Док се пред јавношћу нуде шетње, перформанси и добро режиране слике, далеко озбиљнија прича одвија се иза кулиса. Оно што се припрема за изборни дан могло би да покаже колико је велика разлика између виртуелне представе и стварности на улици
Изборна кампања увелико траје, а управо је добила и сасвим нову динамику, након што је Александар Вучић урадио баш како је и најавио: поднео оставку на званичну функцију и активно се укључио као носилац изборне листе „Уједињена Србија“. Блокадерска структура, са друге стране, није заиста очекивала овакав развој догађаја. То, међутим, неће утицати на њихову „кампању“, будући да је и планирана тако да је суштински – нема. Све активности се своде, јер је план управо такав, на већ виђено: вожње бицикли које трају недељама (од Београда до Крагујевца, различитим рутама, па онда назад) и шетње које трају данима (пре свега уочи последњег скупа у кампањи, који се планира на Славији, у Београду – још једно „већ виђено“ и то много пута). Кампања се води заправо без кампање, за шта постоји више разлога. Први јесте закључак „менаџера кампање“ из иностранства, да се тако избегавају потенцијално кобне грешке. Иде се на познато, већ испробано, са надом да ће то одржати постојећу публику на окупу. Било какав искорак са познатог терена потенцијални је ризик, а то мора да се избегне по сваку цену. Идентична логика стоји иза чврсте одлуке да се дебата, дуел, било какво сучељавање са Александром Вучићем избегава – као аксиом. Лично је такву директиву саопштио задужени оперативац најангажованије стране службе, која вуче конце у позадини све време. На терену дуела, јасно је свима, могу само да изгубе.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Други разлог садржан је у већ разрађеном концепту виртуелног света за свакодневно (сада већ двогодишње) функционисање, па се у њему води и сама изборна кампања. Читав свет, па тиме и „успеси, достигнућа“ током вожње бицикле или слабо посећених скупова, формира се на друштвеним мрежама и унутар затвореног круга истомишљеника, у ком је могуће пласирати све оно што корисницима годи – без обзира на то колико било утемељено у реалности или не. Стога никакве стварне активности и нису потребне, представиће их већ сами себи на начин који им одговара, у сваком случају. Оно што јесте стварно, то су потенцијалне последице агресивног и насилног деловања према другим људима, за које је већ утврђено да наступа веома лако, чим се искорачи из виртуелног света на улицу.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
План да се на Славији (након тродневног пешачења… поново) ласерски емитују видео-клипови и организовано приказују спотови на телефонима окупљених и оближњим фасадама, пример је живота на мрежама и виртуелном окружењу у одмаклој фази. Међутим, напад на полицију, какве смо гледали након претходна два окупљања истих актера на истом месту, већ – има реалне последице. Кривичноправне, између осталог. То би требало да имају у виду сви они који већ сада планирају (а планирају) насиље током изборног дана, у изборној ноћи, или у данима који следе.
Штабови блокадера организују такозване „мобилне тимове“, па међу њима и оне „специјалне“, чија је планирана улога да физички нападају конкуренцију, али и обичне људе, бираче. Да упадају у туђе просторије, нападају активисте и демолирају. Да праве хаос чак и на бирачким местима, ометају гласање. Да туђе активисте туку на улици, чак и киднапују током изборног дана
На пример: штабови блокадера који организују такозване „мобилне тимове“, па међу њима и оне „специјалне“, чија је планирана улога да физички нападају конкуренцију, али и обичне људе, бираче. Да упадају у туђе просторије, нападају активисте и демолирају. Да праве хаос чак и на бирачким местима, ометају гласање. Да туђе активисте туку на улици, чак и киднапују током изборног дана. Такође, исто треба да имају у виду и сви они који планирају „одлазак за Београд, пред РИК“ у вечерњим часовима, свесни да таква активност потенцијално укључује (подразумева?) и насиље, па стога агитују „да буде укључено што више мушкараца“. Једнако као и они други, који заговарају да се не иде за Београд, већ да се током исте ноћи организују нереди у сопственим градовима, како би на тај начин „развукли полицију, да не може да оде у Београд“. Ова врста одговорности није резервисана само за појединце и тзв. усијане главе, које деструктивне идеје живо разрађују у својим окружењима. Она укључује и саме „пленумаше“, који ових дана у пола гласа шаљу инструкције једни другима да припремају „следећи талас ДКХ“ (скраћеница коју су користили током рушилачког дивљања у недељама након Видовданског скупа 2025. за – „децентрализовани контролисани хаос“), који би применили од 25. 10. ове године. Баш као што се односи и на „професоре“ блокадере, који преко сопствених група за комуникацију (попут тзв. „Академског пленума“) праве спискове добровољаца за одлазак у Београд, испред просторија РИК. Све се ово, међутим, зна већ сада. И биће тога још у данима који долазе, сасвим извесно. Закон и поредак ће бити сачувани, у то нема никакве сумње. На јасну одлуку да ту никакве толеранције неће бити јавно су упозорени и „спавачи унутар МУП“, на које блокадери рачунају једнако као и за 15. март 2025, а чији је број од тада до данас само – умањен. Све ово постаје све јасније временом чак и онима који живе затворени на друштвеним мрежама, исувише „заузети“ окретањем педала да примете стварни свет. Јер и они знају: оно што следи у тренутку када народна воља буде саопштена, биће прави – рандеву са реалношћу. Онај који неће моћи да игноришу.
