У супермаркету, међу полицама препуним производа, све је теже проценити шта заиста стављамо у колица. Дуги спискови састојака и све чешћа упозорења о ултрапрерађеној храни отварају питање које превазилази избор појединачне намирнице: шта у савременој исхрани заиста представља ризик по здравље, а шта је само повод за додатну забринутост?
Ултрапрерађена храна повезује се са читавим низом здравствених проблема, али непрестано преиспитивање сваког производа може свакодневну куповину претворити у сложену анализу, посебно када је реч о исхрани деце. Између настојања да се обезбеди што квалитетнија исхрана и потребе да се избор хране прилагоди стварном животу, граница између опреза и претеране забринутости није увек јасна, пише Би-Би-Си.
Један од начина да се та дилема сагледа објективније јесте анализа уобичајене куповине из угла стручњака за исхрану. На списку се тако могу наћи производи који на први поглед делују проблематично, али и они који, упркос дугом списку састојака, не морају нужно бити разлог за узбуну.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Према једном од најчешће коришћених система класификације, производ се може сврстати у ову категорију ако садржи већи број састојака, укључујући супстанце и адитиве који се обично не користе у припреми хране у домаћинству, попут емулгатора, арома и различитих технолошких додатака. Међутим, сама чињеница да производ садржи такве састојке не даје потпун одговор на питање о његовој нутритивној вредности и месту које може имати у укупној исхрани.
Ултрапрерађена храна под лупом науке
Постоји све више доказа који ултрапрерађену храну доводе у везу са гојазношћу, кардиоваскуларним обољењима и метаболичким поремећајима, попут дијабетеса типа 2. Истраживања указују и на могућу повезаност са проблемима менталног здравља, као и са повећаним ризиком од преране смрти.
Ипак, научници, лекари и дијететичари још нису сагласни око тога шта стоји у основи тих веза. Питање је да ли су главни проблем велике количине масти, шећера, соли и калорија које се налазе у многим ултрапрерађеним производима или и сам процес прераде има додатан утицај на здравље.
Размера овог феномена посебно је видљива у Великој Британији, где више од половине калорија које становништво уноси храном потиче из ултрапрерађених производа. Такав тренд неминовно се одражава и на свакодневну куповину, па ни списак намирница са којим је вршена анализа није био без производа из ове категорије.
ФОТО: Shutterstock AI Generator/ShutterstockМејв Хенан, чланица Британског удружења дијететичара, приликом прегледа списка посебну пажњу посветила је кутији пахуљица од мекиња. Иако спадају у ултрапрерађену храну, Хенан их и сама купује за своју породицу, указујући на њихову нутритивну вредност и бројне здравствене предности.
Управо у томе види се једна од главних недоумица када је реч о ултрапрерађеној храни. Хенан сматра да је јавна расправа све више оптерећена поједностављеним порукама које храну деле на „добру“ и „лошу“, што код људи може да створи непотребан страх и осећај кривице због избора намирница.
Зато је њена оцена списка за куповину била знатно умеренија од очекиваног. Иако је садржао ултрапрерађене производе, то само по себи није значило да је целокупна исхрана нездрава. Напротив, на списку је постојала добра комбинација намирница које су покривале различите групе хране.
Дужина списка састојака, показује овај пример, није довољна да би се неки производ прогласио штетним. Много важније питање је његова укупна нутритивна вредност и место које заузима у целокупној исхрани.
ФОТО: x71december/ShutterstockГде престаје прерада, а почиње ризик
Један од проблема са ултрапрерађеном храном јесте и то што се на декларацијама често појављују састојци чије називе је тешко изговорити, а још теже одмах разумети. Управо такви производи лако постају предмет сумње, посебно када је реч о исхрани деце.
Као пример, Ханан наводи пилеће нагетсе које купује сину. На њиховој декларацији налазе се различити додаци и састојци, али њихов назив сам по себи не говори довољно о томе да ли су безбедни или каква је њихова нутритивна вредност.
Међу састојцима се, на пример, могу наћи калцијум-карбонат, ниацин и тиамин. Реч је о витаминима и минералима које су произвођачи у Великој Британији дужни да додају белом пшеничном брашну. Ту су и средства за дизање теста, попут динатријум-дифосфата, која се у комбинацији са натријум-бикарбонатом, односно прашком за пециво, користе како би се добила одговарајућа текстура производа.
Чињеница да неки састојак има назив који звучи „хемијски“ сама по себи није знак да је производ небезбедан. Ханан указује да се и такви састојци испитују или одобравају у складу са британским прописима о безбедности хране.
– Међутим, то не значи да пилеће нагетсе треба посматрати као равноправну замену за свеже пилеће месо – наводи она.
Пилећи нагетси могу бити добар извор протеина, али у поређењу са обичним пилећим прсима садрже више масти и соли. Зато је њихово место пре у умереној, разноврсној исхрани него у свакодневном јеловнику.
ФОТО: asiandelight/Shutterstock– У мом случају, нагетси се на тањиру обично нађу уз сирову шаргарепу и тестенину. Тај пример можда најбоље показује зашто се о исхрани не може судити на основу једне намирнице. Један производ не чини целокупну исхрану ни здравом ни нездравом. Важније је шта једемо током дана, недеље и дужег периода и да ли се у тој исхрани успоставља разумна равнотежа између различитих врста намирница – истакла је Ханан.
Може ли прерађена храна бити здравија
Меган Бамфорд верује да јој је избацивање ултрапрерађене хране из исхране помогло да држи под контролом синдром иритабилног црева и хронични бол. Али оно што је могуће када човек планира исхрану само за себе далеко је теже спровести када на дневни ред дођу потребе двоје мале деце.
