AI трка све више личи на надметање у којем сваки следећи корак доноси и нову групу ризика – од огромне потрошње енергије и могућег финансијског балона до масовне аутоматизације, сајбер-напада и аутономног оружја.
Док расту позиви да се развој вештачке интелигенције успори, Европа можда већ поседује један од ретких инструмената који би то заиста могао да учини, холандску компанију ASML и њене машине без којих је производња најнапреднијих чипова готово немогућа, пише Гардијан.
У овом тренутку већ постоји читава листа сценарија у којима неконтролисани развој вештачке интелигенције може да створи озбиљне проблеме. На једној страни су раст потрошње електричне енергије и воде, изградња огромних дата-центара и све већи притисак на животну средину. На другој су могућност пуцања инвестиционог балона, губитак радних места због аутоматизације и стварање система масовног надзора који би могли да ојачају ауторитарне државе.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Ту су и још мрачнији сценарији: употреба AI система за развој биолошког оружја, аутономни војни системи који доносе одлуке брже него што људи могу да реагују, напади на критичну инфраструктуру или напредни модели који извршавају задатке на начин који се не поклапа са људским интересима. Све то не значи да ће се сваки од тих сценарија остварити, али показује зашто се све чешће поставља питање да ли је садашња брзина развоја одржива.
Све више позива да се AI трка успори
До пре неколико година идеја о успоравању развоја вештачке интелигенције углавном је долазила од активиста и мањег броја истраживача. Данас такве поруке стижу и од политичара, стручњака и људи који су сами годинама били део технолошке индустрије.
Међу онима који су позивали на неку врсту паузе или успоравања налазе се политичари попут Бернија Сандерса, али и Бил Гејтс, који је недавно написао да би вероватно подржао кредибилан глобални план за успоравање напретка AI система. Компанија Anthropic такође је говорила о потреби да индустрија добије својеврсну „педалу кочнице“.
Проблем је што добровољно самоограничавање компанија тешко може да функционише. Ако један произвођач успори развој, конкуренти добијају прилику да га престигну. Зато би стварна пауза, уколико би уопште била могућа, вероватно морала да буде наметнута споља.
ФОТО: Shutterstock/NikOStudioМеђународни споразум, међутим, делује још мање вероватно. Развој вештачке интелигенције све више подсећа на логику трке у наоружању: сваки учесник има разлог да настави јер страхује да ће, ако стане, противник стићи први до технологије која доноси огромну економску, војну и политичку предност.
Холандска компанија држи једно од најужих грла светске технологије
У таквом систему једини ефикасан начин успоравања могао би да буде контрола такозваног уског грла – технологије без које читав ланац не може да настави да се развија истом брзином.
Европа такву технологију већ има.
Холандски ASML највреднија је европска технолошка компанија и практично незаменљив произвођач машина за екстремну ултраљубичасту литографију, познату као EUV. Те машине неопходне су за производњу најнапреднијих полупроводника који се користе у AI системима, дата-центрима и најмоћнијим графичким процесорима.
Производња једне такве машине је изузетно сложена, а цена најнапреднијих система достиже стотине милиона долара. Машине користе светлост таласне дужине од само 13,5 нанометара како би на силицијумске плочице утиснуле невероватно мале структуре од којих се граде савремени чипови.
ФОТО: Shutterstock/TreechaASML није само направио машину. Компанија је током деценија створила изузетно сложен ланац добављача, оптичких система, ласера, материјала и производних процеса који конкурентима није лако да понове.
Без таквих машина нема масовне производње најнапреднијих чипова. Без нових чипова много је теже градити следећу генерацију дата-центара, а без све већих дата-центара успорава и раст рачунарске снаге на којој почива развој најмоћнијих AI модела.
Без ASML машина нема довољно нових чипова
Размере садашњих инвестиција показују колико је цела индустрија зависна од континуираног повећавања производње чипова. Тајвански TSMC најављује огромна улагања у нове фабрике полупроводника, док се глобалне инвестиције у дата-центре до краја деценије мере у билионима долара.
Све те инвестиције почивају на претпоставци да ће индустрија моћи непрестано да набавља све снажније процесоре. А управо ту ASML постаје једна од кључних тачака читавог система.
Значај компаније већ је препознала америчка влада. САД годинама врше притисак да се Кини ограничи приступ најнапреднијим ASML машинама, јер желе да успоре способност Пекинга да производи најсавременије полупроводнике.
Тиме је Вашингтон, на известан начин, показао колико је и сам западни технолошки систем зависан од истог уског грла. Америка располаже водећим софтвером, cloud услугама, AI моделима и великим технолошким компанијама, али будућност најнапреднијих чипова и даље у значајној мери зависи од машина које производи једна компанија из Холандије.
ФОТО: Shutterstock/GorodenkoffУ теорији, забрана или велико ограничење извоза тих машина могла би да натера глобалну AI индустрију да неко време практично трчи у месту. Постојећи дата-центри и чипови не би нестали, али би постало далеко теже наставити садашњи експоненцијални раст рачунарских капацитета.
Шта би свет добио успоравањем развоја
Такав потез не би зауставио вештачку интелигенцију. Модели би наставили да се развијају, компаније би користиле постојећу инфраструктуру, а истраживачи би тражили ефикасније начине коришћења расположивог хардвера. Али би се темпо могао значајно успорити.
