Особе са тешким менталним болестима у Енглеској живе у просеку између 15 и 20 година краће од остатка одраслог становништва, а главни узрок нису самоубиства већ физичке болести које се често могу спречити или успешно лечити.
Анализа података британске Националне здравствене службе (NHS) показала је да је код особа које користе специјалистичке услуге менталног здравља вероватноћа да умру пре 75. године готово пет пута већа него код осталих становника.
Посебно су изражене разлике у смртности од обољења јетре, респираторних и кардиоваскуларних болести и рака. Подаци указују да физичко здравље особа са тешким менталним болестима често остаје занемарено, пише Гардијан.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Истраживање је спровела организација Rethink Mental Illness, која упозорава да се иза краћег животног века налази комбинација сиромаштва, лоших стамбених услова, пушења, физичке неактивности, нежељених дејстава лекова и недовољно повезане здравствене заштите.
Ризик од преране смрти готово пет пута већи
Према званичним подацима NHS, од 2022. до 2024. године умрло је 129.216 особа узраста од 18 до 74 године које су имале тешке проблеме са менталним здрављем. То је у просеку нешто више од 43.000 смртних случајева годишње.
У овој статистици особом са тешким проблемима менталног здравља сматра се неко ко је током пет година пре смрти био упућен у специјалистичку службу. Зато подаци не обухватају искључиво одређене дијагнозе, већ ширу групу пацијената којима је била потребна секундарна психијатријска заштита.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаОдрасли млађи од 75 година из ове групе имали су 6,3 пута већу вероватноћу да умру од болести јетре и шест пута већу вероватноћу да умру од респираторних обољења. Ризик од смрти услед кардиоваскуларних болести био је 3,8 пута већи, а од рака 2,3 пута већи.
Највећа разлика забележена је међу особама од 30 до 49 година. Код њих је вероватноћа преране смрти била између 6,5 и 6,6 пута већа него код људи истог узраста који нису користили специјалистичке услуге менталног здравља.
Физичке болести одговорне за већину смртних случајева
Рак, кардиоваскуларне, респираторне и болести јетре чиниле су 56,5 одсто свих смртних случајева међу особама са тешким менталним болестима. Рак и болести срца и крвних судова појединачно су били одговорни за нешто мање од 19 одсто смртних исхода.
На респираторна обољења отпадало је 11 одсто, а на болести јетре осам одсто смртних случајева. Самоубиства су чинила 6,9 одсто укупне смртности, иако је ризик од таквог исхода био 14,6 пута већи него у популацији која није била упућена у специјалистичке службе.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаБрој смртних случајева од кардиоваскуларних болести и рака код радно способних особа са менталним болестима достигао је највиши ниво од почетка вођења евиденције. У посматраном трогодишњем периоду регистровано је више од 24.000 смртних случајева од сваке од те две групе болести.
Ови подаци показују да краћи животни век није једноставно последица психијатријске дијагнозе. Велику улогу имају услови живота, приступ здравственој заштити и то да ли лекари на време препознају физичке симптоме.
Када се физички симптоми припишу менталној болести
Извештај посебно упозорава на појаву познату као „дијагностичко засјењивање”. Она се јавља када се физичке тегобе пацијента погрешно припишу његовом психичком стању, због чега стварна болест не буде довољно испитана или се открије прекасно.
Пацијенти, на пример, могу имати бол, исцрпљеност, проблеме са дисањем или друге симптоме који се тумаче као последица анксиозности, депресије или психозе. Такво занемаривање повећава опасност да рак, болести срца и друга озбиљна обољења остану недијагностиковани.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаИзвршни директор организације Rethink Mental Illness Марк Винстенли оценио је да здравствени систем пропушта прилике да на време открије и лечи физичка обољења, иако су многи пацијенти током живота често у контакту са лекарима.
– Ови рани смртни случајеви нису неизбежни – поручио је Винстенли.
Ментално и физичко здравље не могу се раздвајати
Организација Rethink Mental Illness препоручује повезивање психијатријске и опште здравствене заштите, редовне контроле физичког здравља и лакши приступ програмима за престанак пушења, здравију исхрану и повећање физичке активности.
Потребно је и обучити здравствене раднике да боље препознају везу између менталних и физичких болести. Извештај тражи сигурније финансирање превентивних програма, пажљивије праћење података и укључивање пацијената у осмишљавање здравствених услуга.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаПредседник Краљевског колеџа психијатара професор Субод Дејви нагласио је да решења већ постоје, али да недостаје усклађена и доследна примена.
– Тешка ментална болест не сме бити рана смртна пресуда – упозорио је Дејви.
Британско Министарство здравља најавило је нови оквир за лечење особа са тешким менталним болестима, отварање 100 центара за ментално здравље у локалним заједницама и систем који би раније реаговао на потребе пацијената. Стручњаци, међутим, упозоравају да се разлика у животном веку неће смањити док се ментално и физичко здравље буду посматрали као два одвојена проблема.
