за све опозиционе странке које су дуже присутне у парламенту, укључујући и ДСС и друге традиционалне странке. Студентски покрет потенцијално може да уништи постојећу опозицију, посебно проевропску. Проблем је што не знамо ко га политички води и каква је његова стварна политика. Мислим да студенти сами нису свесни свих политичких последица онога што раде. Ако после свега направе странку, могу постати главна опозиција, а затим се поделити на више група, чиме би постојећа опозиција практично нестала. То би власти дугорочно олакшало изборе. Студентска листа, по мом мишљењу, неће успети да привуче патриотске бираче који су против власти, јер ће бити превише окренута Бриселу. Сви видимо да је то „мачка у џаку“. Студентски покрет нема никакву конзистентну политику, јер ми као политички противници не знамо уопште с ким разговарамо. Да ли треба да водимо полемику са аватарима? Онда ове информације о томе ко ће бити на листи, а ко је са ње ветиран… Ја лично професора Ломпара изузетно ценим и мислим да је један од највећих живих интелектуалаца у Србији, али он једноставно није талентован за политику, иако је један поштен и частан човек. И онда дође у ситуацију да га неки за које нико не зна ни ко су ни шта су, прво као ставе на листу, па га онда ветирају.

ФОТО: Видоје Манојловић

Марсенић:

Е, зато сматрамо да треба променити власт и, где год је могуће, сарађивати са остатком опозиције. После тога би требало формирати орочену владу која би припремила услове за нормалне и фер изборе. Након 14 година сматрамо да је тренутак да ова власт препусти власт неком другоме. Не говоримо о укидању било кога нити о политичком реваншизму. Свако ко је одговоран за кривична дела треба да одговара, али то мора да буде ствар институција. Не слажем се са неким ставовима студентске листе, али ћемо се као Нови ДСС и монархисти борити за улазак у парламент. Спремни смо да сарађујемо са сваким ко жели промену власти. Нови ДСС на изборе излази као аутентична десница, заједно са монархистима, у коалицији НАДА. Опозиција би, по мом мишљењу, требало да се договори око једног кандидата за председничке изборе. То не мора да буде кандидат једне конкретне странке нити студентске листе, већ неутрална особа која може да окупи шири део друштва и започне обнову институција. Ми смо спремни да после избора сарађујемо са другим опозиционим странкама како би се власт променила мирним путем. Знате, ја се не слажем у неким стварима са студенстком листом, са неким њиховим програмским начелима. Једноставно, ми смо друга политичка опција и борићемо се да са програмом аутентичне деснице уђемо у парламент. Али мислим да не треба да их нападамо што нису изашли са именима, није изашао ни СНС. Кад буде проглашен датум одржавања избора, они ће избацити своју листу и онда ћемо сви знати ко су људи на њој. Господин Мило Ломпар је, за мој појам, један заиста врхунски интелектуалац и ја мислим све најбоље о том човеку. Ми бисмо му понудили да са нама буде уколико не буде на студентској листи. Наша је жеља да укрупнимо тај национални корпус странака у Србији.

ФОТО: Видоје Манојловић

Гајић:

Знате шта је још један од проблема? Једним добрим делом опозиције командују тзв. слободни медији. Чак и међу представницима тих странака има људи који сматрају да је нормално да разговарају са свима, али не смеју због стигматизације коју ће доживети од тих медија. Јер ти медији одлучују ко је права опозиција, а ко није. Ја сам на то отпоран, али људи размишљају: ако одем на разговор са Вучићем, ови ће ме напасти и дискредитовати. Опозиција још увек није решила тај проблем. Разлика од више од половине милиона гласова на претходним изборима значи да опозиција треба да привуче 500.000–600.000 хиљада бирача. Треба да пронађе модел како да тим људима приђе и убеди их да промене страну. Зато је Коштуница победио 2000. године, јер су Милошевићеви бирачи у њему видели алтернативу. То је оно што опозицији данас недостаје – идеолошка кохеренција. Свака опозициона странка има огроман потенцијал управо зато што нема јасна уверења. Мени је, рецимо, питање Косова најважније. Четири пута сам недавно у разговору на телевизији питао представника ПСГ-а да ли признају Косово и сваки пут је избегао одговор. То је проблем идеологије. Ја могу са неким да разговарам, могу да га третирам као равноправног колегу и поштујем његово право на став, али не постоји вредност због које бих са њим правио политички савез. Неке странке, међутим, имају агенду која је проблематична, јер су, по мом мишљењу, политичка испостава из иностранства.

