Неслућене могућности за сарадњу: Србија и Узбекистан отварају нова тржишта и заједничке пројекте

Председник Узбекистана Шавкат Мирзијојев борави у званичној посети Србији, током које су две земље подигле односе на ниво стратешког партнерства и отвориле простор за снажније економско повезивање.

Узбекистан последњих година бележи снажан привредни раст. Његов БДП је у 2025. години повећан 7,7 одсто, док је спољнотрговинска размена достигла 81,2 милијарде долара, уз прилив страних инвестиција од око 42,9 милијарди долара.

Управо у таквом економском амбијенту Мирзијојев види простор за ширење сарадње са Србијом, посебно у машиноградњи и електротехници, фармацеутској и текстилној индустрији, пољопривреди и прехрамбеној индустрији, као и дигиталној економији.

–Желели бисмо да српске компаније такође учествују заједно са нама у нашим пројектима у Узбекистану. То је велико тржиште у Централној Азији – истакао је Шавкат Мирзијојев.

Председник Узбекистана је на Пословном форуму Србија-Узбекистан, који је одржан у Београду, нагласио да је стратешко партнерство две земље резултат заједничког рада и политичке воље обе стране да се продуби сарадња у свим областима.

– Потписали смо Споразум о превозу терета без дозвола и отпочели процес увођења режима слободне трговине. Наш примарни циљ је повећање билатералне трговинске размене. Убрзано градимо транспортни коридор Кина-Киргистан-Узбекистан, који ће постати део Средњег коридора и отворити нове могућности за улазак српских компанија на источна тржишта – навео је Мирзијојев.

Подсетио је да су Србија и Узбекистан ради развоја индустријске кооперације усвојиле заједнички план активности за период од 2026. до 2028. године.

– Оно што је најважније јесте политичка воља, сада је задатак пословних људи да искористе понуђене могућности – указао је Мирзијојев.

Говорећи о пет области у којима види посебан потенцијал за сарадњу са Србијом, председник Узбекистана је навео да је његова земља у тим доменима остварила значајне резултате и има искуства.

– Желели бисмо да српске компаније такође учествују заједно са нама у нашим пројектима у Узбекистану. То је велико тржиште у Централној Азији – истакао је он.

Када је реч о машиноградњи и електротехници, навео је да аутомобилска индустрија Узбекистана годишње производи око 500.000 аутомобила заједно са компанијама „Џенерал моторс“, „Фолксваген“, „Киа“ и „БИД“.

– Извозимо електротехничке производе у више од 70 земаља света. Нудимо српским компанијама да заједнички производимо аутомобилске индустријске компоненте, резервне делове, опрему, трансформаторе и аутоматске управљачке системе. Видимо велики потенцијал за сарадњу у овој области са компанијом „Гоша ФОМ“. Мој тим је већ разговарао са њима и још једном желим да потврдим да ћемо створити све комфорне услове за њихов рад – рекао је Мирзијојев.

ФОТО: TANJUG/ RADE PRELIĆ

Говорећи о сарадњи у домену фармацеутске индустрије, он је нагласио да тржиште фармацеутских производа у Узбекистану износи скоро три милијарде долара.

– Желео бих да српске компаније буду присутне на том тржишту, имајући у виду богато искуство Србије у овој области. Позивамо вас да пређете са трговине лековима на трансфер технологија, оснивање заједничких предузећа и локализацију производње фармацеутских производа. Имамо јако добру базу, кластер, сви услови и све повластице већ постоје за наше партнере – нагласио је Мирзијојев.

Према његовим речима, узбекистанске компаније виде простор за сарадњу са српским компанијама попут Галенике и Абела фарме.

Мирзијојев се осврнуо и на потенцијале за сарадњу у домену лаке индустрије, наводећи да Узбекистан производи више од 4,5 милиона комада садница памука.

Додао је да је у Узбекистану успостављен комплетан ланац додате вредности од сировина до готовог производа и истакао да његова земља испоручује текстилне производе у 75 земаља света.

– Залажемо се за удруживање производних капацитета Узбекистана и искуства српских компанија за производњу одеће и текстилних производа. Воде се конкретни преговори са компанијама „Џумко“ и „Лус Лукс Текстил“ о локализацији производње у Узбекистану. У овој области имамо много предузећа која очекују да нађу партнере међу српским компанијама – навео је Мирзијојев.

Говорећи о пољопривреди и прехрамбеној индустрији, истакао је да Узбекистан има велику пољопривредну базу и пространо тржиште.

– Међу 10 топ земаља света смо по извозу трешања, брескви, шљива и кајсија. Посебну вредност за нас има стручност Србије у селекцији, семенарству и агротехнологијама. Са Институтом из Новог Сада имамо споразум о развоју воћарства и повртарства. Водили смо са Министарством за пољопривреду јако добре преговоре и већ су нас обавестили да постоји заинтересованост за сарадњу – рекао је председник Узбекистана.

Позвао је српске партнере да са узбекистанским компанијама раде на заједничким пројектима у узгоју, дубокој преради пољопривредних сировина и производњи производа намењених извозу.

– Спремни смо да основамо заједничке пољопривредне кластере. У тој области кластера имамо јако добра искуства, агрокластери имају своје брендове и у том правцу смо такође спремни да сарађујемо – рекао је Мирзијојев.

Посебан простор за сарадњу председник Узбекистана види у области дигиталне економије.

– Србија има јаке компетенције у области ИТ обуке стручњака. У Узбекистану се динамично развија ИКТ индустрија. Извоз наших ИТ услуга је за кратак период од две до три године премашио милијарду долара. Недавно смо почели тиме да се бавимо, већ имамо озбиљне резултате, а велике имамо планове, велику базу, велику институционализацију тог питања, врло добру припрему, обуку кадрова у области дигитализације и вештачке интелигенције – навео је Мирзијојев.

Најавио је да ће се Међународна недеља ИКТ одржати у Ташкенту од 22. до 25. септембра и да ће у оквиру тог догађаја бити посебан пословни форум за српске компаније.

– Ако будете имали жељу, ми ћемо вас са задовољством дочекати, примити, показати вам сва наша достигнућа, а најважније је да ће та достигнућа помоћи у нашем заједничком раду. И то ће отворити нове могућности за заједничке пројекте у области софтвера и вештачке интелигенције – истакао је Мирзијојев.