,

Нова риба откривена у Амазонији већ се нашла на ивици опстанка

ФОТО: Компас/Илустрација

Научници су у бразилском делу Амазоније открили нову врсту слатководне рибе необично јарких боја. Међутим, радост због открића прати озбиљно упозорење: врста Laimosemion laranja пронађена је на веома малом подручју, па истраживачи већ предлажу да буде проглашена угроженом.

Риба је откривена током пројекта пописивања слатководних врста у сливу реке Кажари, у бразилској савезној држави Амапа. Истраживачи су је до сада пронашли у само три мала шумска језерца и баре, због чега би уништавање чак и једног дела станишта могло озбиљно да угрози читаву познату популацију, пише Наутилус.

Откриће је описано у научном часопису Zoosystematics and Evolution. Према подацима из научног каталога риба Калифорнијске академије наука, врста насељава доњи део слива реке Кажари, који припада ширем сливу Амазона.

Научници сматрају да су рибу можда пронашли у последњем тренутку. Њено станиште угрожавају сеча шума, рударство, ширење насеља и пластични отпад, док изузетно ограничена распрострањеност не оставља врсти много простора за повлачење пред променама које доноси човек.

Име инспирисано бојом и местом открића

Име laranja на португалском језику означава и наранџасту боју и плод поморанџе. Истраживачи су га изабрали због јарких наранџастих шара које прекривају тело мужјака, али и као омаж општини Ларанжал до Жари, на чијој је територији риба пронађена.

– Желели смо да изаберемо име које ће истаћи једну од карактеристика рибе, али и створити осећај повезаности са људима из подручја у којем је откривена – објаснио је аутор студије Јури Абрантес са Федералног универзитета Рио Гранде до Норте.

Нова врста је мала чак и у поређењу са другим сродним рибама. Највећи мужјак који су научници проучавали био је дугачак око 2,8 центиметара, док су женке биле још ситније – највећа је достигла приближно 2,1 центиметар.

ФОТО: Компас/Илустрација

Ипак, мали раст надокнађен је упечатљивим изгледом. Мужјаци на задњем делу тела имају пет до шест косих наранџастих пруга у облику латиничног слова V. На предњем делу бокова налазе се редови наранџастих тачака, док су пераја обојена комбинацијом наранџастих, плавих и зеленкастих тонова.

Женке су мање и знатно скромније обојене. На њиховом телу нема изражених наранџастих пруга какве имају мужјаци, а пераја су претежно жућкаста или зеленкаста. Разлика у изгледу полова једна је од особина које научницима помажу да описују и пореде сродне врсте.

Осам крљушти и генетски „бар-код“

Јарке боје нису биле довољне да се риба прогласи новом врстом. Боја животиња може да варира у зависности од пола, старости, исхране и услова у станишту, па су истраживачи морали да проуче њене телесне пропорције, број крљушти, структуру скелета и генетски материјал.

Најочигледнија морфолошка разлика био је низ од осам крљушти постављених попречно преко тела. Ниједна од шест блиско сродних врста из исте групе нема такав број: неке имају седам, друге девет, а поједине између девет и 11 крљушти у одговарајућем низу.

Научници су испитали и број пршљенова и зрака у перајима, положај леђног и аналног пераја и распоред крљушти на глави. Комбинација тих особина показала је да се не ради само о необично обојеној популацији већ познате рибе, него о засебној врсти.

ФОТО: Компас/Илустрација

Коначна потврда добијена је анализом митохондријалне ДНК, која научницима служи као својеврстан генетски бар-код. Поређењем дела гена познатог као cox1 утврђено је да се нова риба генетски разликује за око 5,3 одсто од најближих познатих сродника. Разлике у односу на неке друге врсте из исте групе биле су још веће.

Када су се морфолошки и генетски резултати подударили, истраживачи су могли да званично опишу нову врсту. Њен научни назив тако сада чува и особину животиње и име краја у којем је пронађена.

Откривена на само три мала локалитета

До сада позната област распрострањености Laimosemion laranja износи око 25 квадратних километара, док је стварна површина станишта које заузима процењена на свега 12 квадратних километара. Сви познати примерци потичу из три мала водена станишта у шумском подручју.

Таква ограничена распрострањеност чини рибу посебно осетљивом. Врста која живи на великом подручју може да преживи губитак једног станишта јер друге популације остају недирнуте. Код ове рибе загађење, исушивање или уништавање неколико малих бара може да угрози готово целу познату популацију.

ФОТО: Компас/Илустрација

Због сече шума, рударских активности, урбаног ширења и пластичног отпада, аутори студије сматрају да врста испуњава критеријуме за категорију угрожених врста Међународне уније за заштиту природе. То још не значи да је она већ званично унета на Црвену листу, већ да научници препоручују такав статус на основу расположивих података.

Истраживачи предлажу нова теренска испитивања унутар и око екстрактивног резервата реке Кажари. Могуће је да риба живи и у другим, још неистраженим шумским водама, што би променило процену њене распрострањености и степена угрожености.

– Откриће је било нешто посебно јер смо добили прилику да повећамо знање о биолошкој разноврсности Амазоније и скренемо пажњу на подручја која су још недовољно истражена, али су веома угрожена – навео је Абрантес.

Случај Laimosemion laranja показује колико је биолошко богатство Амазоније још непознато. У малим барама које лако могу да буду исушене, затрпане или загађене можда живе врсте које наука никада није видела. Нова наранџаста риба откривена је довољно рано да добије име – сада остаје питање да ли је откривена и довољно рано да буде сачувана.