Марсенић:

То апсолутно стоји. Углавном имате реторички патриотизам који се врло често није показао на делу, него су одлуке биле супротне српским националним интересима. Зато сматрамо да је много опасније имати такве противнике него оне који су идеолошки јасни као што је, на пример, Чеда Јовановић. Са њим знате на чему сте. Због свега тога сматрамо да је потребно ограничити период власти на шест месеци до годину дана, омогућити слободне изборе и смирити тензије у друштву. Нажалост, мислим да Александар Вучић више не може да смири те тензије и због тога мислим да је његово време прошло. Да би Србија могла да исправи своје проблеме, морамо да будемо боље друштво, да имамо меритократију и да заменимо институције које не функционишу институцијама које ће радити свој посао. Наше мишљење као Новог ДСС-а и аутентичне деснице јесте да СНС треба да оде са власти. Ови избори у том смислу могу бити судбоносни. Ми у Новом ДСС-у верујемо да ћемо прећи цензус и искрено се надам да ће доћи до промене власти, али та промена мора бити мирна. Не треба понављати насилне сценарије. Морамо имати поштене изборе, плурализам, слободан политички разговор и јаке институције.

Рагуш:

Када насиље оде у једном смеру, то свако мора да осуди. Више од две трећине просторија СНС-а било је демолирано, долазило се испред кућа високих функционера СНС-а, покушано је паљење просторија странке док је тамо био Милош Вучевић са дететом. Ако то није политичко насиље, не знам шта јесте. Србија ће победити уједињена, управо на својим основним принципима. То је трка за коју би сви политички актери требало да се спреме. Ми позивамо и наставићемо да позивамо на дијалог. СНС нуди јасну политику у националном, економском и спољнополитичком смислу. Верујем да имамо резултате који могу да нас препоруче као људе од поверења. На првом месту је председник Србије, који има неспоран легитимитет. Надам се да ће политичка клима бити коректна, мада се бојим да неће. После избора, дакле, очекујем суочавање са реалношћу и уверљиву победу СНС коју неће моћи да оспоре ни бројни посматрачи ни чланови бирачких одбора.

ФОТО: Видоје Манојловић

3. ДРУШТВЕНА КРИЗА, ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ, ТРАГЕДИЈЕ И ОДГОВОРНОСТ ИНСТИТУЦИЈА

Рагуш:

Успех власти СНС се не базира само на економским резултатима. Они су видљиви, јер грађани виде где иде новац кроз путну инфраструктуру, болнице, научно-технолошке паркове, редовне плате и пензије, директне стране инвестиције. Србија данас има енергетску и привредну кризу, као и озбиљну кризу у пољопривреди, између осталог због суше. Годинама смо под притисцима и енергетским проблемима, али смо имали довољно резерви и финансијске стабилности да амортизујемо последице. Србија је успела да издржи тамо где су неке чланице ЕУ имале озбиљне проблеме. Зато је важно разумети где се Србија налази, у ком правцу иде и како је изгледала раније. Када је реч о паду надстрешнице и корупцији, десило се нешто што ми је било ирационално. Председник Вучић је дао налог да комплетна документација оде ревизионој комисији састављеној од стручњака. То се раније није дешавало. И Сања Фриц, која ради на државним пројектима и доцент је Грађевинског факултета, рекла је у мају 2026. да је конструкција надстрешнице била специфична и да евентуална оштећења унутар конструкције нису могла да се утврде без деструктивних метода испитивања. То значи да би конструкција морала да се отвара и испитује. Дакле, није све што се представља као корупција нужно корупција, може бити и питање струке. Наравно да је било грешака и да треба утврдити ко је одговоран, али је у том тренутку створена атмосфера грађанског рата.

