Рат на Блиском истоку негативно утиче на глобална тржишта, али је српска економија остала отпорна упркос јачању спољњих и домаћих изазова, оценио је Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда (ММФ) који је данас донео одлуку о успешном завршетку трећег разматрања спровођења економског програма са Србијом подржаног Инструментом за координацију политика (Policy Coordination Instrument – PCI).
Након привредног раста од два одсто у 2025. години, економска активност је ојачала почетком 2026. године, док је укупна инфлација остала умерена и у оквиру циљаног распона Народне банке Србије од три одсто ± 1,5 процентних поена, објављено је на сајту Међународног монетарног фонда.
– Испуњени су сви квантитативни циљеви за крај 2025. године у вези са фискалним дефицитом, текућом примарном потрошњом и нето међународним резервама. Напредак је остварен и у спровођењу фискалних структурних реформи, при чему су сви реформски циљеви реализовани на време – кажу из ММФ-а.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Међународни монетарни фонд предвиђа раст Србије од око 2,8 одсто у 2026. и убрзање на четири одсто у 2027. години. Из Фонда поручују да кредибилитет економских политика у оквиру ПЦИ програма остаје кључан за очување поверења, док фискална политика треба да остане усмерена на ограничење дефицита од три одсто БДП-а током ове и наредне године, уз поштовање фискалних правила о јавним зарадама и пензијама.
Према оцени Међународног монетарног фонда, мере за ублажавање последица енергетског шока треба да буду привремене и циљано усмерене.
– Недавна смањења акциза на гориво требало би да буду укинута до јула 2026. године у основном сценарију, према којем цене нафте остају приближно на садашњем нивоу. Дуготрајно субвенционисање потрошње горива било би тржишно искривљујуће, социјално неправедно и фискално скупо – тврде из ММФ-а.
Међународни монетарни фонд саветује наставак фискалне структурне реформе ради јачања управљања јавним инвестицијама, фискалне транспарентности и пореске администрације.
– Потребно је задржати рестриктиван приступ монетарној политици и пажљиво пратити кредитна кретања како би се ограничили инфлациони и финансијски ризици – наводи се у извештају.
Монетарна политика треба да остане рестриктивна, а по потреби и додатно пооштрена уколико инфлациона очекивања порасту, појаве се секундарни ефекти или инфлација пређе горњу границу циљаног распона.
– Континуирана реформа енергетског сектора постаје све важнија због повећаних ризика по енергетску безбедност и високих цена енергије. Јачање финансијског положаја енергетских јавних предузећа кључно је за обезбеђивање средстава за неопходне инвестиције, очување енергетске сигурности и смањење фискалних ризика. Реструктурирање ЕПС-а треба убрзати ради благовременог смањења броја запослених и јачања корпоративног управљања пре великих планираних инвестиција – наводи се у извештају ММФ-а.
Међународни монетарни фонд препоручује да се настави са циљаном помоћи енергетски угроженим домаћинствима и да се одлучно реши дуготрајно неплаћање рачуна за енергију, преноси Танјуг.
