Старење имуног система не одвија се равномерно током живота, већ пролази кроз два изражена таласа промена – један око четрдесетих, а други око шездесетих година. До тог закључка дошли су научници који су анализирали милионе имуних ћелија и открили да се неке од најважнијих промена дешавају у релативно кратким животним периодима.
Истраживање су предводили имунолози са Универзитета Дјук, а обухватило је готово 2.000 здравих људи из Сингапура, старости од 19 до 97 година. Научници су проучили генетску активност чак 3,8 милиона имуних ћелија, покушавајући да утврде шта се са њима дешава како човек стари.
Резултати, објављени у часопису Nature Communications, показали су да старење није једноставан и постепен процес. Посебно су се издвојиле Т-ћелије, један од кључних делова имуног система, код којих су уочене значајне промене у активности гена и производњи протеина, преноси Nautilus.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Садржај:
Старење имуног система убрзава у два животна периода
Први велики талас промена јавља се око четрдесете године. Код помоћничких Т-ћелија, које координишу адаптивни имуни одговор организма, научници су тада уочили промене у начину на који се поједини гени активирају.
Други изражени период долази око шездесете године. Тада су значајне промене забележене код такозваних Т-ћелија убица, чији је задатак да препознају и елиминишу инфициране ћелије.
То значи да имуни систем не слаби једноставно мало по мало са сваком годином живота. Одређени делови његовог функционисања пролазе кроз наглашене промене у конкретним старосним периодима.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаЖене и мушкарци не старе на исти начин
Истраживање је показало и занимљиве разлике између полова. Код жена је активност гена у Т-ћелијама убицама, повезана са активирањем имуног одговора и уништавањем заражених ћелија, постепено расла током живота.
Код мушкараца је тај раст почео раније, али је касније достигао својеврсни плато. Истраживачи сматрају да би ова разлика могла делимично да објасни зашто старије жене могу успешније да елиминишу неке патогене и боље реагују на вакцине него старији мушкарци.
Постоји, међутим, и друга страна таквог одговора. Већа активност имуног система код жена могла би истовремено да допринесе јачем запаљењу и да буде повезана са чињеницом да нека аутоимуна обољења чешће погађају жене.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаИмуне ћелије с годинама успоравају производњу протеина
Још једна промена била је заједничка мушкарцима и женама. Како су испитаници старили, имунолошке ћелије постепено су смањивале активност механизама неопходних за производњу протеина.
Научници су забележили пад производње рибозома и фактора који покрећу процес превођења генетских информација у протеине, као и смањење активности процеса обраде РНК.
Истраживачи упозоравају да последице таквог успоравања могу бити значајне. Мања способност производње протеина може да ослаби реакцију ћелија на стрес, ограничи њихову способност умножавања и допринесе нагомилавању неправилно формираних протеина.
Такве промене показују да старење имуног система обухвата много више од једноставног пада броја или активности одређених ћелија.
ШТА ЗНАЧЕ ДВА ТАЛАСА СТАРЕЊА
Откриће два изражена периода не значи да се између четрдесете и шездесете године у имуном систему ништа не мења. Ћелије се током читавог живота прилагођавају и старе, али је студија показала да су одређене промене нарочито наглашене око тих година. Управо зато истраживачи говоре о „прозорима“ старења имуног система.
Ако будућа истраживања утврде шта тачно покреће те промене, научници би могли лакше да препознају периоде у којима би превентивне или терапијске интервенције имале највећи ефекат. Циљ није заустављање старења, већ боље разумевање начина на који се имунолошка функција мења током живота.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаОткриће би могло да омогући прецизније терапије
Практични значај истраживања лежи у могућности да се једног дана много прецизније одреди када би одређене интервенције могле да буду најкорисније.
Ако научници утврде шта покреће таласе промена око четрдесетих и шездесетих година, могли би да препознају периоде у којима је имуни систем посебно подложан променама.
Аутор студије Жак Бехмоарас са Универзитета Дјук сматра да би разумевање тих „прозора“ старења могло да помогне у утврђивању када и код којих људи одређене терапијске интервенције могу да донесу највећу корист.
Истовремено, резултати би могли да допринесу и разумевању зашто неке аутоимуне болести несразмерно чешће погађају жене. Истраживање тако показује да би биолошка старост имуног система могла да буде сложенија од једноставног броја година уписаног у личној карти.
ШТА РАДЕ ПОМОЋНИЧКЕ И Т-ЋЕЛИЈЕ УБИЦЕ
Т-ћелије имају различите улоге у имуном одговору организма. Помоћничке Т-ћелије координишу адаптивни имуни одговор и помажу другим деловима имуног система да правилно реагују на претњу. Управо код њих научници су уочили значајне промене у активности гена око четрдесете године живота. Т-ћелије убице имају другачији задатак – проналазе и елиминишу инфициране ћелије. Код њих су најизраженије промене регистроване око шездесете године.
Ова разлика један је од главних разлога због којих истраживачи закључују да имуни систем не стари равномерно, већ различите његове компоненте пролазе кроз промене у различитим животним периодима.
ФОТО: Компас/Илустрација