Гајић:

Поштено речено, власт има одређене економске резултате. Улагање у инфраструктуру повећало је БДП, а средња класа је у претходних десетак година напредовала. То опозиција тешко може да оспори. Међутим, ми из Народне странке смо против превеликог ослањања на субвенционисање страних инвеститора. Прво треба помоћи домаћим људима и предузетницима. Са Кином треба развијати односе јер она постаје водећа светска економска сила. Морамо да разумемо да дуготрајна власт није добра за демократију. Мислим да је било боље да је власт тамо где је опозиција стварно добила већину прихватила такав резултат, као што је било у Нишу и Чачку. То би смирило политичку ситуацију. Такође је потребна боља кадровска политика, јер не сме партијска припадност да буде важнија од стручности. Када је реч о трагедијама, сматрам да се неке ствари морају решавати кроз институције и одговорност, а не кроз политичке обрачуне. Не мислим да ће избори сами по себи решити друштвену кризу у којој се налазимо већ две године. Потребна је политичка воља са обе стране. Онај ко је на власти има велику одговорност и треба да учини све да дође до друштвеног дијалога, независно од политике, уз учешће институција које имају неспоран углед у друштву. Дошли смо у ситуацију да се унутар породица и међу пријатељима односи доводе у питање због политичких опредељења. То је резултат пропаганде и то је наш велики проблем. Поред тога, на Србију се перманентно врши притисак споља, често толико снажан да га је тешко издржати. Тек после 10–15 година можда ћемо разумети шта се заиста догађало. Као пример тога навешћу да сам некада био велики противник власти Слободана Милошевића, али данас не мислим исто као тада. Време и дистанца променили су мој поглед. Проблем је што немамо елементарни национални консензус око ствари које би требало да буду заједничке. У Хрватској, рецимо, нема расправе око патриотизма – људи могу да се политички разликују, али се неке ствари подразумевају. То је оно што треба да изградимо. За то је одговорна и власт, јер она мора да даје темпо. Не мислим да ће се ствари брзо променити, али треба покушавати.

ФОТО: Видоје Манојловић

Марсенић:

Случај надстрешнице је морао бити професионално вођен, без политизације. Код реконструкције су морали да постоје одговорне стручне особе и адекватна техничка контрола. Проблем је и то што је власт случај одмах политизовала својим изјавама. Када говоримо о економији, не оспоравам оно што је добро урађено. Ако је направљен ауто-пут, не могу критиковати саму чињеницу да постоји, али могу да питам зашто је његова цена толико висока. Исто важи за Моравски коридор и друге велике пројекте. Потребна је потпуна контрола трошења јавног новца. Предлагао сам скупштинску комисију која би пратила реализацију пројекта Експо, али власт није прихватила такву контролу. Не тврдим да је свака корупција дело Александра Вучића, али постоји велики број разлога за сумњу и за озбиљну контролу јавних пројеката. Свака власт је кроз историју Србије правила грешке и свака их је плаћала. Када ниво тих грешака пређе оно добро што је власт урадила, тада је време за њену смену. Ми сматрамо да смо дошли до тог тренутка и да су неке грешке направљене тако да ће се тешко исправити.

ФОТО: Видоје Манојловић

Рагуш:

