Протеини су постали једна од највидљивијих речи на амбалажи хране, али више протеина не значи аутоматски и бољу исхрану. Стварна корист зависи од физичке активности, здравственог стања и намирница из којих их добијамо, док јурење једног нутријента може да потисне друге важне делове јеловника.
Понуда више није ограничена на прашкове за спортисте. Протеини се додају напитцима, мешавинама за палачинке и грицкалицама, а поруке са друштвених мрежа често стварају утисак да сваки оброк мора да садржи још неколико грама.
Како пише часопис Smithsonian, у тексту Мекензи Приламан, одговор на питање да ли треба повећати унос није исти за све. Особа која интензивно тренира ради изградње мишића и неко ко углавном седи немају исте потребе, а важан је и целокупан састав хране.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Протеини су неопходни за изградњу и одржавање ткива, зарастање рана и бројне функције организма. Ипак, њихова важност не доказује да је стално повећавање количине најбољи пут до здравља, нити да је сваки производ са додатим протеинима потребан.
Зато су у овој расправи важна два одвојена питања: колико нам је протеина потребно и шта добијамо уз њих. Поглед само на број грама оставља изван кадра калорије, влакна, масти и остале састојке оброка.
Колико протеина је довољно
Европска агенција за безбедност хране као референтни унос за здраве одрасле наводи 0,83 грама протеина по килограму телесне масе дневно. За особу од 70 килограма то је приближно 58 грама, што је оријентациона вредност за задовољавање потреба, а не горња граница.
Овај број не треба читати као универзалан рецепт за сваки животни период. Референтне вредности разликују се за децу, труднице и дојиље, док планирање исхране спортиста полази од додатних захтева тренинга и опоравка.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаУ спортској исхрани често се користи распон од 1,2 до два грама по килограму дневно, према прегледу америчких Националних института за здравље. За истих 70 килограма то би било од 84 до 140 грама, али потреба спортисте није сама по себи мерило за некога ко вежба повремено.
Постоје и здравствене околности које захтевају другачији приступ. Код хроничне болести бубрега количина протеина прилагођава се стању пацијента: превише може да повећа оптерећење, а премало да допринесе неухрањености, због чега се тражи индивидуална равнотежа.
Мишићима је потребан и покрет
Протеини помажу одржавању и обнови мишића, али суплемент не обавља посао тренинга. За спортски резултат важни су и довољно енергије, течности, угљених хидрата и других хранљивих материја, а прашак или напитак могу да допуне такав план.
Истраживања спортских суплемената имају и ограничења која се лако изгубе у реклами. Многе студије рађене су на млађим, увежбаним учесницима, често мушкарцима, па се њихови резултати не могу без провере пренети на све рекреативце.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаПрактична предност протеинског напитка може бити једноставност: лакше је унети потребну количину када нема времена за оброк. Ипак, додатни унос има смисла у односу на оно што особа већ једе, а не само зато што на паковању стоји спортско обећање.
Поређење производа зато почиње целокупном декларацијом. Корисно је видети величину порције и енергетску вредност, јер храна са додатим протеинима и даље може бити калорична, а једна истакнута особина не описује њен укупни нутритивни квалитет.
Важно је шта долази уз протеин
Пасуљ, сочиво и друге махунарке уз протеине обезбеђују и влакна. Риба, јаја и млечни производи имају другачији састав, па разноврсност омогућава да оброк обезбеди више од једног пожељног нутријента.
Овај шири поглед важан је и у Србији. Истраживање објављено 2025. године, на основу националног испитивања исхране одраслих, показало је да је око 68 одсто испитаника уносило мање од 25 грама влакана дневно, колико износи европска референтна вредност за одрасле.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаТај налаз не говори да протеини нису важни, већ показује шта може да остане запостављено када пажњу усмеримо само на њих. Оброк богат протеинима може истовремено бити сиромашан другим састојцима неопходним за уравнотежену исхрану.
Порука за потрошача зато је да процењује цео јеловник, а не једну реч на амбалажи. Када се потребе већ задовољавају разноврсном храном, додатни производ захтева јасан разлог, док реалан недостатак или захтевнији тренинг траже одговарајуће планирање.
