НИС, резерве дизела, рат САД и Ирана: Путниковић за „Компас“ о енергетској слици Србије и света

ФОТО: Компас/Илустрација

Компанија НИС затражила је од Канцеларије за контролу страних средстава Министарства финансија САД (OFAC) нову посебну лиценцу која би јој омогућила несметано пословање и после 30. септембра, када истиче претходно одобрена лиценца. Истовремено, пажњу домаће јавности привукла је и одлука Владе Србије да на тржиште пусти 5.000 тона евродизела из обавезних државних резерви.

Ови потези долазе у тренутку када су светско и европско тржиште енергената под снажним притиском због рата САД и Ирана на Блиском истоку, поремећених токова снабдевања и неизвесности око цена нафте и нафтних деривата. Европа је принуђена да тражи нове изворе снабдевања, док ће Србија у великој мери делити кретања и изазове европског тржишта.

О актуелној енергетској ситуацији у Србији и свету, могућем продужењу лиценце НИС-у, стању на тржишту горива и последицама глобалних сукоба разговарали смо са Јелицом Путниковић, оснивачем и главним и одговорним уредником сајта „Енергија Балкана“.

ФОТО: Printscreen/Tanjug TV
Јелица Путниковић

Компанија НИС поднела је јуче Канцеларији за контролу страних средстава (Office of Foreign Assets Control – OFAC) Министарства финансија САД нови захтев за издавање посебне лиценце којом се омогућава несметано обављање оперативних активности компаније и после 30. септембра, када истиче рок претходно издатој лиценци. Може ли се претпоставити какав ће бити одговор ОФАК-а?

– Сигурна сам да министрка Ђедовић Хандановић има поуздане податке у вези са продужењем лиценце за НИС, а такође и у вези са гасним аранжманом, о чему прецизне податке сигурно има и директор јавног предузећа Србијагас, Душан Бајатовић. Но, што се тиче НИС-а и продужетка лиценце, свакако очекујемо одлуку ОФАК-а – рекла је Путниковић за Српски недељник Компас.

Истог дана Влада Републике Србије у техничком мандату изгласала је одлуку да се пусти 5.000 тона евродизела из обавезних државних резерви на тржиште. Шта можемо очекивати у наредним данима, како ће се то одразити на укупуну цену евродизела и српско тржиште?

– Влада Републике Србије у техничком мандату спроводи све мере за ублажавање последица енергетске кризе. На овај потез се одлучила да би смањила притисак на власнике бензинских пумпи који су престали да увозе евродизел. Све ово је утицало на повећање цена евродизела у велепродаји, а онда и на укупно поскупљење на тржишту. Када је реч о електричној енергији, Путниковић је навела да jе производња тренутно довољна и да се потребе подмирују. Али је такође и навела да због ниског водостаја Дунава, укупна производња електричне енергије варира. Ситуација је сада нешто боља него током лета, како је рекла, али се водостаји још нису опоравили.

Такође, свет је обишла и вест да администрација председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа припрема план за забрану извоза дизела на 90 дана. Шта оваква одлука може значити за светско и европско тржиште нафте и нафтних деривата? И у којој мери се оваква потенцијална одлука Беле куће може одразити на Србију и њено снабдевање?

– Када је реч о поменутом плану Трампове администрације, сведоци смо да у Европи већ има пуно негативних коментара, а мањак нафтних деривата и поскупљење у велепродаји у директној је вези са ратом на Блиском истоку. Због новонастале ситуације Европа је одустала од увоза руских енергената и прешла је на увоз нафтних деривата из Азије. Сада, када је отворен нови фронт ратних сукоба између Ирана и Америке, Европа је суочена са још једним проблемом и принуђена је да налази нова тржишта за увоз. У овој ситуацији, европско тржиште се у потпуности окренуло снабдевању енергентима из Африке, конкретно Нигерије. Србија се за сада ослања на директно снабдевање нафтног тржишта преко Констанце (Румунија) која има неколико рафинерија. У сваком случају, што се тиче нафтних деривата делићемо судбину Европе.

ФОТО: Mr Changezi/Shutterstock

Поред сусрета који је уприличио за кинеског председника Си Ђи Пинга, Трамп је упутио и позив председнику Руске Федерације Владимиру Путину. Да ли очекујете да би тај евентуални сусрет и разговор могао да утиче на потенцијално ублажавање глобалне кризе на нафтном тржишту и да ли на читаву ситуацију утиче и чињеница да САД у новембру очекују савезни избори?

– Потенцијални план забране извоза дизела и бензина је директна мера којој администрација актуелног председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа може да прибегне. Позадина оваквих потеза су сигурно предстојећи савезни избори у новембру и важност гласова. Уколико тај план буде усвојен, како се буду ближили избори, Србија ће, као што сам поменула, делити судбину Европе, али суштински не би требало да се бринемо. Србија име резерве и не би требало да брине посебно у вези гасног снабдевања јер су у пробни рад пуштене две мале електране на гасним пољима „Банатско Милошево“ и „Српска Црња“. Пуштањем у пробни рад ових електрана омогућена је производња електричне енергије кроз активацију неискоришћених гасних ресурса.

ФОТО: Tudoran Andrei/Shutterstock

У Њујорку је завршен разговор америчке и иранске делегације у вези с сукобом на Блиском Истоку, па предстоји да се види како ће то утицати на цене нафте у блиској будућности. Колико је важно за свет, па самим тим и Србију, да се овај глобални сукоб зараћених страна позитивно реши?

– Вратила бих се на почетак – изузетно је важно да постоји воља за решавањем овог глобалног проблема. Оно што сигурно Србију не очекује у наредним данима је прошлогодишње увођење санкција НИС-у. Очекујемо продужетак лиценци и уговоре са компанијама. Србија ће свакако стање на тржишту нафтних деривата делити са земљама Европе – закључила је Јелица Путниковић.

Дакле, могло би се рећи да је ситуација на светском тржишту енергената прилично сложена и да ће њен даљи развој у великој мери зависити од одлука које буду доносили најјачи глобални играчи. Србија ће ту делити судбину земаља које не могу значајније да утичу на светска кретања у борби за „црно злато“, али је извесно да надлежни предузимају мере како би домаће тржиште остало што стабилније и без већих потреса.

БАНЕР