Када је реч о корупцији, ми немамо проблем да се она истражује. У једном периоду је више од десет председника општина и градова било приведено због сумњи на корупцију. Скоро да нема недеље без случајева злоупотребе положаја или средстава. Грађанин коме је после 50 година дошао пут до куће, коме су стигле субвенције и који може да купи трактор, види где су паре отишле. Њему је тешко доказати да је све што говори опозиција истина. Наравно да свако треба да одговара ако постоји доказ о незаконитости. Ако неко са платом од око 2.000 евра има стан вредан више од милион евра, треба испитати порекло имовине. Грађани то виде и нису луди. Судови и надлежне институције треба да раде свој посао. Исто важи за свакога ко обавља јавну функцију. Међутим, против сам тога да се политички напад претвори у напад на људе који нису део политике. Александар Вучић је покретна мета откако је у политици. Више пута сам говорила људима које познајем годинама да критикују конкретне ствари, али да породицу оставе по страни. Његовој деци су претили, његовој породици су упућиване најстрашније поруке. Успео је, иако је човек и нормално је да емотивно реагује, да се издигне изнад тога и позива на дијалог. Када некога назовете издајником или монструмом, не можете очекивати да увек остане потпуно хладан. И онда смо имали Јовањицу, причу о браћи Вучић као власницима свега. Тај процес није пао с неба, већ је добро осмишљен да се кроз истраживања јавног мњења председнику повећају негативни поени. Дехуманизација и криминализација имају континуитет, као и поништавање изборних резултата од стране дела опозиције. Сматрам да немамо политичку кризу у смислу нефункционалне државе, већ друштвену кризу која је искоришћена и којом се манипулисало. „Србија мора да стане“ почело је после пада надстрешнице. Председник је истог дана тражио истрагу и одговорност, али смо истог дана већ имали катастрофалне сцене у Новом Саду, где су се извикивале пресуде и имена. То је веома далеко од демократије.

Гајић:

Нисам неки велики оптимиста да ће после избора све бити одједном решено. Људи их можда сада доживљавају судбинским, али како се избори буду приближавали, биће рационалнији. Српски народ не треба потцењивати. Без обзира на услове живота, материјалне могућности и околности, постоји здрав разум који на крају преовлада. Поновићу да међународни фактори данас много утичу на оно што се догађа у Србији, а тек ће утицати. Не бих пристао да Србија буде доведена у ситуацију да шаље своје снаге у рат против Русије. Није лако одупрети се спољним притисцима и зато нам је потребна елементарна солидарност око основних ствари. Политичка неслагања су добра за демократско друштво и не треба, наравно, сви да мислимо исто.

ФОТО: Видоје Манојловић

Марсенић:

Ми са једним делом опозиције имамо велика идеолошка неслагања, али та неслагања морамо привремено ставити по страни. Треба зауставити постојећи континуитет политике, покушати да пронађемо бољи модел односа са ЕУ, замрзнути ситуацију на шест месеци или годину дана и одржати слободне и фер изборе. Морамо да нормализујемо ситуацију. Мислим да је тренутак да СНС сиђе са власти на поштеним изборима, а затим да се реформише и пронађе нове људе. То се боље ради у опозицији него на власти. Ми смо најбољи пример за то, јер смо се потпуно прочистили и остали су људи који заиста представљају идеологију Новог ДСС-а. У тој новој Србији мора бити места за свакога. Она мора бити демократска и мора имати јаке институције. Грађани морају да знају да постоји смењивост власти.

4. СПОЉНА ПОЛИТИКА, ОДНОСИ СА ВЕЛИКИМ СИЛАМА И СТАТУС КИМ

Гајић:

Што се тиче Европске уније, ми смо скептични према чланству, посебно због Поглавља 35 и питања Косова. Сматрамо да 23 државе које су признале Косово имају непријатељски став према Србији. Не видимо могућност да Србија на крају европских интеграција прихвати оно што би значило фактичко признање Косова. Србија свакако треба да има одржив споразум са Западом, али мислим да треба много више да разговара са Америком. Немачка и Британија имају дугорочно негативан однос према Србији, док су Американци прагматичнији. Истовремено, треба развијати много ближе односе са БРИКС-ом и Кином. Санкције Русији не смемо да уведемо, јер су питање статуса КиМ и односа са Русијом за нас директно повезани.

