Фискална стратегија за 2027: „Скок у будућност“ и Експо 2027 представљају покретаче развоја

Средњорочна економска политика Србије заснива се на очувању макроекономске стабилности, одговорним јавним финансијама, инвестицијама и енергетској сигурности, а приоритети остају контрола јавног дуга, повећање ефикасности јавних инвестиција и наставак институционалних реформи у процесу приближавања ЕУ, наведено је у Фискалној стратегији за 2027. са пројекцијама за 2028. и 2029.

Како је објавило Министарство финансија стратегијом је предвиђено и да истовремено, управљање ризицима остаје важно због изложености Србије енергетским, трговинским и финансијским шоковима.

Наведено је и да основни макроекономски сценарио предвиђа убрзање привредног раста и очување стабилности у средњем року, а очекује се раст бруто домаћег проитвода (БДП) од око три одсто у 2026. и убрзање на око 4,5 одсто у 2027. уз очување ценовне стабилности и постепено смањење учешћа јавног дуга у БДП.

Фискална политика остаје усмерена на очување стабилности јавних финансија уз простор за финансирање развојних приоритета, а планирани фискални дефицит од три одсто БДП омогућава наставак инвестиционог циклуса и финансирање стратешких пројеката, уз очување одрживости јавног дуга и јачање управљања јавним инвестицијама и фискалним ризицима.

У стратегији је истиче и да одговор на спољне шокове мора бити привремен, циљан и усмерен на очување развојних инвестиција и стабилности, као и да капитална улагања са високим развојним ефектима морају остати приоритет, уз координацију фискалне и монетарне политике и наставак структурних реформи.

Подсећа се и да Србија припрема Фискалну стратегију за 2027. годину у условима појачане неизвесности у међународном економском и геополитичком окружењу, јер геополитичке тензије, поремећаји у глобалним трговинским и енергетским токовима, раст трошкова транспорта, осигурања и финансирања, као и висока волатилност на међународним тржиштима, показују да нестабилност више није привремени поремећај већ трајни фактор глобалне економије.

ФОТО: GagoDesign/Shutterstock

У таквим околностима, како се додаје приоритет економске политике је очување отпорности економије и способности институција да реагују на спољне шокове.

– Савремени глобални шокови све снажније утичу на економије кроз енергетику, трговину и финансије. Поремећаји у енергетским и транспортним токовима директно утичу на инфлацију, трошкове производње, инвестиције и финансијске услове, због чега економска политика мора обезбедити стабилност и простор за реаговање у условима повећане неизвесности – пише у стратегији објављеној на сајту Министарства финансија.

Истиче се и да Србија улази у овај период са очуваном макроекономском и финансијском стабилношћу упркос успоравању раста у 2025. години.

Подсећа се и да је након раста БДП од 3,7 одсто у 2023. i 3,9 одсто у 2024. години, привредни раст у 2025. успорио на два одсто пре свега због повећане неизвесности и слабије домаће и екстерне тражње, као и да је инфлација стабилизована, незапосленост је остала ниска, а финансијски систем стабилан.

Наглашава се и да краткорочни економски показатељи у 2026. години потврђују опоравак и снагу домаће тражње и инвестиција.

Како је наведено у стратегији, према флеш процени Републичког завода за статистику (РЗС) реални раст БДП у првом кварталу 2026. године износио је три одсто међугодишње, индустријска производња у марту је порасла за 6,4 одсто, прерађивачка индустрија за 8,4 одсто, док је раст настављен и у трговини, услугама, туризму и ИКТ сектору.

Истовремено, стабилизација инфлације и задржавање инфлационих очекивања у стабилним оквирима указују на значај координисаног деловања монетарне и фискалне политике.

Просечна инфлација у 2025. износила је 3,8 одсто, док је у прва четири месеца 2026. успорила на 2,8 одсто.

Додаје се и да отпорност домаће економије потврђују и кретања на тржишту рада и у финансијском систему, прецизирајући да је стопа незапослености у 2025. износила 8,7 одсто, реалне зараде у првим месецима 2026. су порасле за 8,5 одсто, док је банкарски сектор остао високо капитализован и ликвидан, а девизне резерве обезбеђују покривеност скоро седам месеци увоза.

ФОТО: Miha Creative/Shutterstock

У стратегији је наведено и да инвестициони циклус „Скок у будућност – Србија 2027“ и припреме за Експо 2027 представљају кључни покретач модернизације и привредног раста, као и да је циљ овог циклуса јачање продуктивности, конкурентности и дугорочног потенцијала раста, и да инвестиције већ сада представљају један од главних носилаца привредне активности.

Улагања обухватају путну и железничку инфраструктуру, енергетске и комуналне системе, здравство, образовање, дигиталну инфраструктуру и урбани развој.

Додаје се и да зелена транзиција и нови трговински стандарди постају важан фактор конкурентности и отпорности српске привреде.

Увођење Механизма за прекогранично усклађивање емисије угљеника (CBAM)1 и раст цена угљеника значиће да ће конкурентност све више зависити од енергетске ефикасности, модернизације производње и способности извозника да се прилагоде европским стандардима.