Управо то време могло би да буде најважнији резултат такве мере.
Регулатори би добили прилику да сустигну технологију која се тренутно мења много брже од закона. Законодавци би могли да ажурирају правила о ауторским правима, одговорности AI система, порезима, раду, приватности и употреби аутоматизованих система у критичној инфраструктури.
Друштва би истовремено добила више простора за расправу о питању које се сада често решава без њих: какву улогу желимо да AI има у образовању, здравству, правосуђу, медијима, полицији, војсци и на радном месту.
Садашњи модел у великој мери изгледа обрнуто. Технологија се прво развије и масовно уведе, а тек после тога политичари и друштво покушавају да одлуче шта са њом треба радити.
Зашто би Европа уопште повукла такав потез
Аргумент за ограничење ASML-а не мора да буде заснован само на страху од AI ризика. Европа би за такав потез могла да има и сопствене економске и геополитичке разлоге.
Најоптимистичнији сценарио био би да ограничење извоза примора део производног ланца да се пресели или остане унутар Европске уније. Тако би више кључних одлука о будућности полупроводника и вештачке интелигенције дошло под европску јурисдикцију.
То би било значајно јер је ЕУ до сада показала већу спремност од САД да свеобухватно регулише AI. Европска правила већ уводе обавезе за различите категорије система, а Унија наставља да развија механизме за означавање AI садржаја, транспарентност и контролу најризичнијих примена.
ФОТО: Shutterstock/Summit Art CreationsИпак, много је реалнији сценарио да би САД на ограничење извоза реаговале оштро. Америка би могла да блокира приступ ASML-а појединим америчким компонентама и добављачима, што би створило озбиљан сукоб између два савезника.
Али заговорници таквог потеза тврде да би чак и тај сценарио могао да има једну корист за Европу: ако се цела AI трка успори, ЕУ више не би толико брзо заостајала за САД у развоју најмоћнијих модела и количини рачунарске снаге.
Европа страхује да ће заувек остати иза САД и Кине
Тај страх већ постоји међу европским технолошким стручњацима који, за разлику од критичара AI индустрије, не желе успоравање, већ управо супротно – масовно европско улагање у вештачку интелигенцију.
Пројекат Europe 2031 покушава да предвиди шта би се могло догодити ако AI радикално промени светску економију, док Европа остане далеко иза Америке. Његови аутори сматрају да ЕУ мора да уложи стотине милијарди евра пре него што водећи модели и рачунарска инфраструктура постану толико концентрисани да их конкуренти више не могу сустићи.
Њихов страх је да би OpenAI, Anthropic и друге водеће америчке компаније једног дана могле да заузму позицију сличну оној коју данас имају TSMC и ASML – да технолошка предност постане толико велика да је практично немогуће надокнадити.
У том сценарију Европа би могла да постане зависна од америчких AI система и америчких дата-центара не само економски већ и безбедносно. Тада би Брисел можда био принуђен да понуди приступ ASML технологији у замену за приступ америчким моделима и рачунарским капацитетима.
Проблем је што би до тада садашња предност ASML-а могла да ослаби. Што се више EUV машина извезе и што више фабрика буде изграђено изван Европе, то други актери добијају више времена да науче како систем функционише и развију сопствене алтернативе.
„Искористи или изгуби“ – карта коју Европа можда нема још дуго
У теорији нуклеарног одвраћања постоји опасна логика позната као „искористи или изгуби“. У кризи, држава може да буде подстакнута да употреби оружје јер страхује да ће, ако не реагује одмах, изгубити могућност да га уопште употреби.
Слична логика могла би да важи и за ASML. Европа тренутно има једну од најважнијих полуга у глобалној технолошкој индустрији, али није сигурно да ће је имати заувек.
ФОТО: Miha Creative/ShutterstockКина улаже огромне ресурсе у изградњу сопственог ланца производње полупроводника. САД такође имају снажан мотив да смање зависност од европске технологије. Са сваким новим системом који ASML извезе, свет добија још једну фабрику која може да производи напредне чипове, а конкуренти још времена да покушају да реплицирају његову технологију.
Зато се појављује необична тачка сагласности између две групе које иначе желе потпуно различите ствари. Критичари AI-а сматрају да ASML треба искористити како би се опасна трка успорила, док европски заговорници AI-а страхују да Брисел мора да искористи ту предност пре него што је изгуби.
И једни и други, из различитих разлога, долазе до сличног закључка: Европа тренутно има карту која може да промени ток глобалне AI трке.
Питање је само да ли би се икада усудила да је одигра. Ако би ЕУ заиста ограничила извоз најнапредније ASML опреме, последице би биле огромне и изазвале би политички и економски сукоб са најмоћнијим савезницима. Али би истовремено први пут један велики политички актер покушао не само да регулише последице вештачке интелигенције већ и да директно успори саму инфраструктуру која омогућава њен убрзани развој.
Уместо да свака држава и компанија наставе трку само зато што се плаше да ће неко други стићи први, идеја је радикално једноставна: зауставити или бар успорити трку за све. А у овом тренутку, један од ретких актера који заиста поседује средство да покуша тако нешто налази се – у Европи.