ФОТО: Видоје Манојловић

Марсенић:

Пред излазак на изборе сматрамо да су важна два критеријума. Први је однос према Европској унији. Ми, као и странка господина Гајића, желимо највећу могућу сарадњу са ЕУ, али не и чланство. Поглавље 35 и усклађивање са европском политиком према Русији за нас представљају неприхватљив правац. Србија може са појединачним чланицама да развија билатералне односе и тако решава економска и друга питања. Други критеријум за одлучивање на изборима јесте однос према садашњој власти. Сматрамо да је направила озбиљне грешке, пре свега према КиМ. Нови ДСС није подржао Бриселски споразум 2013. јер смо сматрали да је противуставан и да води ка ономе што смо касније добили кроз француско-немачки споразум. Једноставно, сматрамо да власт није довољно штитила српске националне интересе и да је прихватањем француско-немачког споразума направила велику грешку. Крупна национална питања не могу се решавати без стратегије и без консултовања парламента и опозиције. Одлуке од највећег значаја не сме доносити један човек без ширег политичког договора.

Рагуш:

Оно што јесте наш идентитет, посебно у периоду располућене глобалне заједнице, јесте суверена и независна спољна политика. Тиме чувамо суверенитет и територијални интегритет. Подсетићу обојицу колега на то да у преамбули Устава пише да су Косово и Метохија саставни део Србије и коначну реч о њиховом статусу у будућности има председник Републике Србије. Док сам још била у радикалима, услов да учествујемо у кампањи за промену Устава био је да КиМ уђу у преамбулу, јер смо знали каква нас будућност чека и ко се налази на политичкој сцени. Такозвано Косово је 2008. прогласило независност, а више од 80 земаља га је тада признало. Александар Вучић је као председник покренуо кампању повлачења признања те независности. То му је донело огромне проблеме у међународној политици. Такође је и као врховни војни командант једини званично тражио да се, у складу са Резолуцијом 1244, наше снаге врате на простор КиМ. Један од одговора на питање за кога ради Александар Вучић јесте чињеница да није увео санкције Русији. То је одговор на то да његова политика припада искључиво Србији. Ми немамо проблем ни са једном великом светском силом. Кина нам је стратешки партнер, имамо изванредну сарадњу са Руском Федерацијом и, изнад свега, нисмо јој увели санкције. То се неће десити док смо ми на власти, ма колико нас дисциплиновали и рушили наше институције. Сад видите да немамо проблем ни са Америком. Први пут после 145 година имамо стратешко партнерство и мислим да је то сјајно. Једнако је била добра и промишљена политичка одлука када је председник Украјине Володимир Зеленски, као човек иза којег стоји најјача земља ЕУ, у Београду рекао да не признаје независност Косова. То све треба посматрати у контексту светске политике и промена које се догађају.

ФОТО: Видоје Манојловић

Марсенић:

Али видите… Када је реч о санкцијама Русији, оне званично нису уведене, али је у пракси веома тешко завршити било какав посао и извоз за Русију. Такође, не може председник државе једном говорити западним медијима да извозимо оружје Украјини, а руским медијима да то не радимо. Државник не сме себи да дозволи такве контрадикције јер државу доводи у незгодан положај. Зато сматрамо да је време за смену власти. Али та смена, понављам, мора бити мирна и власт која дође мора бити орочена.

Рагуш:

Поменули сте, господине Марсенићу, и француско-немачки предлог решења питања КиМ, а ту је важно подсетити на то да председник Вучић није потписао оно што би значило признање и јасно је поставио црвене линије. Такозвано Косово неће бити признато, нити ће постати чланица Уједињених нација. У поглављу 35 не пише да Србија признаје независност Косова, већ се говори о нормализацији односа. Треба гледати шта се дешавало 2008. године и ко је тада како реаговао. Све је то документовано. Уз све то, он је стално позивао на дијалог. Сећам се дана када су му донели француско-немачки предлог споразума. Дошао је у Скупштину и тражио да се разговара, а током тог заседања углавном смо слушали приче о аферама, корупцији и издајништву. Вучић је остао на месту, саслушао све и доживео насиље у парламенту. И после тога је позивао све политичке актере на разговор о будућој спољној политици Србије. Више од 115 пута их је позивао на дијалог, да видимо шта је наш најбољи интерес, посебно када је реч о Космету и заштити нашег народа тамо.