Рајна пресушује, а са ниским водостајем расте ризик да се насуче и немачка економија

„Поздрављам те, оче Рајна“, писао је немачки песник Хајнрих Хајне. Вековима је ова река била један од симбола Немачке, али и много више од тога. Данас је Рајна једна од кључних саобраћајних артерија Европе, којом свакодневно пролазе сировине, гориво и роба од које зависе велики делови немачке индустрије.

Сада, међутим, Рајна има проблем. Дуготрајна суша оборила је водостај на појединим деоницама на историјски ниске нивое, а једно од најкритичнијих места налази се код Кауба, између Мајнца и Кобленца. Ту је водостај у уторак пао на свега око 15 центиметара, пише Дојче Веле.

Бројка звучи готово невероватно за реку која на својим најпрометнијим деоницама носи огромне количине терета. Стварни пловни канал код Кауба дубок је отприлике метар, али је за стандардна комерцијална пловила 40 центиметара водостаја већ граница испод које пловидба постаје проблематична. Управо тај ниво превозници прате како би проценили колико терета брод може да понесе и да ли уопште може безбедно да прође.

Последице се већ виде. Превозници су последњих недеља значајно смањили количину терета коју бродови носе Рајном, у неким случајевима на свега петину уобичајеног капацитета.

А проблем није само у једној деоници. Ниски водостаји забележени су и код Келна, Диселдорфа, Дуизбург-Рурорта и Емериха. Најосетљивији је, ипак, део Средње Рајне, дуг око 130 километара, између Мајнца и Бона. То је уједно и један од најужих и најплићих делова реке.

Уколико водостај код Кауба настави да пада, Рајна би за комерцијални саобраћај могла практично да буде пресечена на два дела. Такав сценарио већ изазива забринутост међу превозницима, јер би терет који сада путује реком морао да тражи нове путеве до свог одредишта.

ФОТО: UWE KRAFT/imago stock&people/Profimedia

Када Рајна стане, проблем више није само у води

Ниски водостаји Рајне већ почињу да се преливају на немачку привреду. Река је један од кључних путева за транспорт метала, хемикалија, горива и других расутих терета. Њен значај, међутим, далеко превазилази саме обале.

Према подацима које наводи Дојче веле, унутрашњим пловним путевима у Немачкој превози се око пет одсто укупне робе. Само током 2024. године тим путем превезено је 173 милиона тона, од укупно 3,28 милијарди тона робе.

Посебно је важан коридор Рајне, који повезује Ротердам у Холандији, највећу европску луку, са индустријским деловима Немачке и даље са југом континента. Подаци Евростата указују тај коридор чини око 40 одсто теретног саобраћаја мереног у тонским километрима.

Зато пад водостаја не значи само да бродови морају да плове спорије или да носе мање терета. Када једна велика баржа више не може да понесе уобичајену количину робе, терет мора да се пребаци на друмски или железнички саобраћај. А немачка путна мрежа тешко може да надомести капацитет једне барже, која може да замени чак 50 до 150 камиона.

Немачке власти зато већ траже алтернативе. Дојче веле наводи да је неколико покрајина најавило ублажавање ограничења за кретање камиона недељом, док су власти припремиле и мере за бржи транспорт тешког терета друмовима. У међувремену се разматра и веће ослањање на железницу, уз бољу координацију са DB Cargo, теретним огранком „Дојче бана“.

Да се последице већ осећају, показује и пример из Дуизбурга. Британски Телеграф наводи да су уведене додатне железничке композиције како би се обезбедило снабдевање једног од највећих произвођача челика Хитенверке Круп Манесман (Hüttenwerke Krupp Mannesmann). У Саксонији су, због ниског водостаја Елбе, већ ублажена ограничења за недељне испоруке камионима, а алтеранитвни путеви транспорта нису ни мало јефтини.

Према речима Холгера Шминдинга, главног економисте Беренберг банке, цене транспорта на Рајни порасле су седам пута од почетка јуна. Због ниског водостаја на Рајни посебно би могли да поскупе рафинисани нафтни деривати, јер њихови ланци снабдевања у великој мери зависе од пловидбе Рајном.

Последице би могле да се осете и на нивоу целе немачке економије. Институт за светску привреду из Кила проценио је, на основу претходних сушних периода, да сваких 30 дана ниског водостаја на Рајни може да смањи немачку индустријску производњу за око један одсто. То је посебно значајно јер индустрија чини готово четвртину немачког БДП-а.

Да невоља буде већа, додатни проблем представља то што је железничка пруга на источној обали Рајне, која би могла да помогне у преузимању дела терета, затворена за теретни саобраћај због радова и не би требало да буде поново отворена до децембра ове године.

Тако се проблем са водостајем Рајне постепено претвара у много ширу економску причу. Економисти упозоравају на могуће губитке од једне до две милијарде евра само у трећем кварталу, при чему би посебно били погођени производња челика, хемијска индустрија и енергетика.

А у тренутку када се Немачка већ бори са слабим привредним растом, високим трошковима енергије и проблемима индустријске конкурентности, још један ударац на транспортне и производне ланце долази у веома незгодном тренутку.

ФОТО: FOTOGRIN/Shutterstock

Криза на Рајни прети да продуби проблеме немачке привреде

Питање зато више није само колико ће привреду коштати тренутни поремећај, већ колико би последице могле да буду дубоке ако суша потраје.

За Немачку, која се већ бори за повратак привредног раста, такав ударац долази у незгодном тренутку. Бундесбанка је за 2026. прогнозирала раст од 0,7 одсто, док немачко Министарство привреде тренутно очекује скроман раст и у наставку године.

Уколико би се најцрње прогнозе о Рајни обистиниле, простор за раст додатно би се сузио. Економиста Номура Анджеј Шчепањак већ је проценио да би потпуно затварање реке могло да преполови очекивани раст немачке привреде у 2026. години. Такав сценарио сам по себи не значи да Немачка улази у рецесију, али би је опасно приближио граници између стагнације и пада привредне активности.

А Рајна ту можда није последња брига. Рекордне врућине и суша истовремено притискају пољопривреду, енергетски сектор и друге делове привреде. Фајненшл тајмс процењује да би само проблеми са пловидбом Рајном могли да одузму део кварталног раста, док компаније већ осећају последице поремећаја у снабдевању.

Овог лета Рајном плове углавном лоше вести. Са сваким центиметром воде који нестаје, расте опасност да заједно се значајан део немачке економије насуче на обалу.