Израел се у својим војним операцијама на Блиском истоку ослања на подршку Сједињених Америчких Држава. Али колико ће та подршка још трајати, сада када, према једном поузданом истраживању јавног мњења, више Американаца има симпатије према Палестинцима него према Израелцима?
О томе у анализи пише Јорген Јенсхауген, истраживач и професор на Институту за истраживање мира у Ослу (PRIO), који се дуги низ година бави израелско-палестинским и арапско-израелским сукобом, као и дипломатским покушајима да се они реше.
Хамас је у петак, 31. јула, постигао договор са Сједињеним Државама и Одбором за мир о разоружавању, уз услов да се израелске снаге повуку из Газе.
На први поглед, била је то веома добра вест, јер је указивала на могући излаз из дубоке трагедије која се одвија у Гази. Још упечатљивије било је то што је председник Доналд Трамп у почетку деловао као да је ближи ставовима Хамаса него израелској позицији.
Одговор Израела био је недвосмислено одбијање. То се видело како у јасним изјавама политичког руководства земље, тако и у интензивирању бомбардовања опустошене Газе, упркос томе што је на снази формално био прекид ватре.
Према оцени Јенсхаугенa, ово указује на образац који се изнова појављује на Блиском истоку.
И у Либану и у Сирији Израел је наставио војне операције након што је председник Трамп поручио да оне морају да буду окончане како би могао да постигне договор.
Када је реч о Либану, Трамп није покушавао да сакрије фрустрацију због поступака премијера Бењамина Нетањахуа.
– Ти си луд. Спашавам ти кожу. Сада те сви мрзе. Сви мрзе Израел због овога – рекао је врло оштро и директно Трамп израелском премијеру.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Израел више не може да рачуна на безусловну подршку САД
Ипак, постоји велика разлика између реторичког притиска и стварног притиска.
Све док Сједињене Државе настављају да Израел снабдевају оружјем и штите га у Уједињеним нацијама, Израел има мало разлога да обустави своје војне операције.
Реторика је, међутим, показатељ да се однос две земље мења.
Када је реч о конкретној политици, америчка подршка Израелу никада није била снажнија, док се према Палестинцима никада није поступало горе. Истовремено, међутим, у америчком јавном мњењу одвија се запањујући заокрет.
Једно од великих питања које се, по оцени Јенсхаугенa, сада поставља пред међународну политику јесте када ће се ова промена расположења преточити у америчку спољну политику и шта би то значило за Блиски исток.
ФОТО: Shutterstock/Erman GunesАмериканци окрећу леђа Израелу
У фебруару 2026. године Галуп је објавио истраживање које показује колико се у последњих неколико година променио однос Американаца према израелско-палестинском сукобу. Реч је о истраживању које Галуп спроводи деценијама, па резултати из 2026. могу да се упореде са подацима који сежу до 2001. године. Испитаници су, између осталог, одговарали на питање коју страну у сукобу више симпатишу – Израелце или Палестинце. И управо је одговор на то питање показао драстичан заокрет у ставовима. Први пут у досадашњем Галуповом мерењу, више Американаца изразило је веће симпатије према Палестинцима него према Израелцима.
Међу становништвом у целини, 36 одсто испитаника рекло је да више симпатише Израелце, док је 41 одсто навело Палестинце. Пре десет година однос је био 62 према 15 у корист Израелаца.
Када је Галуп детаљније анализирао одговоре различитих група Американаца, показало се да постоје само две групе у којима су Израелци и даље имали више симпатија од Палестинаца.
То су били републиканци и Американци старији од 55 година. Али чак је и у тим групама дошло до значајне промене. Међу старијима од 55 година однос је са 72 према 11 у 2016. години пао на 49 према 31 у 2026. години. Код републиканаца је промена била са 79 према 7 на 70 према 13.
ФОТО: White House Photo/Alamy/ProfimediaПукотине у МАГА покрету
Иако су Доналд Трамп и републиканци Сједињене Државе чврсто усмерили у про-израелском правцу и иако велика већина републиканаца и даље гаји наклоност према Израелу, управо на овом питању појављују се пукотине у коалицији „Учинимо Америку поново великом“ — МАГА.
Републиканска конгресменка Марџори Тејлор Грин била је међу првима у својој странци која је рат у Гази назвала геноцидом.
