Како је Трампова дипломатска недеља оголила границе његове моћи

Од свог говора пред Генералном скупштином Уједињених нација до високоризичног самита у Белој кући са кинеским лидером Си Ђинпингом, амерички председник Доналд Трамп ове недеље је покушао да поново потврди своју улогу на светској сцени.

Међутим, Трампова дипломатска офанзива мало је учинила да ублажи мишљење многих аналитичара који га виде као председника оптерећеног проблемима код куће и у иностранству. То укључује све шири рат са Ираном који је подигао цене бензина у САД и урушио његов рејтинг, док му се односи са савезницима погоршавају, а изазов вештачке интелигенције из Кине интензивира, пише Ројтерс.

Суочен са границама сопствене моћи, Трамп је почео да се суочава са отпором светских лидера о питањима која се крећу од кризе на Блиском истоку до рата у Украјини, остављајући утисак да је спољнополитичка агенда САД-а заглављена. Додатна невоља је што се све ово дешава док се Трампова Републиканска странка за америчке међуизборе у новембру који би могли додатно политички да ограниче америчког председника.

И поред тога, Трампов говор у Уједињеним нацијама у уторак био је оштар подсетник на то како је, према његовим речима, од повратка у Белу кућу прошле године, уздрмао глобални поредак заснован на правилима који је Вашингтон помогао да створи из пепела Другог светског рата.

Стојећи за говорницом током заседања Генералне скупштине УН, Трамп је упутио нову претњу да ће „уништити“ Иран уколико не пристане на споразум. Бранио је свој приступ принуде према чланици ОПЕК-а Венецуели тврдњом да „победнику припада ратни плен“, и наговестио да можда још није завршио са ангажовањем америчке војске ради остваривања својих међународних циљева.

Упркос том оштрим ставу, Трампови разговори са Сијем у четвртак сукобили су америчког председника са кинеским колегом који је деловао у јачој позицији, надгледајући скок трговине своје земље са светом док се САД боре са економским последицама сукоба са Ираном.

ФОТО: Annabelle Gordon/UPI/Profimedia

ОГРАНИЧЕНИ РЕЗУЛТАТИ САМИТА СА СИЈЕМ

Посета кинеског председника Сија Ђинпинга Вашингтону обиловала је гламуром и церемонијама, али је била сиромашна суштином, упркос мноштву спорних питања као што су вештачка интелигенција, трговина, Тајван и Иран. Чини се да је најопипљивији исход био ограничен на двомесечно продужење трговинског примирја између две највеће светске економије, које је првобитно требало да истекне у новембру.

И док је Трамп показао мало интересовања да јавно износи било какве разлике између две силе, кинески државни медији су известили да га је Си иза затворених врата позвао да се успротиви независности Тајвана. Острво које Кина сматра својом територијом и даље остаје најспорнија тема у односима између Вашингтона и Пекинга.

Трампов наизглед неконфронтациони став био је далеко од његове раније ратоборне политике царина, коју је ублажила контрола Пекинга над ретким минералима, кључним сировинама за производњу компоненти у савременој технолошкој и аутомобилској индустрији, које је Пекинг показао да може да ускрати.

– Трамп види себе како нас враћа у свет у коме сила влада. Али вреди пажње што постаје потпуно неодлучан када је реч о Си Ђинпингу и растућој кинеској моћи – рекао је Бререт Бруен, који је био спољнополитички саветник у администрацији председника Обаме, а сада води консултантску кућу Global Situation Room.

Брент је одбацио идеју да је Трампова спољна политика ударила у зид и навео да су његове изјаве у УН истакле његове различите победе у унапређењу америчких интереса широм света, укључујући спречавање Ирана да дође до нуклеарног оружја. Међутим, треба споменути да је Иран увек говорио да је његов нуклеарни програм мирнодопског карактера.

ФОТО: Tanjug/(AP Photo/Vahid Salemi

ПАТ-ПОЗИЦИЈА У РАТУ СА ИРАНОМ

Над Трампом се током динамичне седмице надвијао рат са Ираном, који је започео заједно са Израелом 28. фебруара.

Он се одужио на скоро седам месеци, због чега је дошло до поремећаја глобалне енергетске залихе и ширећи се на друге земље у региону, на Јемен и поморски коридор Црвеног мора.

Рат са Ираном, упркос економским и војним ударцима које је претрпео, постао је најтежи спољнополитички изазов Трамповог другог мандата.

Амерички председник је искористио свој говор у УН да брани напад на Иран и да објави да се „Америка вратила“, снажнија него икада раније.

Али након низа раних спољнополитичких достигнућа, укључујући прекид ватре у Гази и хапшење лидерa Венецуеле, Трампов учинак у другом мандату све се више дефинише пат-позицијама.

Будући да је рат са Ираном дубоко непопуларан и да дели Трампово бирачко тело, он би могао да плати цену на међуизборима за конгрес.

Према оцени аналитичара, чини се да се светски лидери припремају за време када би утицај америчког председника могао да почне да опада након поменутих избора, након којих ће Трампу остати нешто мање од две и по године до краја мандата.

Већина европских и азијских савезника већ је одбацила Трампове захтеве за помоћ у сукобу са Ираном који је покренуо без консултација са њима.

На овогодишњем окупљању у УН, поједини амерички партнери су више индиректно нападали Трампа, и то углавном без спомињања његовог имена.

Француски председник Емануел Макрон упозорио је на глобални повратак закону џунгле, рекавши да се земље суочавају са избором између света којим управљају моћ и принуда и „цивилизованог међународног друштва“.

У критици упућеној Трампу, бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва осудио је страно мешање у октобарске изборе у његовој земљи.

– Не требају нам носачи авиона који патролирају нашим водама, потребна нам је сарадња да зауставимо прилив оружја и новца који подстичу криминал – рекао је председник Бразила.

ОТПОР ТРАМПУ

Још један знак умањеног утицаја види се у неуспелом покушају Трампа да изврши притисак на Украјину и Русију како би пристале на макар и ограничено примирје у енергетском сектору.

И док се Трамп хвалио споразумом са Данском и Гренландом о проширеном војном присуству САД на том арктичком острву, тај договор је ипак био далеко од његовог првобитног захтева да „поседује“ територију и претњи да ће је, ако буде потребно, силом одузети од чланице НАТО-а.

– Пре годину дана мало земаља се усуђивало да се супротстави Трампу. Сада су Канада, Европа, Кина, Иран, Русија и други много спремнији да кажу не – написао је Ијан Бремер, председник Eurasia Group, на друштвеној мрежи Икс.

У једном тренутку се чинило да се и сам Трамп запитао колико заправо има међународног утицаја.

У свом говору на заседању Генералне скупштине УН рекао је светским лидерима да жели да ребрендира вештачку интелигенцију у „суперинтелигенцију“.

– Да видимо да ли уопште имам неку моћ. Можда је имам, а можда и не. Сазнаћемо врло ускоро – рекао је Трамп.