Шта (ни)је математика

Месецима су побеђивали у анкетама, истраживањима, пројекцијама и сопственим жељама. Остала им је још само једна ситница: да победе и на изборима. А управо би та ситница могла да означи почетак краја њихове велике политичке слоге

Реченица која се често може чути од Александра Вучића гласи: „Политика није математика.“ Користио ју је сваки пут када су пред њега износили којекаква „стручна разматрања“ о актуелним рејтинзима, бројевима мандата и слично – као основ за предикцију будућег резултата. Претходне две године показале су колико је само у праву. Када се данашња „истраживања“ разних НВО (од ноторне Црте, па надаље) и самопроглашених „стручњака“ упореде са оним што су исти ти објављивали пре 20 месеци, па пре 10 месеци, па пре 3-4 месеца…, види се сав бесмисао бројева које су износили. Наравно, ту није било речи о стварним истраживањима, већ само о пропагандном деловању. И то јаловом.

Испада, када би им неко и веровао у све што су објављивали у сваком тренутку, да је у континуитету само растао рејтинг Александра Вучића, а само падао рејтинг лажних „студената“. Сигурно им није била намера да тако испадне, али – тако јесте испало. Код оних који са бројевима не смеју да погреше, јер свака грешка за њих представља огроман новчани губитак, ствар стоји овако: листи коју предводи Александар Вучић „дају“ више од 48,8% од укупног броја гласова, што када се прерачуна у искључиво важеће гласове иде изнад 50%. Сад, када би неко узео да израчуна фонд гласова који иду листама чији ће остварени домет остати испод линије цензуса – дошао би до додатних око 5% за победничку листу… И тако даље. А то кажу (само) неки бројеви, који су доступни свима – онима који желе да их потраже.

Оно што не може да се математички сабира и своди на бројеве јесу бриге и несигурности у табору „опозиције“: како оне која је изашла на изборну утакмицу (тј. успела да се одупре терору организованом од стране „студената“, али и да одоли лукративним понудама изнетим од стране „спонзора студената“), тако и оне друге – која је подлегла притисцима и/или понудама. Сви они, када размишљају о свим могућим исходима избора, долазе до истог закључка: постоји само један сценарио који значи мир и безбедност за све. Сваки други сценарио, како год да га сагледају, значио би несигурност, неизвесност, сукобе… Сцене које ових дана стижу из Француске, Италије, Албаније, Португалије – јасно буде даље асоцијације на могуће последице. А тај један једини сценарио који би Србију и све у њој (рачунајући и све њих) спасао лоших асоцијација и догађаја, гласи: „победа листе Александра Вучића са довољно убедљивом разликом“. Дакле, чак и љути противници Александра Вучића сматрају да је његова убедљива победа, хтели то они да изговоре гласно или не, реално најбољи резултат, за све. На питање шта виде као „довољно убедљиво“ у резултатској разлици, помињу око 5%. Када се погледа онај део са „математиком“, јасно је да ће све бити барем двоструко убедљивије од тога. Уз важну напомену: тако ствари стоје данас. А да се заиста у пракси и потврде, људи треба на дан избора да се гласањем и изјасне у складу са установљеним мишљењем и закључцима које су већ извели.

„Студенти“, са друге стране, јасан план поступања немају, нити ће га имати. Стихијско понашање појединаца научених да себи дају више слободе него што било каква правила (друштвена, законска) дозвољавају, биће приметно и током гласања, а и након њега. Притом, за немали број искрено убеђених у пропагандну подметачину да „сигурно побеђују“, резултат ће доћи као прави шок. Оне које тај шок остави код куће, у размишљању (сагледавању грешака, заблуда), будући догађаји неће изненадити у тако значајној мери. Јер следи формирање странака у редовима „студентске листе“, која неће остати на окупу дуже од неколико недеља. Председнички избори, који долазе потом, производе и најмање четири кандидата из њихових редова, за сада. Све то треба издржати, посебно уколико долази као неочекивано.

А за оне који неизбежни шок схвате као отворени позив на насиље и покушај поништавања народне воље, наступа доследна примена закона. И то је све. С тим што такви, у значајно неудобнијим животним условима, онда треба још и да се суоче са цепањем свега у шта су, наивно, веровали. Створеног само у ту сврху: да их учини наивнима и да му они поверују.

Уз формирање нових политичких странака и покрета, Србију надаље чека избор нове Владе, са Александром Вучићем као премијером на челу. Следе и значајне персоналне промене, на свим нивоима државе, које су током кампање већ и најављене, а потом и убрзане припреме за Експо 2027, са бројем учесника из целог света који ће потврдити очекивани – апсолутни рекорд. И то већ јесте математика. Али је до тог броја, као и до свега другог претходно наведеног, морала да доведе – успешна и мудра политика.