Кина се оштро успротивила новом америчком пакету санкција Русији, који председнику САД Доналду Трампу даје широка овлашћења за увођење царина земљама које купују руску нафту и гас, поручивши Вашингтону да се не меша у легитимну сарадњу Пекинга са трећим државама.
Из Амбасаде Кине у Вашингтону саопштено је да се Пекинг противи једностраним рестриктивним мерама и екстериторијалној примени америчких закона.
– Кина се противи екстериторијалној примени националног законодавства и једностраним санкцијама које нису засноване на међународном праву и које није одобрио Савет безбедности УН – поручио је представник кинеске амбасаде Лиу Чанг.
Пекинг је истовремено ставио до знања да економска и трговинска сарадња Кине са Русијом и другим земљама не би требало да буде предмет притисака трећих страна.
Кинеске власти и раније су истицале да ће предузети мере ради заштите својих компанија и економских интереса уколико Вашингтон покуша да америчке санкције примењује изван територије САД.
Повод за ново упозорење Пекинга је усвајање закона „Линдзи О. Грејам о санкционисању Русије и Ирана 2026”, који знатно проширује инструменте економског притиска у рукама Беле куће.
Представнички дом америчког Конгреса усвојио је 16. септембра закон са 262 гласа „за” и 159 „против”, након што је Сенат претходно подржао ту меру. Закон је потом упућен председнику Доналду Трампу на потпис.
Дан раније, Представнички дом је са 214 гласова према 211 усвојио процедуралну резолуцију којом је омогућено разматрање сенатске верзије закона.
Нова правила омогућавају председнику САД да уведе царине до 100 одсто на робу из земаља које купују руску нафту или природни гас, укључујући највеће увознике руских енергената. Закон предвиђа и додатне санкције руским званичницима, финансијским институцијама и такозваној „флоти у сенци”, која се, према тврдњама Вашингтона, користи за заобилажење постојећих ограничења.
У фокусу нових овлашћења посебно су велики купци руских енергената, међу којима су Кина и Индија. Управо је могућност увођења секундарних царина изазвала највише спорења и у самом Конгресу, где су противници те одредбе упозоравали да се председнику дају изузетно широка трговинска овлашћења.
Кинеска реакција тако отвара могућност новог економског спора Вашингтона и Пекинга: САД настоје да притиском на купце руских енергената смање приходе Москве, док Кина такве мере види као недозвољено ширење америчког законодавства на односе између суверених држава.
Кремљ је, са своје стране, оценио да би нове америчке санкције могле додатно да отежају напоре за постизање мировног споразума о Украјини, називајући их новим „непријатељским мерама” према Русији.
