Хормонска терапија могла би да смањи ризик од деменције код жена у постменопаузи, показало је велико британско истраживање којим је током просечно 13 година обухваћено више од 180.000 жена. Научници су, ипак, упозорили да резултати не доказују да ова терапија непосредно спречава развој болести.
Жене које су користиле хормонску супституциону терапију имале су за десет одсто мању вероватноћу да оболе од било ког облика деменције у поређењу са онима које је никада нису користиле. Ризик да им буде дијагностикована Алцхајмерова болест, најчешћи облик деменције, био је мањи за 16 одсто, пише Гардијан.
Најизраженија разлика забележена је код жена које су прошле кроз хируршку менопаузу, односно којима су оперативним путем уклоњени јајници. Међу корисницама хормонске терапије из те групе ризик од развоја било ког облика деменције био је за 26 одсто нижи него код жена које нису користиле терапију.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Професорка Ен-Мари Минихејн, директорка Института за здраво старење у Норичу при Универзитету Источне Англије и водећа ауторка студије, навела је да се хормонска терапија већ дуго прописује првенствено ради ублажавања симптома менопаузе, као што су таласи врућине и ноћно знојење.
– Ово истраживање указује на то да би хормонска терапија код појединих жена могла да има улогу и у дугорочном очувању когнитивног здравља – рекла је Минихејн.
Хормонска терапија и деменција: Које жене би могле да имају највећу корист
Истраживачи су користили податке британске Биобанке, а анализом су обухватили 183.450 жена у постменопаузи. Њихово здравствено стање праћено је просечно 13 година, током којих је забележено готово 4.000 случајева деменције. Научници су испитивали да ли је коришћење било које врсте хормонске терапије у трајању од најмање годину дана повезано са променом ризика од оболевања.
ФОТО: Shutterstock/HalfpointРезултати су показали да би највећу корист могле да имају жене које су током живота биле краће изложене естрогену, на пример зато што су касније добиле прву менструацију или раније ушле у менопаузу. Код корисница хормонске терапије из ове групе ризик од било које врсте деменције био је мањи за 16 одсто.
Важну улогу могла би да има и генетика. Веза између коришћења хормонске терапије и мањег ризика од деменције била је израженија код жена које носе варијанту гена АПОЕ4. Ова генска варијанта сматра се једним од најважнијих познатих фактора ризика за развој Алцхајмерове болести.
– Ово је посебно значајно јер се сматра да особе које носе АПОЕ4 имају већи ризик, док за њих постоји мање потврђених могућности превенције – објаснила је Минихејн.
Жене чешће оболевају од деменције него мушкарци, делом зато што у просеку живе дуже. Научници, међутим, сматрају да би разлика могла да буде повезана и са утицајем менопаузе на метаболизам мозга. Престанак производње естрогена може да утиче на више процеса у организму, укључујући оне који су важни за здравље нервних ћелија.
Студија заснована на здравственим подацима
Аутори истраживања желели су да утврде не само да ли постоји веза између хормонске терапије и деменције већ и да ли одређене групе жена различито реагују на лечење. Резултати указују на то да би време почетка терапије, начин настанка менопаузе, трајање изложености естрогену и генетске особине могли да утичу на њене дугорочне ефекте.
Ипак, студија објављена у часопису „Alzheimer’s & Dementia” заснована је на посматрању здравствених података, а не на насумичном контролисаном испитивању, које се сматра најпоузданијим начином утврђивања узрочно-последичне везе. Због тога није могуће закључити да је управо хормонска терапија одговорна за нижи ризик.
ФОТО: Shutterstock/sweet_tomatoНа пример, кориснице хормонске терапије у просеку су имале виши ниво образовања од жена које је нису користиле. Иако су истраживачи у анализу укључили социоекономске чиниоце, могуће је да су на резултате утицале и друге разлике у начину живота, здравственој заштити или општем здравственом стању.
Докторка Сузан Колхас, извршна директорка за истраживања и партнерства у организацији за истраживање Алцхајмерове болести у Великој Британији, оценила је да ова студија није довољна да би се хормонска терапија препоручила као средство за спречавање деменције. Она, међутим, пружа додатне показатеље да време започињања терапије и хормонска историја жене могу бити важни.
Будућа истраживања требало би да утврде да ли сама хормонска терапија заиста утиче на ризик од деменције, као и који њени облици, дозе и начини примене могу имати највише ефекта. Стручњаци зато саветују да жене не започињу нити прекидају терапију на своју руку, већ да се о могућим користима и ризицима посаветују са лекаром.
ФОТО: Berit Kessler/Panthermedia/Profimedia
