Дигитални Појас и пут: Како Кина побеђује у глобалној трци за вештачку интелигенцију

Вештачка интелигенција све више је у свакодневној употреби, али који модел је тренутно најпопуларнији? Ако то питате било кога у Америци или Европи, вероватно ће вам супротставити предности OpenAI ChatGPT, Антропиковог (Antropic) Клода (Claude) или Гугловог (Google) Џеминаја (Gemini). Сви они греше. Током протекле две седмице, највише коришћена вештачка интелигенција на свету била је она за коју је мало ко на Западу уопште чуо. У питању је Кими К2.6 (Kimi K2.6), кинески модел отвореног кода који је избио на само чело ранг-листе платформе ОпенРаутер (OpenRouter).

Овакав поредак јасно показује да креатори политике и директори великих компанија на Западу можда прате погрешну трку док се опсесивно баве мерилима снаге полупроводника и питањем који је модел најнапреднији. За то време, Кина у тишини гради нешто сасвим друго. Она ствара екосистем модела отвореног кода који су јефтини и сасвим довољно добри за већину практичних примена. Пре него што западни лидери тога уопште постану свесни, кинески модели би лако могли завладати као глобални стандард који ће бити тешко потиснути чак и много напреднијом технологијом, пише Форин Полиси (Foreign Policy).

Преовлађујући наратив на Западу гласи да америчка извозна ограничења спречавају Кину да дође до најновијих процесорских чипова, што успорава развој кинеских компанија у овој области. То јесте тачно, али замагљује кључни део слике. Ако се понуда Пекинга заснива на општем приступу и приступачности, онда кинеским фирмама нису ни потребни најновији чипови да би победиле у глобалној трци.

Узмимо за пример Кими К2.6, водећи модел отвореног кода за главне пекиншке компаније Муншот АИ (Moonshot AI). На индустријским тестовима, овај модел се налази на корак од најнапреднијих западних остварења као што су Антропиков Клод Опус 4.7 и ОпенАИ ГПТ-5.5. Када је реч о цени, он је у потпуно другој категорији. Кими кошта око четири долара по милиону излазних токена, што је шест до осам пута јефтиније од горепоменутих западних модела. Токен је, иначе, јединица којом се мери улаз и излаз података код великих језичких модел (LLM). За обичног корисника та разлика у цени можда није пресудна, али за компанију која покреће на стотине дигиталних агената она може бити одлучујућа.

Кими није усамљен пример. Док Муншотов модел води по директној употреби преко веб-страница и апликација, један други кинески модел, Алибабин (Alibaba) Квен (Qwen), убрзано постаје стандард за локално покретање на сопственим серверима.

Два податка то одлично илуструју. Најпре, до марта ове године Квен је преузео више од педесет одсто глобалних преузимања свих модела отвореног кода, након што је крајем прошле године престигао свог највећег западног ривала, Метин (Meta) Лама (Llama) модел. Поред тога, Квен је до сада преузет око милијарду пута. Интересовање за њега није ограничено само на фирме које штеде новац. Влада Сингапура је прошлог новембра објавила да напушта Ламу и да ће свој суверени модел вештачке интелигенције изградити управо на Квену.

ФОТО: FOTOGRIN/Shutterstock

Невидљива инфраструктура за глобални утицај

Стратегијом отвореног кода Пекинг заправо преобликује логику своје познате иницијативе Појас и пут, али у нешто другачијем облику.

Иницијатива Појас и пут подразумевала је да кинеске фирме испоручују потпуно финансиране инфраструктурне пројекте како би треће земље везале за своју орбиту. Ширење кинеских модела отвореног кода прати исту ту логику, само што је овога пута инфраструктура и невидљива и бесплатна. Додатни трошак ширења вештачке интелигенције је готово једнак нули, будући да главне трошкове, као што су сервери и струја, сноси земља домаћин. То ову стратегију чини знатно јефтинијом инвестицијом за Пекинг од изградње лука, железница или електрана. Осим тога, Појас и пут је стварао врло видљиву инфраструктуру у кинеском власништву која је понекад била непопуларна. Напротив, зависност од вештачке интелигенције је невидљива и политичарима и становништву, што знатно смањује могућност отпора.

Кинески улог у овој области је дугорочан и има јасан коначни циљ, а то је да кинески модели постану глобални стандард и тако преузму његово обликовање.

Логика која лежи у основи једноставна је. Алатка која постане општеприхваћена може брзо прерасти у фабрички стандард читаве индустрије. Када програмери и компаније почну да граде на архитектури направљеној у Кини, они прихватају кинеске техничке поставке и стандарде, што Пекингу даје дугорочни утицај. То је део шире стратегије. У свом плану Стандарди 2035, Пекинг је себи поставио циљ да кинески производи постану глобално прихваћени како би се обликовали стандарди технологија будућности. Као преседан може послужити кинески софтвер за поморски транспорт Логинк (Logink), чији је приступ Кина последњих година делила бесплатно. Ова платформа је брзо постала општеприхваћена у сектору транспорта након што је примењена у најмање 86 лука у 24 земље широм света.