Као мајка двоје деце, Меган више не може увек да припрема сваки оброк од нуле. Њена седмогодишња ћерка Ела одмалена има периоде изражене избирљивости у исхрани, што је породици додатно отежавало избор намирница.
У једном периоду Елини проблеми са исхраном били су толико изражени да су они као породица, како Меган објашњава, морали да посегну и за ултрапрерађеном храном из паковања. За њу је то био подсетник да се препоруке о здравој исхрани не могу увек једноставно применити у свакодневном животу.
Меганина кухиња и даље је пуна воћа, поврћа, семенки и овса, али се на полицама сада налазе и житарице за доручак, чипс, кекс и други прерађени производи. Приликом куповине покушава да бира намирнице са пет или мање састојака, али више не настоји да по сваку цену избаци све производе који би могли да се сврстају у категорију ултрапрерађене хране.
ФОТО: Yulia Furman/ShutterstockЊен приступ показује колико је питање исхране сложеније од једноставне поделе намирница на „добре“ и „лоше“. Родитељи истовремено морају да воде рачуна о нутритивној вредности хране, навикама деце, времену које имају за припрему оброка и ономе што ће дете уопште пристати да поједе.
Управо око тога воде се и научне расправе о ултрапрерађеној храни. Иако многи такви производи садрже велике количине масти, шећера и соли, за које је добро познато да у прекомерним количинама могу да допринесу различитим здравственим проблемима, део научне заједнице сматра да још није довољно јасно какву улогу у свему томе има сам процес прераде.
Професор Дејвид Џулијан Меклементс, научник у области прехрамбених технологија и аутор који се бави овом темом, указује на још један проблем– сам појам „ултрапрерађена храна“ није довољно прецизно дефинисан.
Према његовом тумачењу, усредсређивање искључиво на степен прераде може да скрене пажњу са других важних карактеристика хране. Другим речима, није довољно знати да ли је неки производ ултрапрерађен; потребно је погледати и шта се у њему налази, каква му је нутритивна вредност и какво место заузима у целокупној исхрани.
Између научних аргумената и интереса индустрије
Неке студије указују на то да што је храна више прерађена, то је лакше унети је у прекомерним количинама. Друга истраживања повезују ултрапрерађену храну са променама у микробиому црева. Ипак, професор Дејвид Џулијан Меклементс указује да за сада нема коначних доказа да сама прерада хране нужно доводи до нарушавања здравља.
Његов став, међутим, отвара и питање могућег сукоба интереса, будући да сарађује са прехрамбеном индустријом. Меклементс наводи да је сарадња са индустријом уобичајена за научнике који се баве храном.
Полази од тога да је практичност постала важан део савременог начина живота. Многи људи имају мало времена за припрему оброка, па, уместо потпуног одбацивања прерађене хране, заступа приступ у којем би постојеће производе требало учинити здравијим.
ФОТО: margouillat photo/ShutterstockСасвим другачији нагласак ставља Жан Адамс, професорка исхране и јавног здравља на Универзитету у Кембриџу. Она сматра да решење није само у томе да се ултрапрерађена храна учини нутритивно прихватљивијом, већ у ширим променама начина на који је друштво организовано.
Према њеном мишљењу људима је потребно обезбедити више времена за припрему хране од основних намирница, док би здравија храна истовремено морала да буде јефтинија и доступнија. Адамс је чланица владиног Научног саветодавног комитета за исхрану, али је о овој теми за Би-Би-Си говорила као академска стручњакиња.
Цена савремене исхране
– Без обзира на то да ли је главни проблем у високим количинама масти, шећера и соли или у самом степену прераде, да постоје озбиљни разлози за забринутост због начина на који је савремени систем исхране постављен – сматра Адамс.
Она посебно указује на економску страну проблема. Произвођачи ултрапрерађене хране остварују значајну добит, док се истовремено део здравствених последица њене прекомерне конзумације прелива на друштво кроз хроничне болести. Такав систем, оцењује Адамс, тешко је променити управо зато што раст прехрамбене индустрије одговара и економским интересима држава.
ФОТО: PeopleImages/ShutterstockНа те критике одговара Федерација за храну и пиће, која представља произвођаче хране и пића у Великој Британији. Федерација наводи да су њене чланице уложиле милионе фунти у развој здравијих производа и да су током последњих пет година количину соли, шећера и калорија у својим производима смањиле за готово петину.
Из Федерације истичу и да се тај рад спроводи у складу са владиним прописима и смерницама о исхрани, које се пре свега заснивају на нутритивном саставу хране, а не на степену њене прераде.
На крају, важно је шта је на целом тањиру
После свих ових аргумената, декларација и упозорења, питање здраве исхране на крају се враћа тамо где и почиње – за породични сто.
– Када на тањир свог сина стављам четири пилећа медаљона, уз шаргарепу и тестенину, овог пута нема уобичајеног осећаја кривице. Он је активан дечак, медаљоне не једе сваке вечери, а током дана је јео различите намирнице из више група хране – истиче Меган.
Како наводи у својој анализи на крају – можда ће њен син једног дана заиста јести мање те „беж“ хране – пилећих медаљона, тестенине и свих оних намирница које долазе у истим нијансама. За сада, међутим, најважније је да је здрав, срећан и да његова исхрана, гледано у целини, има довољно разноврснти.
ФОТО: Dmytro Zinkevych/Shutterstock