То је иста она Тејлор Грин која је, између осталог, постала позната по тврдњама о свемирским ласерима којима управљају јеврејски финансијски интереси. Нешто слично може се видети и код познатог коментатора Такера Карлсона.
То показује да је део све снажније критике Израела директно повезан са антисемитским ставовима. Али било би превише поједностављено промену расположења Американаца према Израелу објаснити указивањем на теоретичаре завере попут Тејлор Грин.
Американци нису гласали за Трампа због његове спољне политике. Али многи од оних којима је спољна политика била важна желели су крај „вечитих ратова“. Тај израз се углавном односи на америчко војно ангажовање на Блиском истоку. Зашто бисмо жртвовали америчке животе и трошили огромне суме новца на ратове у иностранству када су потребе код куће толико велике?
Амерички рат против Ирана, који се смењује између ескалације, преговора и прекида ватре, покренут је заједно са Израелом, након снажног инсистирања израелског премијера Бењамина Нетањахуа.
Тај рат производи нестабилност на Блиском истоку, урушава кредибилитет САД у свету и подиже цене у самој Америци.
Све супротно од онога на чему је Трамп водио кампању.
ФОТО: REUTERS/Mohammed TorokmanГаза је била преломна тачка за демократе
Немогуће је прецизно предвидети где се налази граница америчке толеранције када је реч о томе шта Израел може да учини. Али када је реч о Демократској странци, постоје снажни показатељи да је та граница сада достигнута. Газа је била преломна тачка.
Шта ће то значити зависиће и од тога да ли ће демократски кандидат победити на изборима 2028. године и, уколико победи, о каквом ће демократском кандидату бити реч.
У већ поменутом Галуповом истраживању види се да је проценат демократа који више симпатишу Израелце пао са 53 одсто у 2016. на свега 17 одсто у 2026. години. Истовремено, проценат оних који више подржавају Палестинце порастао је са 23 на чак 65 одсто.
Сличан заокрет у ставовима видљив је и међу Американцима од 18 до 34 године. Реч је о огромним променама у свега једној деценији.
Аналитичари су раније тврдили да је Камала Харис изгубила део бирача због подршке Израелу и неспремности да саслуша пропалестинске активисте унутар сопствене странке. Такође је очигледно да је њена повезаност са Бајденовом политиком према Гази ослабила њену способност да мобилише активистичку базу Демократске странке.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Од тада су израелско вођење рата, политика окупације и америчко снабдевање Израела оружјем постали централне теме унутарстраначке расправе демократа.
То је, наравно, посебно видљиво код најекстремнијег левог крила странке. Али још је значајније то што су и ветерани Демократске странке, попут Ненси Пелоси, гласали против испорука оружја Израелу.
Ипак, овај процес није једносмеран. Израел и даље има велики број присталица у Сједињеним Државама, док лобистичке групе попут АИПАЦ-а мобилишу све расположиве снаге.
Кандидати, дакле, могу изгубити бираче ако критикују Израел, али их могу изгубити и ако то не чине. Сама чињеница да је ова дебата постала толико оштра и толико важна представља значајну промену.
ФОТО: ChocoPie/ShutterstockИнерција спољне политике
Америчком политиком, ноторно, доминирају старији мушкарци. Било да је реч о Бајдену или Трампу, то је генерација која је одрасла уз готово безусловну подршку Израелу.
Зато и није нарочито изненађујуће што се политичари те генерације данас све више разилазе са ставовима сопствених грађана.
Везе између две земље су, међутим, дубоке. Од политичких симпатија, преко технолошке и војне индустрије, до стратешког савезништва – тај однос је широк, институционализован и дубоко укорењен у историји и неће се променити преко ноћи.
Али шта ће се догодити ако комбинација промењеног јавног мњења и спољнополитичке цене блиских веза две земље постане превелики терет за Сједињене Државе?
То је питање које би израелски политичари морали да схвате крајње озбиљно.
Изгледа да га, међутим, не схватају.
Јенсхауген, наиме, оцењује да се Израел понаша као да је ово најбоља прилика за ширење територије, расељавање Палестинаца и „чишћење“ пограничних подручја.
За сада му је дозвољено да настави тим путем.
Али шта ако заштитничка рука Сједињених Држава једног дана нестане?