Битка за постављање глобалних стандарда водиће се углавном на глобалном Југу. Западне економије су везане за америчке моделе, док Кина користи сопствене. Неопредељене су све остале земље, а три фактора иду у прилог кинеским моделима на тим тржиштима.

Као прво, америчка вештачка интелигенција је прескупа за масовну примену у земљама у развоју које пазе на сваки трошак. Као друго, амерички модели су углавном обучавани на западним подацима, због чега слабије разумеју локални контекст у земљама глобалног Југа. С друге стране, кинески модели отвореног кода могу се преузети и додатно прилагодити подацима карактеристичним за сваку појединачну земљу. Најбољи пример за то је АфриКвен-14Б (AfriqueQwen-14B), модел настао на бази Квена који је прилагођен за чак двадесет афричких језика кроз обуку на тамошњим подацима. Главни амерички модел отвореног кода, Лама, нуди само делимично покривање језика глобалног Југа.

Као треће, растуће незадовољство према Сједињеним Државама широм света додатно иде на руку кинеској стратегији. Да би то искористио, Пекинг не мора ни прстом да мрдне. Вашингтон глобално надметање у овој области приказује као трку за националну безбедност коју мора добити против Кине, не нудећи ништа трећим земљама којима су потребне повољне и довољно добре алатке, оцењује Агата Демараис у својој анализи за Форин Полици.

ФОТО: janews/Shutterstock

Кинеска вештачка интелигенција осваја глобални Југ

Колико је кинески концепт ближи земљама глобалног Југа, јасно се види из исхода два велика самита о вештачкој интелигенцији одржана у овом делу света.

На Глобалном самиту о вештачкој интелигенцији у Африци, одржаном у Кигалију, усвојена је декларација која позива на управљање засновано на етици, одрживости и одговорности, што су речи које технолошким директорима из Силицијумске долине вероватно звуче потпуно страно.

На Самиту о утицају вештачке интелигенције у Индији, креатори политика са глобалног Југа додатно су учврстили тај став. Њу Делхи је програм конференције заснивао на концепту „људи, планета и напредак“, истичући друштвено оснаживање, развој и укљученост.

Бивши индијски представник у групи Г20, Амитаб Кант, сасвим је отворено описао тај неравноправан однос између западних технолошких компанија и глобалног Југа у изјави на маргинама скупа.

– Ми дајемо више података компанији ОпенАИ него САД. Подаци са глобалног Југа помажу да се ти модели усаврше, а они ће вам сутра продавати скупе производе. Зато Индија мора да гради моделе на сопственим подацима – упозорио је Кант.

Очигледан приговор овој тези, односно претпоставка да би земље глобалног Југа могле одбити кинеску технологију из безбедносних разлога, делује прилично климаво.

Владе тих земаља нису одбиле кинеске луке, железнице ни електране из безбедносних разлога у оквиру иницијативе Појас и пут. Будући да се на хоризонту не виде јефтине западне понуде, јер су америчке фирме у овој области притиснуте трошковима и мало је вероватно да ће снижавати цене, још је мање разлога да се овог пута очекује другачији исход. Осим тога, кинеску понуду је много теже одбити. Олакшавајућа околност је и то што модели отвореног кода немају једног продавца. Они се тихо шире преко јавних веб-сајтова, а не путем међудржавних уговора који привлаче пажњу медија.

Скептици би такође могли истаћи да кинески модели долазе са уграђеном цензуром Комунистичке партије Кине. Чак и када се покреће на сопственим серверима, кинески ДипСик (DeepSeek) понекад одбија да одговори на осетљива питања. Међутим, та цензура је строго усмерена на теме осетљиве за Пекинг, као што су Тајван, Тјенанмен, Тибет и Синђанг, што је углавном ирелевантно за локалне потребе на глобалном Југу. Наравно, Пекинг би увек могао да запрети прекидом подршке, на пример пооштравањем приступа ажурирањима за земље које развијају односе са Тајваном. Ипак, како је Вашингтон постао непредвидљив под председником Доналдом Трампом, лидери глобалног Југа имају сасвим довољно разлога да верују да би ослањање на кинеску вештачку интелигенцију дугорочно могло бити сигурније од зависности од америчке технологије.

Права конкуренција у овој области можда није трка у наоружању хардвером коју добија онај ко има приступ најнапреднијим чиповима. уместо тога, глобално надметање би лако могло бити окршај за то који ће модели и стандарди постати основна инфраструктура у земљама које су још увек неопредељене.

Кина не мора да доминира са најнапреднијим моделима да би победила. Ако кинески модели постану повољан и довољно добар избор на тржиштима у развоју, Пекинг ће изградити трајан утицај за наредне деценије.

Уместо што су опседнути надметањем између ЧетГПТ, Клода и Џеминаја, западни политичари би могли да размисле како да понуде сопствену вештачку интелигенцију глобалном Југу пре него што стандарди буду коначно постављени. За то време, програмери широм Азије, Африке и Латинске Америке наставиће да усавршавају своје Кими, Квен и ДипСик агенете.