Дијалог између Београда и Вашингтона почео је са ентузијазмом српске стране да је у питању ново поглавље у односима између две државе, које ће поново уважавати интересе Србије
Често се истиче да због свог географског положаја, који карактерише недостатак излаза на море и окруженост чланицама ЕУ, односно НАТО пакта, Србија нема „луксуз“ лоших политичких односа са Бриселом, као административним центром Европске уније, односно Организације Северноатлантског (војног) споразума, без обзира на болно историјско искуство последње деценије 20. века и прве деценије 21. века, које је укључивало и кршење међунароног права на штету српских интереса. На то се, по оквирној аналогији, може надовезати мишљење аналитичара да ни ЕУ као зависна од увоза енергената, технологије, али и безбедности, нема луксуз лоших политичких односа са Вашингтоном, без обзира на честа политичка и дипломатска омаловажавања, посебно од актуелне америчке администрације, било да је у питању позиција ЕУ према суверенитету над Гренландом или према рату САД и Израела против Ирана.
По логици ствари, ако Србија у много аспеката зависи од ЕУ, а ЕУ од Сједињених Држава, значи ли то да Србија зависи и од САД? Значи, више-мање, хтело то да се призна или не. Узмимо на пример да су САД највећа привреда света, држава која поседује најорганизованију и најопремљенију армију, земља која има лидерску позицију у најсавременијим технологијама и има најпрестижније универзитете глобално, да је енергетска и ресурсна сила, да генерално има добар имиџ у свету, подржан америчком поп-културом, посебно међу земљама, које се осећају угроженим од стране регионалних сила.
Та комплексна држава која је своје схватање слободе практично брендирала и нуди га свету било као Coca-Cola или амерички сан, уз истицање права на изузетност и право заштите својих националних интереса у било ком кутку света, истина сада мање експлицитно него раније (посебно у периоду 1991-2008, који се у савременој политичкој теорији зове још и Pax America), основана је пре 250. година.
Не треба заборавити ни писмо послато од америчког председника на адресу српског председника са позивом да се отпочну „фер трговински преговори“
Неко ће с правом рећи, па чекајте, али најстарија кућа у приватној употреби у Београду је значајно старија од Сједињених Држава, мислећи на објекат на адреси Цара Душана 10, која је изграђена у првој половини 18. века. Међутим, неко ће други рећи, а колико је стара Србија под садашњим именом, или Немачка, или Руска Федерација, па још, да ли има устав који се практично непромењен, континуирано примењује скоро четврт миленијума.
Неко ће отићи и даље и рећи да је то прва држава која се ослободила колонијализма, односно да су управо речи Томаса Џеферсона, које почињу са „Када се у току људских догађања…“, инспирисале покретаче француске револуције, а не обрнуто. Све то треба сагледати, анализирати и закључити да Сједињене Државе, у најмању руку нису „репа без корена“, случајно створена и ојачала држава, већ један од кључних чинилаца још увек актуелног светског поретка.
Овако набројана мишљења представљају само врх комплексности америчке државности, менталитета и њихових интереса. Не како бисмо им се дивили као „американофили“, већ како бисмо допринели формирању јасне преговарачке позиције у циљу бољег међусобног разумевања, посебно у светлу жеље да се покрене и спроведе стратешки дијалог са идејом потписивања стратешког партнерства, сличног онима које Србија има потписане са Француском, Кином, Русијом, Уједињеним Арапским Емиратима и другима.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаСрпско-амерички односни имају дуг историјски пут, који се састоји од међудржавних споразума, али и индивидуалних доприноса, сукоба и савезништва. Поменимо само да се у тезама америчког председника Вудроа Вилсона о уређењу Европе и света после „Великог“, односно Првог светског рата, помиње Србија, којој треба обновити независност (иако се тада, истине ради, наша земља за независност већ изборила).
Можда се у тезама актуелних стратега Беле Куће опет помиње Србија, а не треба заборавити ни писмо послато од америчког председника на адресу српског председника са позивом да се отпочну „фер трговински преговори“.
Било како било, стратешки дијалог између Београда и Вашингтона почео је са ентузијазмом српске стране да је у питању ново поглавље у односима између две државе, које ће поново уважавати интересе Србије, не само у области научног истраживања и енергетске стабилности, већ и у делу смањивања политичког ризика на овим просторима, који је често опредељујући фактор за домаће и стране инвестиције, које су основа економске динамике, раста и развоја.
